ВОДИЧ "НОВОСТИ": Шта нам је потребно за легализацију - Сваки објекат биће прецизно евидентиран и уписан на власника

НАЦРТ Закона о легализацији којим би чак 4,8 милиона "дивљих" објеката требало да уђе у легалне токове, наћи ће се на дневном реду Владе Србије у петак, а након тога биће упућен у скупштинску процедуру. Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је јуче да се очекује да закон "Свој на своме" ступи на снагу у октобру.

Д. Новковић

Према њеним речима два су циља и разлога за доношење овог прописа.

- Први циљ је да сваки објекат који ће бити евидентиран и који је већ евидентиран на разним дигиталним платформама буде уписан на неког власника - нагласила је Софронијевићева. - Дакле, највећи број наших грађана, који сада већ фактички користи те непокретности, постаће и стварни власници својих непокретности. С друге стране, држава ће добити прецизну својинску евиденцију на својој територији, решиће имовинско-правне односе који се и по више деценија нису могли решити, али ће имати и могућност да боље планира простор и да боље заштити јавни интерес кроз заштиту подручја јавних намена, заштите природе и заштите културних добара. Дакле, и за државу, и за грађане, и за привреду овај закон би требало да донесе добро.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Као други разлог доношења навела је превенцију, односно, спречавање нове бесправне градње:

- Овим законом се уводи нулта толеранција на нову бесправну градњу од дана ступања на снагу закона, што значи да се по сили закона такви објекти уписују у корист Републике Србије, а о даљој судбини таквих објеката да ли ће бити рушени или искоришћени за неко опште добро, за неки вртић, за неку школу, одлучиваће Влада Србије.

*До 10.000, без депозита!
Бонус који испуњава 3 жеље - заврти точак среће, узми до 300% бонуса и играј до 5 дана бесплатно!*

Истакла је да овај закон није нов и да се о њему размишља већ скоро две године, али није постојала комплетна дигитализована база података.

- Србија сада први пут формира дигиталну платформу, где су евидентирани сви изграђени објекти на територији Србије - рекла је министарка. - Ми само чекамо да нам општине доставе и своје дигиталне планове како бисмо их посложили на ту дигиталну платформу.

дмах по ступању на снагу закона све општине добиће дигиталну платформу на којој морају у року 30 дана да уцртају све оно што је битно за одлучивање.

И министар финансија Синиша Мали очекује да ће се нови закон о легализацији, који ће решити то питање без компликоване процедуре и за мање новца, што пре наћи у парламенту како би што пре био усвојен и почео да се спроводи.

- Грађани ће моћи дигиталним путем да пријаве некретнину коју желе да легализују, а држава ће тај процес завршити у рекордном року. Од деведесетих година па до данас, укупно је решено 320.000 предмета у легализацији, а ми хоћемо сада ове милионске проблеме да решимо у наредних пар месеци - рекао је Мали. - Није идеја да се то питање решава по квадрату некретнине, већ је план да грађани за ниску суму новца легализују.

Уколико имате кућу на селу, живите у кући, али имате и оставу, и шталу и помоћни објекат, све то се легализује за 100 евра. Не 100 евра по квадрату, него за укупно 100 евра.
Додао је да уколико грађани имају кућу у приградским насељима, легализација ће их коштати 200 евра по објекту.

- У центру градова, у зависности од броја становника, максимум је до 1.000 евра по објекту, али 1.000 евра за легализацију објекта на Теразијама или у Кнез Михаиловој - навео је Мали. - Деценијама уназад није постојала ни велика спремност да се неко ухвати укоштац са легализацијом. Мислим да је много важно за нас да буде уређено нешто што је одавно требало да буде уређено и да људи буду своји на своме.

Новом закону о легализацији највише су се обрадовали грађани који су кренули у озакоњење својих кућа или станова, јер они најбоље знају колико је та процедура тренутно компликована и папрено скупа. Новим прописом, како је најављено, напокон ће се направити разлика у цени легализације у зависности од локације.

- Легализација 20 дограђених квадрата у селу на Старој планини тренутно кошта као и легализација на Теразијама - каже нам Мирјана С. из Београда. - Према мојој рачуници, да бих завршила цео поступак око легализације куће коју сам наследила од оца, потребно ми је скоро 2.000 евра. У том селу, за те паре, можете да купите кућу и велико двориште. Обрадовала сам се овом закону и због тога што процес није нимало једноставан и шта год да урадите, потребан вам је још један папир, још једна сагласност и тако укруг. С обзиром на то да тих 20 квадрата нису легални, ушла су у процес тражења дозвола за градњу.

За све квадрате који су никли после 2015. године до када се примењивао Закон о озакоњењу, потребно је брдо докумената и брдо пара. Најпре за информацију о локацији, коју издаје општинска управа потребно је бар 5.000 динара. Онда је обавезно идејно решење које ради пројектант, које кошта од шест до осам евра по квадрату. За захтев за локацијске услове, које такође издаје општинска управа, потребно је 10.000 динара. Пројекат за грађевинску дозволу коју ради пројектант стаје око 10 евра по квадрату. Захтев за грађевинску дозволу управа општине или града издаће за око 30.000 динара. На то треба додати и око 10.000 динара за полису осигурања, а пријава радова у општини је око 5.000 динара. Геодетска фирма мора да уради снимање темеља и то је издатак од око 20.000 динара.

- Завршетак објекта у конструктивном смислу, односно снимање висине објекта како су ми објаснили у општини је око 20.000 динара - каже Мирјана. - За употребну дозволу потребан је Елаборат изведеног објекта, инсталација и то је трошак од око 20.000 динара. Код локалне управе такса за употребну дозволу је око 5.000 динара, колико износи и укњижење објекта.
Економиста Љубодраг Савић изјавио је да ће за грађане бити важан најављени нови закон о легализацији објеката у Србији, јер више неће морати да размишљају да ли ће им објекат бити срушен. Како је рекао, нова мера је корак у добром смеру.

- Најважније за највећи број људи је чињеница да неће више бити у стендбај аранжману у коме увек неко може да им сруши објекат - истакао је Савић. - Људима који су с оне стране закона, њима је то свеједно, а они који раде све у животу по закону, за њих је то јако важно. Тај страх који постоји да ти неко може срушити објекат и да неко остане на улици је овим елиминисан.

Он је рекао да држава у процесу легализације објеката може да рачуна на две врсте прихода - од процеса легализације и од наплате пореза за легализоване објекте.

- Мера може да допринесе економији Србије на најмање два начина. Једно је новац који ће се добити од легализације и друго, објекат који је легализован, на њега ће се свакако плаћати порез - навео је он. - Захваљујући доношењу мере о легализацији објеката грађани моћи да користе легализоване објекте као хипотеку за узимање кредита што ће индиректно утицати на економску активност у држави. Сада ћете моћи тај објекат који сте легализовали да користите као хипотеку за узимање кредита, а кад узмете кредит, банкарски сектор има неки посао јер, када узмеш кредит, онда ћеш га негде потрошити. То је нешто што свакако утиче на економске активности.

Према његовим речима, нова мера о легализацији може да наиђе и на одређене потешкоће приликом спровођења јер, како је навео, сумња у спремност катастарске службе да обраде све пријаве које грађани буду поднели.

- Прво, нисам сигуран да ли су уопште катастри оспособљени да могу да све те пријаве, иако је то електронски, уредно приме и обраде - рекао је Савић. - Додатно је то што неки наши грађани, поготово старији, не знају да користе рачунар. То су тешки проблеми. Не верујем да ће се процес завршити у року од два месеца, али без обзира на то нова мера корак у добром смеру. Овде је рок два месеца. Нема апсолутно никакве шансе да се то заврши. Чак бих рекао, да ће можда јако мали део да се заврши у том времену. Прво, неки људи ће размишљати, неки људи ће припремати неке папире.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације