ВЕЛИКИ СЕРИЈАЛ "НОВОСТИ" О КЉУЧНИМ ИНВЕСТИЦИЈАМА: Од нових путева, пруга до вртића, школа и болница...

ГОТОВО 2.000 капиталних пројеката који су покренути у протеклих 12 година, омогућили су убрзан развој Србије.

Фото: Новости

Никада пре није било изграђено више километара нових ауто-путева и брзих пруга, нити реконструисано локалних и регионалних путева. Нема општине и града који није обновио школу, вртић, домове здравља, културне центре... Око 300 инфраструктурних пројеката допринело је равномерном регионалном развоју наше земље. Највише нових километара ауто-путева у Европи гради се у нашој земљи.

Према званичним подацима, од 2012. године за саобраћај су отворена око 552 километра најсавременијих путева, а граде се још 533 километра. Србија је буквално премрежена ауто-путевима и брзим саобраћајницама, а на поједине се чекало и више од пола века. Коридор 10 од Хоргоша, преко Новог Сада, Београда и Ниша до Прешева а источним краком до границе са Бугарском, завршен је после пет деценија.

Фото: Новости

"Моравски коридор" који спаја два ауто-пута Београд - Ниш и "Милош Велики" почиње код Појата, а стигао је до Врњачке Бање. Средином године у саобраћај би требало да се пусти још једна деоница "Милоша Великог" од Прељине до Пожеге. Граде се Фрушкогорски коридор, као и "Осмех Србије", чија траса кроз нашу земљу спаја румунску и мађарску границу. Водни путеви у нашој земљи деценијама су били задња ставка на листи улагања. Међутим, држава је после 30 година покренула низ инвестиционих пројеката у лучку инфраструктуру, која је важна и због превоза робе, али и развоја туризма и привреде уопште. Србија је земља великих наутичких потенцијала, пре свега захваљујући двема међународним рекама - Дунаву и Сави и мрежи пловних путева у дужини од 1.000 километара. Србија има 11 лука, а највише их је на Дунаву - осам, на Сави су две, а једна на Тиси. У нашој земљи отворено је десет међународних путничких пристаништа, и то седам на Дунаву - у Новом Саду, Земуну, Смедереву, Костолцу, Голупцу, Доњем Милановцу и Кладову, и три на реци Сави у Београду, Шапцу и Сремској Митровици - кажу у Агенцији за управљање лукама.

- Пре 20 година у Србији је радило само пристаниште у Београду, а данас се са десет локација повезујемо са Европом и светом. Аеродром "Никола Тесла" постао је највеће саобраћајно и путно чвориште у југоисточној Европи. Од потписивања уговора о концесији са компанијом Vinci Airports, београдска ваздушна лука је добила нове терминале, комплетно обновљену главну писту, нову, уметнуту писту и рулне стазе, додатне позиције за паркирање авиона, нову платформу за одлеђивање и спречавање авиона од залеђивања, нова паркинг-места за аутомобиле, као и нове приступне путеве. Колико се београдска ваздушна лука променила у протеклих 12 година најбоље показују бројке. Тако је број путника са 3,54 милиона 2013. порастао на 8,4 милиона прошле године. Посебна пажња посвећена је здрављу грађана. Око 300 пројеката је реализовано или се приводи крају у овој области. Здравствене установе широм Србије пролазе кроз обимну реконструкцију како би пацијентима и медицинском особљу обезбедиле савременије, безбедније и функционалније просторе.

Фото: Д. Миловановић

Обнова болница и домова здравља укључује и модернизацију опреме, унапређивање инфраструктуре и побољшање услова лечења. Највећу пажњу у Београду је привукла изградња универзитетске дечје клинике "Тиршова 2", чија је изградња почела 2020. године, а последње три године уложена су значајна средства у реновирање, реконструкцију и опремање амбуланте која је намењена нашим најмлађим суграђанима. На импресивних 62.000 квадрата простираће се нови објекат са 11 спратова, док је само грађевински део пројекта вредан 118 милиона евра. Када се заврши, модерна дечја клиника "Тиршова 2" имаће више од 280 кревета за смештај корисника распоређених у 154 собе. Засада радови теку добром динамиком, подизање бетонске конструкције треба да буде завршено ове године, док би модерно здање требало да прими прве пацијенте 2027. године. Изградња је месецима у јеку, ради се у две смене, а на градилишту се налази око 200 радника дневно.

У октобру 2018. године започета је велика реконструкција три објекта у склопу Клиничко-болничког центра Земун. Током овог пројекта реконструисане су зграде Болнице за педијатрију, неурологију и зграда Службе за специјалистичке и консултативне прегледе. Набављена је модерна опрема у вредности од 1,6 милиона евра укључујући прву магнетну резонанцу за овај болнички центар. Велико интересовање је привукао Универзитетски клинички центар Србије. Његова реконструкција је донела 500 нових болнич- ких кревета и 36 операционих сала. Уз сам објекат изграђена је и гаража са 564 паркинг-места. Наиме, за време ванредног стања у овој здравственој установи је за 15 дана изграђена нова лабораторија за молекуларну детекцију инфективних агенаса. На Дедињу у КБЦ "Др Драгиша Мишовић" је реконструисано више објеката, као што је одсек за хирургију, а вредност пројекта је била 5,4 милиона евра.

Фото: Новости

Такође, ова здравствена установа је добила нову, најсавременију опрему као што су скенер и два рендген апарата у вредности од 866.000 евра. Исту опрему је добио и Институт за ортопедију Бањица у вредности од 604.000 евра, а Клиничко-болнички центар Бежанијска коса један рендген мање у вредности од 770.000 евра. Студенти на Стоматолошком фа- култету у Београду су добили најсавременији ЦТ скенер у вредности од 510.000 евра. Формирана је и са радом почела прва Банка репродуктивних ћелија, ткива и ембриона у Србији. На листи кључних пројеката је и Клинички центар Војводине, као и Институт за онкологију у Сремској Каменици. Радови на реконструкцији и изградњи Универзитетског клиничког центра Ниш на укупној површини од око 44.000 квадрата завршени су 2017. Уз комплетну обнову старе зграде, изграђен је и нови блок. Вредност пројекта је 56,8 милиона евра, где је запослено 465 људи. У Новом Пазару комплетно су реконструисани и надограђени интерно одељење, хирургија и дом здравља. Гради се нови објекат психијатрије и недостајућа инфраструктура трафостанице, котларнице и топловода. Вредност пројекта износи више од 43 милиона евра.

У протеклој деценији обновљени су и опремљени домови здравља амбуланте, лабораторије, здравствени и геронтолошки центри, домови за старе и пензионере, установе за дневни боравак оболелих грађана, центри за социјални рад. Свим болницама стигли су и најсавременији рендген апарати и дијагностичка опрема. Изграђене су три ковид-болнице. За радове и опремање Ковид-болнице у Батајници за лечење 800 пацијената одвојено 42 милиона евра. Изградња је коштала 27,8 милиона евра, а опрема 15,1 милион евра. Друга болница која је изграђена током короне никла је у Крушевцу и располаже са 493 кревета, од чега 150 кревета интензивне неге и 343 кревета полуинтензивне неге. Сада функционише као општа болница. Ова инвестиција била је вредна 2,01 милијарду динара. Трећа Ковид-болница у Новом Саду има 600 кревета: 400 за пацијенте на полуинтензивној нези и 200 кревета за најтеже пацијенте, односно за оне којима је потребна интензивна нега. Данас постаје општа болница за Новосађане.

Унапређењу квалитета ваздуха и здравијем животном окружењу допринело је око 250 еко- лошких пројеката који обухватају градњу канализационе мреже, постројења за пречишћавање вода, санитарних депонија, реконструкцију котлар- ница или замену котлова, као и изградњу и реновирање игралишта и дечјих паркова Готово да нема града или општине у којој нису реновиране основне и средње школе, ђачки и студентски домови. Изграђени су национално-технолошки паркови, институти, али и вртићи и креативни центри. Канцеларија за информационе технологије и е-управу је успоставила Државни ДАТА центар који је по техничким и безбедносним стандардима најсавременији и први у источној и југоисточној Европи, и у коме је смештена кључна информационо-комуни- кациона инфраструктура Србије. Вредност пројекта је 55 милиона евра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације