ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЗА ЛЕГАЛИЗАЦИЈУ: У Србији има око 2,1 милион дивље изграђених објеката
ПРОГРАМСКА директорка НАЛЕД-а Јелена Бојовић изјавила је данас да у Србији има око 2,1 милион објеката који нису легализовани, а да се годишње отприлике реши око 40.000 предмета.

Фото приватна архива
-Ми редовно, од 2020. године радимо са локалним самоуправама, како бисмо видели колики је то број предмета који они обрађују, колико предмета могу да обраде годишње и тада је наша процена била да се око 40.000 предмета годишње реши, рекла је Бојовић за Танјуг.
Како је навела, од 2015. године до данас није приметила значајан напредак у брзини решавања предмета, наводећи да према проценама НАЛЕД-а за 2 милиона предмета, темпом од 40.000 решених годишње, за легализацију свих потребно је око 40 година.
-И то ће тако остати уколико се заиста поступак не убрза или не повећа број запослених који раде на озакоњењу, додала је Бојовић.
Истакла је да највише нелегалних објеката има у Београду.
Бојовић је изнела пар предлога које НАЛЕД оцењује као добре за решавање проблема, међу којима су успостављање централизоване евиденције свих поднетих захтева.
-Мислим да ни ми сами, као држава, не знамо колико је тих објеката, где је проблем, зашто се толико чека, зашто се неки предмети решавају брже а неки спорије, којим редоследом се решавају, навела је Бојовић.
Она је прецизирала да се НАЛЕД због тога залаже за успостављање централизоване евиденције свих поднетих захтева за легализацију, укључујући податке о самом објекту, како би се урадио пресек да се види на ком земљишту је изграђен објекат и колико се дуго чека.
-Највећи је јавни интерес да упишемо све објекте и ко је власник ког објекта. Без обзира да ли је неко градио у складу са урбанистичким планским актима или не, први корак у целом процесу мора бити да се објекти упишу у катастар и да се упише власник, рекла је Бојовић.
Према њеним речима, након последњих измена закона укинут је рок за легализовање.
Она каже и да није сигурна да ли је уопште требало да се поставља такав рок јер легализација објекта не зависи само од појединца који подноси захтев.
Истакла је да је кључна разлика између легалног или нелегалног објекта у томе што нелегални објекат не може да буде прометован, али и не може да буде прикључен на инфраструктуру и он не може да се ставља под хипотеку.
-Разлог уласка људи у процес легализације је да би себи то омогућили, закључила је Бојовић.
(Танјуг)
БОНУС ВИДЕО - ТАЈНО ОРУЖЈЕ РУСКОГ РАКЕТНОГ СИСТЕМА: ЈАРС изводи вежбе камуфлаже и контрадиверзије
Препоручујемо

ДРЖАВА ОДРЕДИЛА ОГРОМАН ПОРЕЗ ЗА КУЋУ ЖЕЉКА МИТРОВИЋА: Ево колико мора да плаћа
ДРЖАВА је одредила огроман порез за кућу Жељка Митровића.
01. 04. 2025. у 14:12

ПРОЦУРИО ПОВЕРЉИВИ ДОКУМЕНТ ИЗ ПЕНТАГОНА: Европа нек се брани сама у случају руског напада, друга држава је главна претња
СУПРОСТАВЉАЊЕ руској агресији, некада једна од кључних тачака Националне одбрамбене стратегије из 2022. године током администрације Џозефа Бајдена, три године касније више није међу најважнијим приоритетима Сједињених Америчких Држава.
01. 04. 2025. у 12:17

ЈЕДАН РАКИЈА, А ДРУГИ... Нећете веровати КАКО се зову пси новог амбасадора САД у Србији Марка Брновића
МАРК Брновић је увек поносно истицао своје порекло, уосталом ћерке му се зову - Милена и Софија.
31. 03. 2025. у 19:31
Коментари (0)