ЕЛЕКТРИЧНА ВОЗИЛА У ЛЕРУ, ДИЗЕЛАШИ И БЕНЗИНЦИ ДОДАЈУ ГАС: Застој "зелене агенде" у производњи аутомобила

БРИСЕЛСКА администрација је завршила све бирократске процедуре како би половином века протерала возила са унутрашњим сагоревањем са својих улица и друмова.

Фото Shutterstock

Правни оквир је спреман, али аутомобилска индустрија није, чак крећу трендови да се враћа производња возила и на бензин и на дизел, чак и тамо где је била укинута. Изгледа да је нафта победила у продужецима у утакмици са "зеленом агендом", која је била фаворит Старог континента.

Светска групација "Стелантис" недавно је објавила да ће 2026. године вратити у производњу хибридне "фијате 500", иако су престали да производе бензинске моторе и определили се искључиво за електрична возила. Разлог је незадовољавајућа продаја, али и веома споро усвајање кола на струју поготово на европском континенту. Други разлог је и конкуренција, јер Кинези упркос високим европским царинама су идаље повољнији.

Када се претпостављени век експлоатације једног модела, јасно је да ће "фића" уз помоћ бензина да се производи бар још десет година. То значи да се барем у том периоду неће смањивати потреба за бензином.

Ова вест одудара од снажног тренда европске аутомобилске индустрије која је планирала убрзано да одустане од бензинских и дизел мотора, а хибриди који делимично иду на струју, али и на бензин су требало да буду само прелазно решење. Сада је јасно да ће та транзиције потрајати много дуже него што се очекивало.

Други шок је дошао из немачког "Фолксвагена", који је најавио да ће модел "купру" понудити и са дизел мотором, односно горивом које се сматра најпрљавијим. И све то када до 2050. морају сви аутомобили бити електрични. Оваква одлука гиганта из Волфсбурга, али и власника бренда "фијат" може се делимично потврдити и на основу трендова и потрошачких навика у Немачкој.

Званични подаци Асоцијације произвођача возила Европе (АЦЕА) за октобар 2024. кажу да је пад продаје електричних возила у ЕУ износио 4,9 одсто у поређењу са истим месецом прошле године. Чак је и проценат укупне продаје нижи и износи 13,2 одсто укупно продатих е-возила, а у октобру 2023. био је  14 процената. Највећи пад продаје "чистих кола" забележен је управо у Немачкој и то 26,6 одсто! Више него за четвртину.

Илустрација В. Н.

Зато је логично што не одустају ни од дизела, чија продаја је гледано на целу ЕУ у паду.

Док је ка доле клизила продаја електричних возила управо у Немачкој је порасла продаја бензинаца и то за 3,7 процената, како је објавила АЦЕА.

- Традиционална горива попут бензина и горива дефинитивно се не предају - каже за "Новости" Петар Живковић, генерални секретар Удружења аутомобилских новинара Србије.

- Истина је да су велики произвођачи уложили много новца у потпуну електрификацију четвороточкаша, али тржиште, односно резултати продаје нису дали очекиван резултат. Не сумњам да ће до 2050. године возила која се комплетно или делимично покрећу на фосилна горива бити испуњена, али ће се то десити много касније него што се очекивало.

Према речима нашег саговорника блиска будућност у аутомобилској индустрији ће бити класични хибриди, односно возила која имају батерију која се кроз вожњу и кочење допуњује, а користи и бензин.

- Плаг-ин хибриди, који батерију могу да допуњују и из спољњег извора, су прескупи и нису конкурентни - тврди Живковић.

- Најскупља су електрична возила, а најјефтинија и то изузетно доброг квалитета долазе из Кине и то ствара додатну главобољу Европљанима, који не могу купцима да понуде прихватљивије цене. Зато верујем да ће потребе за колима која покрећу бензин и дизел још дуго година бити произвођена и коришћена.

Стратешко планирање у аутомобилској индустрији је довело и до прерасподеле тржишног удела. Тако румунска "Дачија" као део "Рено групе" постаје бестселер, јер цена новог модела може бити и 20.000 јефтинија у поређењу са моделима старијег брата и то са истим мотором. Битна ствар која опредељује европске купце је и цена одржавања која и богатим Европљанима постаје све неприступачнија.

Фото Shutterstock

Све ово је довело европску аутомобилску индустрију у велику кризу. Лоша стратешка одлука да се хрли ка преласку на искључиво електрична возила направила је огромну кризу. Готово да нема дана, а да се не објави вест о најавама отпуштања хиљаде радника и то из најреномиранијих гиганата. Радници ће платити цену лоших одлука, лошег планирања.

Да ли је одрицање од нафте било и политички мотивисано. Вероватно јесте јер скоро половину европских потреба за горивом намиривала је Руска Федерација. У жељи да се овом транзицијом геополитички ривал остави без прихода може бити легитимна, али морало се много боље планирати, јер бирократске одлуке о преласку на електричне аутомобиле су пратили Кинези и произвели драматично јефтиније моделе. Зато су европски произвођачи принуђени да се враћају на старе - прљавије моделе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације