ЈЕДАН ОД РЕТКИХ У СРБИЈИ: Домаћин Марчета држи 900 ћурака и све ради сам
ЋУРКЕ се хране искључиво квалитетним мешаним житарицама без адитива, а посебна пажња се посвећује хигијенским условима и квалитету подлоге која се користи у објектима.
Фото: Профимедиа
Газдинство Радомира Марчете, смештено у селу Мали Београд код Бачке Тополе, представља један од ретких примера у Србији где се током целе године организује производња и прерада ћурећег меса на начин који задовољава највише стандарде квалитета, хигијене и добробити животиња.
Како је саопштено из Министарства пољопривреде након посете овом домаћину, ово породично газдинство, упркос бројним изазовима на тржишту и у набавци младих ћурака, успело је да изгради стабилан и одржив систем производње који обухвата све фазе – од узгоја до финалне прераде и пласмана меса.
Ћурке се хране искључиво квалитетним мешаним житарицама без адитива, а посебна пажња се посвећује хигијенским условима и квалитету подлоге која се користи у објектима. Како домаћин истиче, та подлога, иако скупља од обичне сламе, има изузетну моћ упијања и доприноси здрављу животиња.
– Наш циљ је да потрошачима понудимо свеж, домаћи и проверен производ. Све више грађана Србије цени порекло и квалитет онога што купује и спремни су да издвоје новац за домаће месо, које није третирано као индустријски производ – каже Марчета, а наводи се у саопштењу.
Додаје да је на газдинству тренутно смештено око 900 јединки, са доминацијом женки – у односу од приближно 80 одсто женки (ћурки) и 20 одсто мужјака (ћурана), с обзиром на потражњу тржишта.
Интеграција примарне производње са прерадом
Посебна саветница министра пољопривреде Татјана Бранков обишла је ову фарму и том приликом истакла да је реч о изузетном примеру одрживе пољопривредне праксе, која спаја сточарство, прераду и креативно коришћење нуспроизвода.
– На овом газдинству можемо видети шта значи интеграција примарне производње са прерадом и развојем пратећих делатности. Од ћурећег меса, преко паковања и директне продаје, па све до употребе перја за ручну израду украсних предмета – ово је пример економске диверзификације која треба да буде инспирација и другима – рекла је Бранков.
Велики потенцијал
Она је подсетила да је Србија некада имала развијену производњу ћурећег меса, које се извозило и на америчко тржиште, као и да постоји велики потенцијал за обнову тог сектора.
– Наше житарице треба да користимо за исхрану наших животиња, а не да увозимо месо произведено од страних сировина. Србија има све предуслове да постане извозник производа са додатом вредношћу, а не само сировина. Потребно је ојачати подршку оваквим фармама које раде по свим стандардима – нагласила је она, пише РТ Балкан.
Држава већ подржава овај сектор кроз мере подстицаја, али је, како је указао домаћин, неопходно је боље усклађивање прописа на локалном и националном нивоу са европским прописима, како би се избегле контрадикторности у захтевима и олакшао даљи развој.
(БизПортал)
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOKlikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
СВЕ КЉУЧА ОКО ФОКЛАНДСКИХ ОСТРВА: Аргентински председник послао поруку која ће разбеснети Британце
ПРЕДСЕДНИК Аргентине Хавијер Милеј изјавио је да је његова влада "сваким даном све ближе" повратку суверенитета над Фокландским острвима, продубљујући дипломатски спор изазван политички обојеним слављем репрезентације Аргентине након победе над Енглеском на Светском првенству раније ове седмице, пише бриселски портал Политико.
17. 07. 2026. у 14:37
НОВА ФАЗА СУКОБА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Иран први пут директно напао ову земљу!
ИРАН је саопштио да је у петак извео нове нападе на америчке објекте на Блиском истоку, укључујући и први директан напад у Сирији, након шесте узастопне ноћи америчких удара на иранске војне објекте.
17. 07. 2026. у 12:51
Гром ударио директно у стадо оваца, убио 97 са црним носем - не памте смртоноснији удар у историји
ИЗГУБИЛИ године мукотрпног рада и традиције.
18. 07. 2026. у 18:35
Коментари (0)