КИНА УЗВРАЋА УДАРАЦ НАКОН АМЕРИЧКИХ ЦАРИНА: "Прети нам колапс, имамо залихе за неколико месеци"

НОВЕ кинеске контроле извоза ретких земних метала могле би довести до заустављања производње аутомобила јер би се залихе кључних магнета могле исцрпити у року од неколико месеци ако Пекинг потпуно обустави извоз, пише Financial Times.

Foto: Shutterstock

У априлу је Пекинг проширио ограничења на извоз седам ретких земних елемената и магнета који су кључни за електрична возила, ветроелектране и борбене авионе, као одговор на царине од 145 одсто које је увео амерички председник Доналд Трамп. Државни званичници, трговци и менаџери из ауто-индустрије рекли су да компаније, за које се процењује да имају залихе још три до шест месеци, сада журе са новим набавкама и траже алтернативне изворе како би избегле озбиљне поремећаје у производњи.

Јан Гизе, трговац металима из франкфуртске компаније Tradium, упозорио је да су купци затечени неспремни и да већина произвођача аутомобила и њихових добављача има залихе магнета тек за два до три месеца.

„Ако у том року магнети не стигну у ЕУ или Јапан, мислим да ћемо имати заиста озбиљне проблеме у ланцу снабдевања ауто-индустрије“, рекао је Гизе. „Ограничења ће имати велики утицај на Теслу и све остале произвођаче аутомобила.“

Најновије кинеске контроле усмерене су на тешке и средње ретке земне метале, који омогућавају производњу магнета високих перформанси, отпорних на високе температуре, као што су диспрозијум, тербијум и самаријум. Ови елементи су кључни за војне системе попут борбених авиона, пројектила и дронова, као и за роторе, моторе и мењаче који се користе у електричним и хибридним аутомобилима.

Foto: Shutterstock

Један високи званичник из ауто-индустрије рекао је да ће ова ограничења имати велики утицај на Теслу и све остале произвођаче аутомобила и оценио је озбиљност кинеских контрола са „7 или 8 од 10“.

„То је облик одмазде којим кинеска влада поручује: ‘Нећемо више одговарати истом мером на царине, али ћемо вас погодити тамо где највише боли, па ће ваше компаније вршити притисак на своје владе да промене тарифну политику’“, рекао је исти извор.

Забрањен извоз ретких земних метала у САД

Ретки земни метали су широко распрострањени у Земљиној кори, али их је тешко и скупо прерађивати на еколошки прихватљив начин. Кина скоро у потпуности контролише прераду тешких ретких елемената.

Лаки ретки метали, као што су неодимијум и празеодимијум, који се користе у већим количинама за производњу магнета, за сада нису обухваћени забраном, што Кини оставља „велик простор за додатне претње“ ако трговински рат ескалира, каже Кори Комбс из пекиншке консултантске куће Trivium.

Према новим правилима, кинески извозници морају добити дозволу за сваку пошиљку земних метала у иностранство, а забрањено је њихово преусмеравање у Сједињене Америчке Државе. Ипак, спровођење тих ограничења, која се од 2023. године постепено шире на све више кључних минерала као одговор на америчке забране извоза технологије чипова у Кину, за сада није систематично.

Неки кинески извозници већ су прогласили вишу силу за пошиљке ретких земних метала и магнета намењених иностранству и повукли робу из понуде, што додатно отежава ионако нетранспарентно формирање цена на том тржишту.

Јапан и Аустралија рачунају на сопствену прераду

Јапан и друге земље полажу наду у смањење кинеске доминације над тешким земним металима преко аустралијске компаније Lynas, која планира проширити свој погон у Малезији и започети прераду диспрозијума и тербијума до средине 2025. године. „Залихе тешких ретких земних метала нису довољне да се спрече могући поремећаји у ланцу снабдевања ауто-индустрије“, рекао је један званичник јапанске владе и додао да би државне резерве могле пружити сигурност уз залихе од два до три месеца које тренутно поседују произвођачи аутомобила.

„Кључно је питање можемо ли на време изградити нови, алтернативни ланац снабдевања како бисмо премостили ову ситуацију“, додао је.

Још није јасно како тачно кинеска влада планира да спроводи најновија ограничења, иако су уведена 2. априла. Аналитичари истичу да се нова правила доносе у тренутку када Кина има све мање сировина за прераду тешких земних метала због грађанског рата у Мијанмару, па би забрана извоза могла помоћи да се задовоље домаће потребе.

Стручњаци примећују да Кина у последњих неколико година оклева са потпуним забранама које би јој могле нанети штету, као што је случај са металом галијумом. Међутим, извоз других метала, као што је антимон (који се користи за израду метака), већ је озбиљно поремећен. „Кључно је питање колико ће времена бити потребно за обраду дозвола за извоз“, рекао је Гизе.

Кинеска надмоћ грађена деценијама

Кина је са експлоатацијом ретких минерала почела још 1950-их, али је прави успон доживела крајем 1970-их, када је комбиновала јефтину радну снагу, слабе еколошке стандарде и стране технологије, објашњава Стан Траут из консултантске фирме Spontaneous Materials. „Многе технологије које су користили развијене су у САД-у, Јапану или Европи. Кинези су их усвојили и временом унапредили“, каже он.

Како је производња расла, Пекинг је схватио колико су ти метали стратешки важни. Још 1992. године бивши кинески лидер Денг Сјаопинг пророчки је изјавио:

„Блиски исток има нафту, Кина има ретке минерале.“

Данас је та визија постала стварност – Кина контролише скоро цео ланац, од рудника до готових производа.

Према подацима америчке Геолошке службе, између 2020. и 2023. године, Сједињене Државе су чак 70% својих потреба за ретким металима подмиривале увозом из Кине.

(Index)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације