МОДЕРНЕ ЛУКЕ ГРАДЕ ПРИВРЕДУ И МАМЕ ТУРИСТЕ: Велики серијал "Новости" о кључним инвестицијама у нашој земљи

ВОДНИ путеви у нашој земљи деценијама су били задња ставка на листи улагања.

Фото: Лука Смедерево

Србија никада није користила пун потенцијал двеју великих европских река - Саве и Дунава. Међутим, држава је после 30 година покренула низ инвестиционих пројеката у лучку инфраструктуру, која је важна и због превоза робе, али и развоја туризма и привреде уопште.

Србија има 11 лука. Највише их је на Дунаву - осам, на Сави су две и једна на Тиси. Један од најзначајнијих индустријских објеката општине Неготин је Лука Прахово, која је основана за потребе пружања транспортних услуга индустријском комплексу ИХП Прахово и РТБ Бор. Лука је повезана са националном железничком мрежом, док је удаљена око 150 километара од ауто-пута Е75. Када буде изграђен ауто-пут "Вожд Карађорђе" који ће ићи од Београда до Бора, удаљеност ове луке од најближег ауто-пута биће мања од 40 километара.

Реализација пројекта омогућиће привредним субјектима који се налазе у ширем залеђу луке већу употребу лучких услуга. Проширење луке Прахово укључује изградњу додатних складишних капацитета и проширење оперативног пристаништа и набавку додатних порталних дизалица. Расписан је међународни тендер за надзор, избор и извођача за изградњу. Рок за завршетак пројекта је 1. децембар 2027, а вредност пројекта износи 31 милион евра.

Од преузимања власништва над луком Нови Сад у мају 2019. компанија DP World је покренула инвестициони програм вредан 35 милиона евра са циљем стварања једног од најважнијих пословних и трговинских чворишта на Дунаву. Ове инвестиције укључују и реконструкцију путничког терминала на Дунаву од 500.000 евра, набавку нове мобилне лучке дизалице, машине за паковање ђубрива, два електрична виљушкара и новог брода потискивача "Албатрос" који је повећао безбедност и ефикасност претовара у луци.
У овој луци 2023. године свечано је пуштен у рад вертикални кеј дуг 184 метра, у чију је изградњу власник уложио око седам милиона евра. Захваљујући овом пројекту, могуће је опет увођење железнице у луку. Ова инвестиција је основа за развој привредних капацитета и транспорт робе из Новог Сада ка свим дестинацијама. Осим изградње новог и обнове постојећег кеја на Каналу ДТД, изграђено је и међународно путничко пристаниште на Дунаву. Такође је реконструисан железнички колосек, инвестирано у нову опрему и модернизовање претоварне механизације и складишта, као и у нове кранове и реконструкцију дизалица. У току су припреме за даља улагања у проширење вертикалног кеја, изградњу силоса за жито и новог контејнерског терминала.

Радови на обнови преводнице у Бездану и на устави и преводници у Шебешфоку, омогућиће да преводница буде у функцији после више деценија. Тиме ће се обезбедити побољшање функционалности Великог бачког канала за пловидбу, заштиту од поплава, наводњавање и развој пратећих делатности какве су туризам и рекреација.

Проширење капацитета луке Сремска Митровица изградњом нафтног и терминала за претоварање расуте робе, као и повећањем контејнерског простора, почело је 2023. године. Саставни део овог пројекта је уређење критичног сектора који представља један од пет критичних сектора за пловидбу на реци Сави. Лука се повезује са магистралном пругом железничког коридора Београд-Рума-Шид-граница са Хрватском, као и државним путем ИБ-20 до ауто-пута Е70 и даље до Е75 и Е80. Овај пројекат ће олакшати транспорт робе и допринети регионалном повезивању и економском развоју.

Фото: АУЛ

Подизање капацитета за превођење бродова у оквиру бране на Тиси, омогућиће истовремено превођење више од једног пловила. Тренутне димензије преводнице омогућавају да се истовремено преводи искључиво једно пловило максималне дужине 85 метара и ширине 12 метара, што узрокује огромне губитке времена и новца за бродаре. Претходна студија оправданости са Генералним пројектом усвојена је од Државне ревизионе комисије. Отпочела је израда Студије оправданости са идејним пројектом. Рок за завршетак пројекта је децембар 2025. године. Процењена вредност пројекта је 62 милиона евра.

Србија је земља великих наутичких потенцијала, пре свега захваљујући двема међународним рекама - Дунаву и Сави и мрежи пловних путева у дужини од 1.000 километара. Пловидба кроз нашу земљу омогућава туристима упознавање са различитим историјским епохама, културним знаменитостима, тврђавама, археолошким локалитетима и природним богатствима.

- Тренутно је у нашој земљи отворено десет међународних путничких пристаништа, и то седам на Дунаву - у Новом Саду, Земуну, Смедереву, Костолцу, Голупцу, Доњем Милановцу и Кладову, и три на реци Сави - у Београду, Шапцу и Сремској Митровици - кажу у Агенцији за управљање лукама. - Пре 20 година у Србији је радило само пристаниште и то у Београду, а данас се са десет локација повезујемо са Европом и светом. Када је реч о броју путника са крузера, Србија је трећа земља у Дунавском региону, после Аустрије и Мађарске. Нашу земљу са река обилазе туристи из целог света - из Америке, Канаде, Мексика, Азије, западне Европе. Агенција за управљање лукама сваке године бележи раст броја иностраних путника са крузера. Тако је прошлогодишња сезона завршена са 205.000 туриста.

Отварање нових међународних путничких пристаништа и раст броја путника позитивно утичу на приходе од крузинга, при чему се процењује да директни и индиректни приходи Србије у наутичкој сезони достижу десет милиона евра.

Како би се наутички потенцијали Србије додатно унапредили, Агенција је иницирала развојни пројекат "Заплови Србијом". Активности на пројекту започеле су у априлу 2023, а у његовој реализацији учествују најважније институције наше земље, те пројекат представља пример добре сарадње државе на развоју инфраструктуре и туризма. Циљ пројекта је изградња наутичке инфраструктуре - марина и нових међународних путничких пристаништа као и афирмација линијског и каналског водног саобраћаја, будући да Србија има и богату мрежу канала у дужини од 680 километара.

Фото: Лука Нови Сад

Посебан акценат пројекта стављен је на изградњу марина, које представљају А класу туризма и генеришу бројне комерцијалне делатности у залеђу. Пројектом је предвиђена изградња пет марина на Дунаву - у Сомбору, Смедереву, Великом Градишту, Голупцу и Кладову.

У прве две године пројекта остварени су значајни резултати: отворена су три нова међународна путничка пристаништа у Земуну, Шапцу и Сремској Митровици. У Шапцу је изграђена инфраструктура међународног путничког пристаништа- понтона са приступним мостом, чија је вредност пројекта 555.000 евра.

У том периоду започета је изградња марина у Великом Градишту и Голупцу, проширени су капацитети међународног путничког пристаништа у Доњем Милановцу, потписан је уговор о изградњи међународног путничког пристаништа у Баноштору, а недавно је Агенција успешно реализовала инвестицију у чишћење акваторије будуће марине у Смедереву.

На листи приоритета је и изградња понтона за међународни, домаћи и прекогранични линијски саобраћај у Сремским Карловцима, Новом Саду и Сомбору и каналски саобраћај у Новом Саду, Сомбору, Апатину, Оџацима и набавку еколошких чамаца. У току је изградња пристаништа за посебне намене - марине у Великом Градишту. Рок за завршетак пројекта је децембар 2026, а вредност пројекта је 28 милиона евра.

- Очекујемо да ће пројекат "Заплови Србијом" значајно допринети унапређењу укупног наутичког туризма у Србији, повећању прихода од ове привредне гране, подизању видљивости културних и природних богатстава наше земље и јачању позиције наше земље на наутичким мапама Европе и света - истичу у Агенцији за управљање лукама.

Чвориште у Београду

Међу циљевима пројекта "Заплови Србијом" је да се изградњом нове луке у Београду добије мултимодалнo чвориште које ће омогућити повезивање друмског, железничког, ваздушног и водног саобраћаја. Према плану треба да повезује реку са ауто-путевима E-70 и E-75, са регионални путем Београд-Вршац и Београд-Зрењанин, затим са пругом Будимпешта-Београд-Солун и Аеродромом "Никола Тесла". На овај начин Лука Београд ће омогућити повезивање неких од најважнијих европских коридора, и то коридора "Рајна-Дунав", Коридора Оријент/исток - Медитеран, Медитеранског и Балтичко-јадранског коридора. Процењена вредност пројекта је 300 милиона евра. У игри су биле три могуће локације за нову луку. Прва се налази десет километара узводно од Пупиновог моста, друга је у Крњачи и трећа опција је Лука Панчево. Изабран је простор код Пупиновог моста, у чијој близини је планирана и градња индустријско-технолошког парка у Борчи заједно са партнерима из Кине.

Сутра: Милијарде евра у здравље Београда

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације