Банке су кључне за економски раст и опоравак

Глобална економија пролази кроз период прилагођавања након година изазова – од пандемије, преко енергетске кризе, до инфлаторних притисака и геополитичких тензија. Банкарски сектор, као полуга финансијске стабилности читаве националне економије, истовремено мора да одговори на макроекономске промене и да пронађе начин да подржи одржив раст.

Фото: Алексеј Нешовић

О улози банкарског сектора у даљем опоравку економије, али и о томе да ли ће камате наставити да падају, а да кредитна активност расте, и шта грађане и компаније очекује у овом контексту, разговарамо са Властимиром Вуковићем, председником Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке, који је и ове године модерирао традиционални банкарски панел на Копаоник бизнис форуму.

Како оцењујете прошлогодишње глобалне трендове и њихов утицај на српску економију? Шта видите као прилику, а шта као претњу?

Прошлогодишњи глобални економски раст од 3,2 посто, уз смањење инфлације на 4,3 процента, је позитиван сигнал и указује на одређену стабилизацију након турбулентног периода. Ови трендови доприносе повољнијем међународном окружењу, што може позитивно да се одрази на нашу економију. Србија је у прошлој години остварила раст БДП-а од 3,9 посто и прилив страних директних инвестиција од 5,1 милијарду евра, уз значајна улагања у инфраструктуру и енергетику. Такође, наша земља је успешно диверсификовала своје економске активности, и тако смањила зависности од појединих сектора и повећала отпорности на спољне шокове. Поред тога, треба истаћи и снажан раст у области информационо-комуникационих технологија, где је извоз ИКТ услуга први пут премашио четири милијарде евра у 2024. години, што је јасан показатељ глобалне конкурентности домаћег ИТ сектора. Овај тренд доприноси стабилности економије и пружа додатне прилике за запошљавање и иновације. Међутим, морамо бити свесни и потенцијалних ризика, попут геополитичких тензија и флуктуација цена енергената, који такође могу да имају индиректан, али негативан утицај на нашу економију.

Шта то конкретно значи када је о кретању каматних стопа реч? Процењујете ли да ће тренд постепеног пада наставити и ове године?

Каматне стопе су кључни покретач економске активности, а њихово кретање у наредним годинама биће обликовано како глобалним, тако и домаћим факторима. Тренутно, захваљујући продуженом ограничењу каматних стопа, корисници уживају у стабилности која им омогућава да лакше планирају и измирују своје обавезе. То је добра вест не само за грађане и компаније, већ и за банке, јер стабилност ствара сигурно тло за несметано пословање.

Предвиђа се да ће се током 2025. године каматне стопе постепено смањивати. Овај заокрет неће бити оштар, већ пажљиво темпиран, у складу са политиком централних банака и глобалним економским трендовима. Очекивања за ову годину су да Европска централна банка каматне стопе смањи за 100, а Федералне резерве САД за 50 базних поена. Ови потези нису случајни – они су одговор на глобално успоравање инфлације и покушај да се подржи привредни раст након периода високе волатилности.

Али, као и увек, ту су и непредвидиви фактори. Геополитичке тензије, флуктуације на енергетским тржиштима и други глобални ризици, који могу да утичу на динамику промена. Зато централне банке, укључујући и Народну банку Србије, настављају да прате ситуацију са опрезом. У Србији смо већ видели три таласа смањења каматних стопа, што је помогло привреди и грађанима да се прилагоде постинфлационом окружењу.

Шта то конкретно значи за привреду и грађане Србије?

Ниже каматне стопе свакако олакшавају приступ капиталу и могу да подстакну потрошњу и инвестиције. За грађане, то значи повољније стамбене и потрошачке кредите, а за привреду већу спремност компанија да инвестирају у развој и модернизацију. Међутим, није довољно само посматрати каматне стопе – стабилан финансијски систем подразумева и одговорно кредитирање. У Србији смо прошле године видели раст кредитне активности, уз очување квалитета портфолија. То је добар показатељ поверења у банкарски сектор, који има одговорност да осигура одрживо финансирање и настави да подржава привредни опоравак. У том смислу, 2025. би могла бити година прилика, али и година у којој ће прилагођавање бити кључ успеха.

Како, у том контексту, оцењујете претходну годину када је о банкарском сектору реч?

Банкарски сектор је показао отпорност и одговорност у изазовним временима. Ниска стопа проблематичних кредита, стабилан раст и снажна ликвидност доказ су да је спреман да подржи привреду и грађане. Међу кључним актерима је и НЛБ Комерцијална банка, која је као системска финансијска институција 2024. годину обележила континуираним растом и највећом базом активних клијената у Србији – показатељем поверења, које нам грађани и компаније указују. Ово поверење подстакло је раст кредитне активности, тако да су у великом броју сегмената забележене двоцифрене стопе раста. Уједно портфолио, са готово три пута нижим уделом ненаплативих кредита у односу на просек сектора, потврдио је одговорност у управљању ризицима и стабилност НЛБ Комерцијалне банке.

Фото: Алексеј Нешовић

Како оцењујете утицај глобалних геополитичких тензија на српски финансијски сектор и које мере предузимате за ублажавање потенцијалних ризика?

Неизвесност на глобалном нивоу се неминовно одражава на локалне економије – било кроз инвестиционе токове, било кроз цену капитала. Србија је део тог екосистема и мора да буде спремна да се прилагоди, а један од предуслова је да банке осигурају високу ликвидност и да кроз стратешка партнерства и одговорно управљање ризицима минимизирају потенцијалне шокове. У том контексту, стабилност српског банкарског сектора долази управо из тога што се ослања на дугорочне стратегије, а не на краткорочне реакције. Диверсификација портфолија и блиска сарадња са регулаторним телима остају кључни елементи за очување стабилности у неизвесним временима.

Које кораке би банкарски сектор могао да предузме како би додатно подржао економски опоравак Србије у 2025. години?

Улога банкарског сектора превазилази традиционално кредитирање. Реч је о стратешком партнерству са привредом и грађанима, у којем питање није само колико ћемо финансирати, већ и како ћемо то радити. Инвестирањем у велике инфраструктурне пројекте директно доприносимо отварању радних места и расту конкурентности привреде. Пружањем повољних кредитних линија малим и средњим предузећима омогућавамо иновације и ширење пословања, док кроз дигитализацију банкарских услуга чинимо финансијски систем ефикаснијим и доступнијим. Дугорочно, одрживост ће играти кључну улогу – зелене инвестиције, енергетска ефикасност и ЕСГ критеријуми више нису само „опција“, већ императив. Србија има прилику да се позиционира као лидер у региону када су у питању зелене финансије, а банке морају да остану кључни покретач тог процеса.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације