РЕДОВНА ЦЕНА НИЖА И ОД ОНЕ НА СНИЖЕЊУ: У Европи увелико се нуде велики попусти, код нас готово и да нема новогодишњих акција

НОВА година је на прагу, а с њом и традиционална предновогодишња грозница за куповином.

Фото П. Митић

 Бар би тако требало да буде. Код нас, међутим, ове године једва да има тог узбуђења. Уместо еуфоричне јурњаве из радње у радњу, у потрази за најбољим попустима, купци све чешће из продавница и тржних центара одлазе разочарани - празних руку.

Да ли су разлог за то "мршави" новчаници или снижења која то баш и нису, питали смо Дејана Гавриловића из "Ефективе":

- Новогодишња снижења су се наставила после "црног петка" који је почео раније, а цене код већине продаваца се не мењају. Све је углавном исто као што је било и пре празника. Част изузецима, али пракса је најчешће обмањујућа. То траје већ неко време. Ништа значајно није јефтиније да бисмо уштедели велике паре.

Док рекламе за "црни петак" и новогодишње празнике делују обећавајуће - "Попусти до 50 одсто!", "Велика распродаја", стварност је, кажу купци, често разочаравајућа.

- Купци су приметили да су цене пре празника најпре порасле, а онда се на њима појавила етикета с попустом, који их заправо враћа на почетни износ - каже Гавриловић. - Буквално су подигли цену јакне са 10.000 на 15.000, а онда ставили попуст од 30 одсто. То је снижење! Цена је иста као на почетку сезоне.

Гавриловић каже да је тако било и прошле и претпрошле године:

- Ништа се специјално није променило, осим што се људи мање жале. Ваљда су увидели да не могу ништа да промене. Због тога су мање гужве у продавницама. Људи су навикли да не могу да уштеде, па онда и не хрле у куповину. Наравно да увек има изузетака.

Чак и када неки производ звучи као добар "улов" на реклами, то често испадне варка. Тако је један велики трговински ланац нудио производ на великом снижењу, а није га било у продавници. На питање купаца где може да се нађе, продавци су само слегали раменима: "Распродат је!"

- То није случајност - истиче Гавриловић. - Трговци претпостављају да ће купац кад се већ нађе у радњи, највероватније купити нешто друго - непланирано - "кад је већ ту".

Снижења од 10, 20 или 30 одсто на одећу, обућу, технику и намештај далеко су од спектакуларних попуста који су постали стандард у другим европским земљама. У Србији се чини да је циљ трговаца пре свега максимална зарада у време празника. Традиционално, јануар је месец правих снижења - не зато што су трговци одједном постали великодушни, већ зато што тада покушавају да се реше залиха које нису успели да продају током празника.

- Има логике - каже Гавриловић. - Трговци гледају да се под фамом новогодишњих распродаја "ослободе" робе по регуларним ценама, чак и да зараде више него у претходним месецима. Тек кад се људи "испуцају" и остану без пара, они прибегавају томе да заиста снизе цену да распродају оно што им је остало. Ко је стрпљив, нека чека.

Као један од проблема, потрошачи често наводе и такозвана лажна снижења. На вратима радње је залепљен плакат на коме великим словима пише "Попуст од 60 одсто", а ситним словима испод да тај попуст важи само за други јефтинији артикал.

- Купио сам зимске ципеле и добио попуст за пар чарапа које сам узео уз њих - коментарише један разочарани купац на друштвеној мрежи.

Интернет форуми и друштвене мреже препуни су савета како избећи преваре и пронаћи праве попусте. Један од најпопуларнијих начина јесте праћење цена месецима уназад.

- Трговци су можда мислили да ће се такве праксе брзо заборавити, али купци очигледно нису заборавили - и сада играју паметније. - По закону, мора да се истакну и претходна и нова цена. На производима често пише акција и истакнута цена на црвеној подлози, а нема ни датума до кад траје акција. Дешавало се да је стара цена производа на "снижењу" прелепљена и да је она знатно нижа од "снижене цене". О томе би требало да воде рачуна тржишни инспектори.

Фото: К. Михајловић

Фото: К. Михајловић

Иначе, као и претходних година, по закону је јуче почело сезонско снижење зимске колекције у Србији. Сезонско снижење се оглашава два пута годишње и траје најдуже до 60 дана. Зимско почиње између 25. децембра и 10. јануара, а летње мора да стартује од 1. до 15. јула. Законом о трговини раздвојене су врсте продајних подстицаја. Постоји јасна разлика између сезонског снижења, распродаје и акцијске продаје. За све ове врсте подстицаја, осим за акције које трају до три дана, продавац је обавезан да истакне стару и нову цену.

- Важно је да купци знају и да уколико је оглашен највећи проценат снижења, на пример 50 одсто, онда најмање једна петина производа мора да буде обухваћена тим попустом - указује Марко Драгић из Националне организације потрошача Србије. - Ако је понуђена роба у занемарљивој количини или са циљем да се потрошач наводи на куповину друге врсте производа, онда је то прекршај.

Како истиче, понуђена роба сада на сезонском снижењу треба да буде из зимске и јесење колекције, а не летње. Драгић каже да када потрошачи уоче било коју злоупотребу то могу да пријаве тржишној инспекцији или организацијама за заштиту потрошача. Међутим, како истиче, није познато да је неки трговац одговорао због тих прекршаја. Зато је савет купцима да буду опрезни како би избегли преваре трговаца. Распродаја може да се организује само у случајевима када трговац затвара неки малопродајни објекат, престаје са радом или продајом одређене робе, а то не може да учини онај који редовно послује. Акцијске продаје не могу да трају дуже од 31 дана на одређени производ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације