ОВО МОРАТЕ ЗНАТИ АКО ШАЉЕТЕ НОВАЦ У ИНОСТРАНСТВО: НБС има посебна правила, у неким случајевима постоје ограничења

У СВЕТУ глобализоване економије трансфер новца између Србије и иностранства постаје све учесталија појава.

Фото Shutterstock

Овај процес није потпуно слободан и подложан је одређеним правилима и ограничењима која прописују закони о спољнотрговинском и девизном пословању.

Трансфер новца између Србије и других земаља регулише неколико правних аката, од којих су најважнији Закон о спољнотрговинском пословању и Закон о девизном пословању.

- Закон о спољнотрговинском пословању дефинише промет робе и услуга између домаћих и страних правних и физичких лица. Овај закон омогућава правни оквир за међународну трговину, укључујући и плаћања између учесника у трговинским трансакцијама. Закон о девизном пословању додатно прецизира услове под којима се може вршити трансфер новца између резидената и нерезидената. Према овом закону, све трансакције спадају у једну од две главне категорије: текући послови и капитални послови - објашњавају адвокати канцеларије Стојковић Адвокати.

Текући послови обухватају трансакције које не укључују промену власништва над капиталом. То значи да се новац преноси као део редовног пословања, без дугорочних улагања.

Међу најчешћим текућим пословима су: плаћања за увоз робе и услуга, плате запослених који раде у иностранству, исплате по уговорима о раду или ауторским уговорима, као и рефундације трошкова путовања и пословних ангажмана.

Према члану 10. Закона о девизном пословању, плаћања и наплаћивања по текућим пословима су слободна, осим у случајевима када су специфично ограничена законом.

Када долази до преноса капитала?

За разлику од текућих послова, капитални послови укључују трансфер новца са намером улагања и дугорочног финансирања. Према речима адвоката, то се може односити на директне инвестиције у предузећа у Србији или иностранству, затим на куповину акција или удела у компанијама, докапитализацију фирми, као и на улагања у некретнине изван Србије.

- Ове трансакције су, генерално, дозвољене, али подложне одређеним контролама. На пример, инвестиције које укључују куповину више од 10 одсто капитала или гласачких права у неком предузећу подразумевају посебне процедуре и надзор од стране Народне банке Србије - наводе из канцеларије Стојковић.

Иако су многе трансакције између Србије и иностранства слободне, постоје одређени случајеви када трансфер може бити ограничен или чак забрањен. Најчешћи разлози за ограничења укључују спречавање прања новца и финансирања тероризма, када су банке у обавези да пријаве сумњиве трансакције и могу привремено блокирати или одбити трансфер ако постоји сумња на илегалне активности.

Ту су и ограничења на основу међународних санкција – Србија се придржава одређених међународних санкција, што значи да су трансакције према одређеним земљама, компанијама или појединцима забрањене.

Један од разлога су административне грешке и недостатак документације. У неким случајевима, трансфер може бити привремено заустављен ако банка захтева додатну документацију како би потврдила законитост трансакције.

Народна банка Србије доноси посебна упутства и прописе који прецизирају како се обавља платни промет са иностранством, укључујући и шифарник основа наплате, плаћања и преноса. Овај шифарник садржи тачне кодове и категорије према којима се трансакције класификују, чиме се омогућава прецизнија контрола и усклађеност са законским регулативама.

Порески третман исплате дивиденде физичком лицу

Адвокати истичу и да у свету међународних финансија питање опорезивања дивиденди између држава често може деловати компликовано. Конкретно, када српска компанија исплаћује дивиденде физичком лицу које је резидент, на пример, Немачке, важно је знати која држава има право да наплати порез и по којој стопи.

Према Закону о порезу на доходак грађана (ЗПДГ), дивиденде и учешће у добити сматрају се приходом од капитала и подлежу опорезивању по стопи од 15 одсто. То значи да српске компаније приликом исплате дивиденди физичким лицима – нерезидентима (у овом случају, резидентима Немачке) морају обрачунати и обуставити овај порез пре него што исплате средства.

Међутим, када се ради о међународним трансакцијама, национални закони нису једини фактор који одређује како ће се дивиденде опорезовати. Србија и Немачка имају потписан Уговор о избегавању двоструког опорезивања, који додатно прецизира како се опорезују приходи остварени између ових држава.

- Србија примењује Уговор о избегавању двоструког опорезивања са Немачком који датира још из времена СФР Југославије и који је на снази од 1. јануара 1989. године. Овај уговор има кључну улогу у одређивању пореских обавеза када српске фирме исплаћују дивиденде немачким резидентима. Члан 8. овог уговора јасно прописује да Србија има право да опорезује дивиденде исплаћене немачким резидентима, али је пореска стопа ограничена на 15 процената - објашњавају адвокати.

(Курир)

Препоручујемо

Економија

0 0

ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА НАЈВИШЕ ОСЕТИЛИ У ОВА ДВА СЕКТОРА У СРБИЈИ: Ево која занимања су имала највећи раст зарада у 2024.

21. 03. 2025. у 12:28

Економија

0 2

НЕМЦИМА УКИНУЛИ ХИЉАДЕ БАНКОМАТА: Неки прелазе скоро два километра да подигну новац

19. 03. 2025. у 11:25

EXPO 2027

30 128

82 ЗЕМЉЕ СУ ДО САДА ПОТВРДИЛЕ УЧЕШЋЕ НА ЕКСПУ Вучић: "Ми сада можемо да кажемо да ћемо да оборимо светски рекорд"

16. 03. 2025. у 14:50

Економија

0 0

МАРКЕТ РОБУ ИЗ АМЕРИКЕ ОБЕЛЕЖАВА ЦРНОМ ЗВЕЗДОМ: Ово је знак купцима који не треба никако да занемаре

17. 03. 2025. у 18:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације