ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ НЕ ОСИГУРАВАЈУ РОД И УСЕВЕ: Полиса им скупа, штета превелика

Г. В.

18. 06. 2024. у 11:46

СВЕ док пољопривредници радије гледају у небо и надају се да ће ова година бити боља од претходне, уместо да осигурају своја земљишта од непогода, трпеће ненадокнадиве губитке. У последњем налету леденица из облака, осакаћени су усеви, воћњаци и повртњаци. Свега 15 одсто обрадивих површина на територији наше земље покривено је полисом осигурања, што је, према речима стручњака, премали проценат наспрам огромног потенцијала који имамо.

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ НЕ ОСИГУРАВАЈУ РОД И УСЕВЕ: Полиса им скупа, штета превелика

Фото: В. Митрић

У неким деловима Србије, штета на кукурузу достиже и 70 одсто. Бресква, јабука, крушка, дуња и друге крупније врсте воћа, страдали су под налетом олујног ветра праћеним градом и јаком кишом. Усеви и воће, по правилу су први на удару временских неприлика, а чак ни та чињеница не подстиче произвођаче да издвоје новац, којим би заштитили труд и рад. Штете су оромне, а могле би да се наплате. Према речима Зорана Ћирића из Удружења осигуравача Србије, број полиса расте, али не темпом којим би били задовољни осигуравачи, држава и сами пољопоривредници. Проценат од око 15 одсто осигураног земљишта од укупне обрадиве површине којом располажемо, је премали за државу, имајући у виду да се БДП прави на основу пољопривредне производње.

- После сваке олује, пољопривредници траже од државе надокнаду, што је погрешан приступ - каже нам Ћирић. - Ниједна земља у свету нема тај задатак, осим да помогне хуманитарно када су штете катастрофалне. Произвођачи морају да схвате да се клима мења и да годишње штета буде већа између 15 и 20 одсто. Суперћелијске олује, које су све присутније и на овим просторима, наносе губитке за род, коров и целокупно земљиште, којем треба много времена да се опорави да би усеви на њему успели.

Према речима нашег саговорника, невремена су све чешћа. Мантра сељака да ако се лане догодила шета, неће и ове године, пада у воду са сваком леденицом величине ораха, која погоди тло.Јутарњи мразеви у мају су уобичајени и само једна ноћ довољна је да смањи род.

Основна полиса
 

У ВЕЋЕМ проценту се за осигурање одлучују правна лица, али они обрађују мање обрадивих површина. Око 90 одсто оних који осигуравају своје усеве, то раде основном полисом осигурања, која штити од ризика пожара, удара грома и града. Олује, које су све већи проблем или пролећни мраз, који је постао редовна појава услед климатских промена, су допунски ризици, али се мали број пољопривредника одлучује за то осигурање.

- Задатак свих нас је да едукујемо пољопривреднике. Они морају да схвате да само полиса штити и надокнађује. У државама Европске уније заштићено је и до 70 одсто плодоносног земљишта, у Аустралији тај проценат достиже чак 92 одсто. Јасно је колико смо далеко од тих земаља - напомиње Ћирић.

Агроекономиста Жарко Галетин сагласан је да последња дешавања са временским условима морају да наведу на размишљање произвођаче.

- Веома је мала заинтересованост - потврђује Галетин. - Пољопривредни произвођачи не схватају да је то инвестиција у сигурност прихода, а не трошак. Због екстремних непогода последњих неколико година, осигуравајућа друштва су подигла висине премија. Њихови критеријуми су строги, али нуде транспарентан и брз систем којим се минимализује лоша процена штете.

Иначе, и ове године држава је кроз субвенције подржала пољопривреднике да заштите своје усеве. За осигурање ратарских култура даје се 100.000 динара, за поврће 500.000 динара, а за осигурање воћа, винове лозе и хмеља - 1.000.000 динара. Субвенција за расаднике износи 500.000 динара, а за заштиту животиња 2.000.000 динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦУРЕ ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ МИРОВНОГ ПЛАНА: Украјина задржава суверенитет, формира се демилитаризована зона?

ЦУРЕ ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ МИРОВНОГ ПЛАНА: Украјина задржава суверенитет, формира се демилитаризована зона?

КАНДИДАТ републиканаца за потпредседника Џеј Ди Венс рекао је у интервјуу Шону Рајану 12. септембра да би мировни план Доналда Трампа за окончање рата у Украјини, могао да укључује, поред осталих аранжмана, успостављање специјалне демилитаризоване зоне између Украјине и Русије, преноси Кијев пост.

12. 09. 2024. у 21:39

БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ Путин: НАТО одлучује да ли ће директно ући у сукоб у Украјини!

"БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ" Путин: НАТО одлучује да ли ће директно ући у сукоб у Украјини!

ЗЕМЉЕ НАТО-а сада не разговарају само о могућој употреби западног оружја дугог домета, већ одлучују да ли ће се директно укључити у украјински сукоб, рекао је руски председник Владимир Путин у разговору са новинарима, преноси РИА Новости.

12. 09. 2024. у 18:55

Коментари (0)

ШОК! УЕФА избацује Енглеску и њене клубове из међународног фудбала?!