КОРИДОРИ ОЛАКШАВАЈУ ЖИВОТ СВИМА: Велики серијал "Новости" о кључним инвестицијама у нашој земљи

НАЈВИШЕ нових километара ауто-путева у Европи гради се у нашој земљи.

Фото: Танјуг

Према званичним подацима, од 2012. године за саобраћај су отворена око 552 километра најсавременијих путева, а граде се још 533 километра. Србија је буквално премрежена ауто-путевима и брзим саобраћајницама, а на поједине се чекало и више од пола века.

Жила куцавица земље

Деценијама је Коридор 10 који кроз нашу земљу пролази преко Новог Сада, Београда, Ниша, а онда јужним краком до Прешева, а источним до бугарске границе, био приоритет. То је један од најзначајнијих паневропских саобраћајних коридора који пролази кроз Србију и повезује Аустрију, Мађарску, Словенију, Хрватску, Србију, Бугарску, Северну Македонију и Грчку. Радови на делу који пролази кроз Србију завршени су после 50 година!

Саставни део Коридора 10 је и обилазница око Београда. Обилазница повезује северни део овог коридора са ауто-путем Београд-Батровци, граница са Хрватском, са путем Београд-Пожега - граница са Црном Гором и поново са делом Коридора 10 - Београд-Ниш до Прешеве на граници са Северном Македонијом или до Димитровграда, на граници са Бугарском.

Обилазница је завршена до петље Бубањ поток, а вредност пројекта је 325 милиона евра. Ова траса је омогућила да се транзитни саобраћај потпуно измести из центра града, смање негативне последице саобраћаја, као што су загађење животне средине, бука, загушења. Поред тога, мрежа и осталих градских саобраћајница биће значајно растерећена, посебно мост Газела.

И обилазница око Суботице, односно Ипсилон крак, која спаја гранични прелаз Келебија и ауто-пут Е75, дугачка 24 километра, пуштена је у саобраћај у децембру 2019. године. Средства од 2,85 милијарди динара обезбедила је Влада Србије.

Деоница ка Сарајеву

Први ауто-пут који ће директно повезати Србију и Босну и Херцеговину, односно Републику Српску, спада у један од највећих инфраструктурних пројеката. Србија је кренула у изградњу прве деонице од Сремске Раче до Кузмина. Вредност инвестиције је 250 милиона евра. Ова деоница укупне дужине око 18 километара, укључујући и мост преко реке Саве дужине око 1.320 метара, део је будућег правца према Бијељини. Почиње денивелисаном везом два ауто-пута, тј. ауто-пута Београд-Загреб, и будућег ауто-пута Кузмин - Сремска Рача и простире се правцем север-југ. Предвиђен је и будући гранични прелаз на локацији Сремска Рача, који би требало да буде заједнички за две државе.
Ауто-пут је пројектован за брзине од 130 километара на час. Има две денивелисане раскрснице: петља Кузмин и петља Босут. У трупу ауто-пута има пет надвожњака, седам мостова, један подвожњак, 11 плочастих пропуста ауто-пута и толико цевастих пропуста. Предвиђене су и две наплатне рампе: "бочна" у оквиру петље Босут и "чеона" наплатна рампа на траси ауто-пута, пре будућег граничног прелаза. Завршено је око 64 одсто трасе пута, а око 90 процената моста преко Саве.

Рума - Шабац - Лозница

Ауто-пут Рума-Шабац пуштен је у саобраћај у октобру 2023, а брза саобраћајница која води од Шапца до Лознице отворена је крајем прошле године. Укупна дужина деонице Рума - Шабац - Лозница износи 78 километара. На тој деоници никло је 56 објеката, од тога 54 моста и две петље, у Хртковцима и Руми. Пројекат је имао три деонице: ауто-пут Рума-Шабац дужине 22,07 километара, мост преко Саве дужине 1,35 километра и брза саобраћајница Шабац-Лозница од 54,58 километара. Ауто-пут Рума-Шабац и брза саобраћајница Шабац-Лозница био је приоритетан задатак у друмском транспорту, јер повезује Војводину и важне административне и регионалне центре. Вредност пројекта износи 467.500.000 евра. Лепа вест за људе у западној Србији, али и у Републици Српској је што је планирано скоро продужење брзе саобраћајнице од Лознице до Малог Зворника.

Тунел "Иришки венац"

Увелико се гради Фрушкогорски коридор, Нови Сад - Рума од 47,91 километар. Поред бољег повезивања са непосредним и ширим међународним окружењем, најзначајнији ефекти реализације Фрушкогорског коридора огледају се у побољшању регионалне позиције у домену приступачности, у саобраћајном растерећењу урбаних подручја због обилазница око Новог Сада, Ирига и Руме, као и уклањању транзита са подручја Националног парка "Фрушка гора", изградњом тунела "Иришки венац". Пробијен је 1.795,1 метар од укупно 3,5 километара будућег најдужег тунела у Србији. Мост преко Дунава дуг је 1,7 километара. Вредност овог пројекта износи 715,7 милиона долара.

"Милош Велики"  

Деоница ауто-пута "Милош Велики" од Прељине код Чачка до Паковраћа, у дужини око 11,5 километара, отворена је 30. јануара 2022. Она је у саставу деонице ауто-пута Прељина-Пожега, која је наставак пројекта изградње ауто-пута Београд - Јужни Јадран, укупне дужине 258 километара. Овај ауто-пут представља наставак Коридора 11 ка граници са Црном Гором, али је и део будућег ауто-пута Београд-Сарајево, јер ће у Пожеги имати одвајање за Котроман и тиме повезати Србију и БиХ.Вредност пројекта је 450 милиона евра.
Отварање деонице Прељина-Пожега од 30,90 километара одложено је за средину ове године, због комплексне изградње. Скоро трећину трасе чине мостови и тунели. Поред тунела "Лаз" од 2,85 км и "Муњино брдо" од 2,74 км, ту је и петља Прељина-Паковраће - до улаза у тунел "Лаз" од 14 км. У оквиру ове трасе и километраже је и тунел "Трбушани" од 0,28 км. Вредност пројекта је 528 милиона евра.

Дуж Западне Мораве

Ауто-пут Појате-Прељина, односно Моравски коридор представља једну од најважнијих саобраћајница у Србији. Спаја два ауто-пута Београд-Ниш и "Милош Велики". Укупна дужина износи 112,4 километра, а на траси се налази 78 мостова, 11 подвожњака и 26 надвожњака, 12 петљи...

До сада су за саобраћај отворене деонице од Појата до Макрешана (16 километара) и од Макрешана до Кошева код Крушевца (12 километара), као и 30 километара до Врњачке Бање. Преостаје изградња 20 километара до Адрана и завршних 30 километара до Прељине. Овај коридор је од кључног значаја за централну Србију. Повезује индустријске и туристичке центре, попут Врњачке Бање и велике градове Крушевац и Краљево са остатком мреже ауто-путева. Овај ауто-пут има највећу ширину под 30 метара, први дигитални коридор, који ће омогућити брзу и поуздану размену информација у циљу безбедног одвијања саобраћаја. Пројектом је регулисан и ток реке Западне Мораве.

На траси мира од Ниша

На ауто-путу Ниш-Мердаре од 77 километара предвиђена је изградња 88 мостова, седам денивелисаних раскрсница и 35 тунела. То је значајан део будућег Ауто-пута мира, Ниш - Приштина - Драч у дужини од 383 километра, који ће повезати Србију са највећом луком у Албанији и представљаће везу Коридора 10 са трасом Скопље-Приштина и путем Сарајево - Подгорица - Валона. Подељен је у два сектора: Ниш-Белољин у дужини 32,65 километара, и Белољин-Мердаре дужине 44,35 километара. У присуству председника Србије Александра Вучића, 26. јула 2023. године свечано је за саобраћај отворено првих 5,5 километара полупрофила.

Браничевски округ

Председник Владе Србије Милош Вучевић обишао је крајем јуна прошле године радове на изградњи завршног слоја асфалта на првој деоници Дунавског коридора код петље Пожаревац и најавио да ће та брза саобраћајница бити завршена у септембру 2025. године, што је 15 месеци пре уговореног рока. Он је рекао да ће Дунавски коридор препородити цео Браничевски округ.

Укупна дужина Дунавског коридора, односно брзе саобраћајнице Пожаревац - Велико Градиште - Голубац износи 67,94 км. На брзој саобраћајници је предвиђена изградња 52 моста и надвожњака, 5 петљи и 16 кружних раскрсница. Брза саобраћајница се пројектује за брзину од 100 километара на час.

Изградња ове саобраћајанице представља пројекат од велике важности за реализацију националних интереса у области саобраћајне инфраструктуре и од битног је утицаја на развој и унапређење инфраструктурних, економских, привредних и других интереса како Републике Србије као целине, тако и локалних интереса у подручјима кроз које планирана саобраћајница пролази. Вредност пројекта износи 337.036.786 евра.

"Осмехом" брже до западне Европе

Крајем 2023. почела је изградње брзе саобраћајнице "Осмех Србије" у дужини од 186 километара, од Бачког брега, на граници наше земље са Мађарском, до Српске Црње, на граници са Румунијом. То ће бити најдужа брза саобраћајница у Србији, којом ће се спојити Бачки брег, Сомбор, Кулуа, Врбас, Србобран, Бечеј, Нови Бечеј, Кикинду и Српску Црњу. Очекује се да ће ова траса привредно оживети Војводину, Бачку и Банат, а њеном изградњом побољшаће се квалитет живота људи.

Ова брза саобраћајница ће постати најбржа веза до западне Европе. Биће уклопљена у мрежу ауто-путева Мађарске и Румуније, јер се са мађарске стране гради траса са мостом преко Дунава код Мохача, као и са румунске стране према Српској Црњи.

"Вожд" кроз Шумадију

Кроз Шумадију ће ићи "Вожд Карађорђе". Државни пут првог реда од стратешког је значаја у повезивању локалних самоуправа, за равномеран одрживи регионални развој, економску валоризацију читаве територије, као и за повећање запослености и стандарда кроз нове инвестиције, и представљао би најбржу везу Источне Србије са Централном и Западном Србијом и коридорима Е75 и Е763. Траса од 163,75 километара са три тунела, више од 130 мостова и 21 петље. Пут је пројектован за брзину до 100 километара на час.

Планом је пут подељен у пет деоница. Прва од Лазаревца до Аранђеловца, друга Мали Пожаревац - Младеновац - Аранђеловац. Трећа иде од Аранђеловца до Тополе, Раче до Марковца. Четврта је Марковац - Свилајнац - Деспотовац и пета Деспотовац - Бор.

"Милош Велики" спасава животе

Ауто-пут "Милош Велики" има 83 одсто већи саобраћај него што је некада био на Ибарској магистрали, а ако посматрамо број саобраћајних незгода, он је за 36 одсто мањи у односу на 2016. годину.

- У Моравичком округу од изградње ауто-пута "Милош Велики" преполовљен је број погинулих у саобраћају - изјавио је јуче саобраћајни инжењер Родољуб Скерлић и нагласио да су ауто-путеви важан фактор безбедности саобраћаја. - У периоду до изградње ауто-пута "Милош Велики", на територији Моравичког управног округа годишње је страдало од 25 до 30 особа. У последњих неколико година од када се користи тај ауто-пут, број погинулих особа се креће између 10 и 15 лица, што је значајно смањење.

Ускоро од Лајковца до Ваљева

Директор "Коридора Србије" Александар Антић истакао да је у току реализација 533 километра, у различитим фазама изградње тако да се очекује пуштање у рад нових километара брзих саобраћајница.

- Ту посебно желим да истакнем два сегмента, односно два пројекта чији су суштински радови завршени прошле године, а у данима и недељама пред нама очекује се њихово пуштање у саобраћај. Један је завршетак брзе саобраћајнице од Иверка до Лајковца, односно од Лајковца до Ваљева, последњих око шест километара у зони Ваљева, као и око 33 км брзе саобраћајнице у склопу Дунавског коридора, која ћемо врло брзо пустити у саобраћај - нагласио је Антић. - Ове године се очекује пуштање у саобраћај додатних 40 километара Моравског коридора, брза саобраћајница Слепчевић-Бадовници дужине око 15 км, ауто-пут Сремска Рача - Кузмин око 18 км, као и деоница Паковраће - Пожега у дужини од 19 км.

стиче да нове саобраћајнице представљају огромну развојну шансу за Србију, јер је сваки нови километар ауто-пута или брзе саобраћајнице позивница за инвеститоре, за привреду, да се отворе нове индустријске зоне, нове фабрике и нова радна места. Навео је да ће "Коридори" све локације које се на Моравском коридору користе за потребе изградње ауто-пута ставити на располагање локалним самоуправама, те се очекује нова индустријска зона код Ћићевца, касније код Крушевца, на око 20 хектара и на крају индустријска зона у Адранима код Краљева.

Сутра: Изградња и проширење лука и индустријске зоне

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације