"ЗЕЛЕНЕ" ТРАКЕ ЗА СРПСКЕ КАМИОНЕ: Шта Европа планира да уради да би се смањили редови наших теретњака на уласку у ЕУ и умањио папрени роминг

МОЖЕ ли, заиста, и колико, Србија сама да допринесе смањивању огромних редова камиона на уласку у ЕУ, пре свега на границама с Мађарском и Хрватском?

Фото АП

Може ли, заиста, и колико, Србија сама да допринесе смањивању огромних редова камиона на уласку у ЕУ, пре свега на границама с Мађарском и Хрватском? Исто питање важи и око тога колики наш допринос може да буде у томе да се умање изузетно високе тарифе за роминг у разговорима мобилиним телефонима са претпланицима унутар ЕУ, као што је то недавно сугерисао шеф европске мисије у Србији Емануел Жиофре.

Истина је негде на средини. Европска унија јавно признаје да има велике проблеме са сопственом гломазном администрацијом и превеликом папирологијом у општем смислу, на шта је, циљу стварања ефикасније Уније, указао и Жиофреов земљак, француски председник Емануел Макрон. Превише захтевна процедура на границама и "хиљаду и један папир" свакако успоравају и пролазак камиона. Али, лопта је истовремено и у пољу Србије.

- Оно што треба да уради Србија, када је реч о транспорту и свим другим темама, да би се усагласила са европским нормама, детаљно је описано у годишњим извештајима – упућују за "Новости" из седишта Европске комисије на редослед за преузимање следећих потеза.

Другим речима, док се не испуне правила, треба очекивати и граничне контроле. Ипак, Западном Балкану је у оквиру нове стратегије придруживања понуђена и политика постепеног прикључивања, што би требало да подразумева и одређене олакшице, односно смањивање броја захтева тамо где смо сагласност већ постигли.

Обновљеном политиком проширења, ЕУ је дала приоритет "Отвореном Западном Балкану", односно повезивању земаља у региону са смањеним административним препрекама. Портпарол Европске комисије истиче за "Новости" да ова институција у потпуности подстиче партнере са Западног Балкана да напредују ка успостављању Заједничког регионалног тржишта у складу са стандардима и правилима ЕУ, уз констатацију да је реализација овог програма одскочна даска ка јединственом тржишту ЕУ, која би могла би донесе додатни раст БДП од 10 одсто.

- Да би подржала економско приближавање региона Западног Балкана са ЕУ и подстакла његов економски раст, Европска комисија је у новембру 2023. покренула План раста за Западни Балкан. Он подстиче припреме региона за чланство у ЕУ и потребу да се убрзају реформе, тако што ц́е се истаћи неке од његових предности које ц́е директно користити грађанима земаља Западног Балкана, пре приступања – кажу за наш лист у Бриселу.

Када је конкретно реч о колонама на границама, извори "Новости" у Европској комисији истичу да би транспортна искуства из периода короне, као позитиван пример, требало да постепено се прошире и на цео регион Западног Балкана. Тај процес је, кажу, у току.

– Након успешног увођења „зелених трака“ током пандемије ковида, како би се смањило време чекања на граничним прелазима за робу, сличне зелене траке, и плаве на поморским прелазима, такође се стварају између Западног Балкана и земаља ЕУ, као део мера за олакшавање транспорта. Тренутно се тестирају са Грчком, Италијом и Хрватском, а у току су преговори о тракама на граници између Србије и Мађарске – наглашавају у Берламону.

Али, то очигледно није утицало да колоне већ сада нестану пред границама.

- Усклађивање са правним тековинама ЕУ би олакшало давање приступа информационим системима ЕУ који се односе на друмски саобрац́ај – наводе у Бриселу, ипак, прави пут.

Када је реч о ромингу, "Балкан без граница" такође би требало да буде пример за односе с ЕУ. Цене које примењују неки оператери су папрене. Невероватно али истинито, француски веома распрострањени оператер СФР наплаћује, на пример, својим корисницима близу 4 евра минут разговора из Србије (!), док примљени позив кошта 2 евра. Потребно је право мало богатство да би се обавио обичан разговор. Не треба ни истицати шта то значи за пословне контакте, нарочито за мали бизнис, када је комуникација практично ограничена на секнуде, често и уз оздбијање долазног позива или устручавање да се позове број у ЕУ.

Чињеница да је роминг практично укинут међу неким земљама региона на западном Балкану, требало би да буде пример и за Европску унију да крене у сличну процедуру.

- После успешног увођења „Роминга као код куће“ у оквиру шест партнера са Западног Балкана од 1. јула 2021. године, предузети су даљи припремни кораци ка снижавању цена роминга између Западног Балкана и ЕУ. На маргинама самита Тирана-ЕУ Западни Балкан у децембру 2022. године, 38 телекомуникационих оператера из ЕУ и Западног Балкана потписало је Декларацију о ромингу, где су се договорили о клизном путу за смањење трошкова роминга између ЕУ и Западног Балкана – кажу нам у Европској комисији.

Истиче се да је прво фазно смањење накнада почело је у октобру 2023. и да се до сада снижења, за оне који су се одлучили да смање цене, крец́у од 93% до 99%, у зависности од оператера.

- Крајња амбиција процеса је да се цене роминга са ЕУ смање на ниво близу домац́им ценама до 2028. године – откривају нам у седишту европске извршне власти.

И овде се потпуно решење, ипак, налази у што бржем испуњавању норми и убрзавањем пута ка ЕУ, што опет зависи делом од Србије, односно брзине којом ће испуњавати обавезе за чланство, али и Брисела, односно његове спремности да прихвати нове чланице или олакшице на путу пријема. До тада, редови на границама и цене роминга зависиће углавном од воље "љуте администрације."

У Бриселу наглашавају да су и зелене траке и споразум о добровољном ромингу примери напора које подржава Европска комисија да убрза интеграцију Западног Балкана у ЕУ, а који се настављају и у оквиру Плана раста.

- С тим у вези, за даљу подршку интеграцији Западног Балкана у ЕУ и као део Плана раста, Комисија је предложила нови инструмент за реформу и раст за Западни Балкан од 6 милијарди евра, који је Европски парламент усвојио на пленарној седници 24. априла – подсећају у Европској комисији.

Фонд ц́е, кажу, обезбедити повец́ану финансијску помоц́ у замену за друштвено-економске и суштинске реформе дефинисане у амбициозним реформским агендама које припремају партнери са Западног Балкана. Другим речима, све се опет своди на реформе.

УШТЕЂЕНО 20 ГОДИНА ЧЕКАЊА У РЕГИОНУ

Постојеће "зелене траке" вец́ су смањиле време чекања на граничним прелазима. Укупно 20 година чекања уштеђено је само 2023. захваљујуц́и интра-регионалним "зеленим тракама". Смањење времена чекања на граници за три сата било би слично снижавању тарифа за око 2 одсто у свим привредама – истичу у Бриселу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације