Аустрија убрзава отварање рудника литијума

ДОК се у Србији води полемика око литијума, Европска унија убрзано развија рударске пројекте који ће јој обезбедити литијум, бакар, кобалт и остале кључне сировине за зелену транзицију.

Фото: European Lithium

Аустријска влада недавно је донела одлуку која скраћује процедуре за отварање рудника Волфсберг у Корушкој. По новим правилима, процена утицаја на животну средину (EIA) више није потребна за подземне рударске пројекте који обухватају мање површине.

Волфсберг је тако постао први рударски пројекат у Европској унији који користи убрзани процес одобравања према новом Закону о критичним сировинама (CRMA). Према плановима компаније European Lithium, већинског власника, рудник и фабрика за прераду годишње ће производити 8.800 тона литијум-хидроксида. Очекује се да прве количине буду испоручене у последњем тромесечју 2026. године.

"Бело злато" као приоритет

"Бело злато" или "нафта 21 века", како називају литијум, основна је сировина за производњу батерија, соларних панела и ветротурбина, који су кључни за остварење циљева климатске неутралности ЕУ до 2050. године. Да би обезбедила ланце снабдевања, ЕУ је у марту усвојила CRMA закон, који прецизно прописује колико се критичних сировина мора произвести рударењем и рециклажом на тлу Европе. Овај закон такође предвиђа партнерство са земљама изван ЕУ и управо је на том темељу потписан меморандум о стратешком партнерству са Србијом.

О значају критичних сировина за Европу говори и податак да се литијумски пројекти развијају у близни или у самим заштићеним зонама природе. Британска компанија Savannah Resources ради на отварању рудника литијума у Португалији у зони која припада европској мрежи Натура 2000. Одобрена је студија процене утицаја на животну средину, тако да компанија може да започне радове на пројекту Barroso. Влада Португалије третира будући рудник литијума као пројекат од националног интереса. Очекује да ће донети бенефите локалној заједници и доказати да је у 21. веку у Европи безбедно рударство могуће.

Француска је дала зелено светло пројекту Emili, где ће се литијум експлоатисати у региону Алије, поред букових шума унутар еколошке мреже Натура 2000. Компанија Imeris планира годишњу производњу од 34.000 тона литијум-хидроксида, довољну за 700.000 возила. Овај пројекат проглашен је такође пројектом од националног интереса, што додатно убрзава процедуре.

Председник Емануел Макрон најавио је отварање 20.000 радних места кроз развој ланаца вредности у индустрији електричних возила. О таквој могућности се говори и у Србији, која с пројектом "Јадар" има прилику да потенцијално привуче више од шест милијарди директних страних инвестиција и креира преко 20.000 високо плаћених радних места.

Стална улагања у истраживања

За сваки од ових пројеката кључно је да се мора развијати према строгим стандардима заштите животне средине. О томе је говорио и канадски стручњак др Џон Стин, ванредни професор Универзитета Британске Колумбије, који је крајем новембра био један од истакнутих говорника на међународној конференцији Look up у Београду. Говорећи о значају стратешких сировина за зелену транзицију која је била тема конференције, др Стин је нагласио да ћемо се у будућности суочити с потребом за интензивнијим рударењем критичних минерала.

- Иако ова индустрија никада неће бити потпуно без утицаја, њих је сада уз примену технологије могуће значајно смањити - рекао је Стин. - Будућност у којој технологије омогућавају рударство које је далеко мање инвазивно није више далеко од нас.
Он је нагласио важност континуираног улагања у истраживање и развој, наводећи да су иновације кључне за безбедно рударство које доприноси економском развоју уз очување природних ресурса.

M-50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације