МАЛИ НА ТАТРА САМИТУ: Велика је неизвесност у целом свету и да је питање како се Европа носи са тим
НА Татра самиту где учествује више од 150 банкара, политичара, економиста окупили смо се да видимо где стоји Европа када је у питању развој индустрије и целе привреде, а ја сам представио економске резултате Србије и све оно што можемо и радимо заједно на путу ка Европској унији на коме чврсто стојимо, изјавио је данас први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.
Фото: В. Данилов
Он је за Танјуг говорећи о главним темама ГЛОБСЕК Татра самита 2025 на коме учествује, а који окупља европске лидере из средње и источне Европе навео да смо свесни ниских стопа раста бруто домаћег производа скоро свих земаља у Европској унији.
"Питање је како то покренути поново. Висок је ниво јавног дуга у скоро свим земљама, за разлику од Србије. Дакле, питање је како то покренути, а нама је то важно, зато што нам је и даље Европска унија највећи трговински партнер и непосредно или посредно осећамо све оно што се дешава у Европи. У овом тренутку ви имате питање убрзане дигитализације где, што је веома важно ни Србија не заостаје", рекао је он.
Додао је да се дешавају демографске промене које су веома важне у смислу смањења броја људи који живе у Европи, што је, како је навео, питање нове радне снаге за неке године које су пред нама.
"Ту је и питање развоја одбрамбене индустрије, питање безбедности, питање сигурности, када је европски континент у питању, да подсетим да и даље траје конфликт у Украјини и даље има велики број трговинских неспоразума, ако тако могу да се изразим, када је Трампова администрација у питању, тарифа које се доносе данас, а сутра повлаче", истакао је Мали.
Оценио је да је велика неизвесност у целом свету и да је питање како се Европа носи са тим.
"Мени је наравно било важно да видим и да кажем како се Србија носи са тим. Подсетићу да ми 7,4 одсто нашег БДП-а издвајамо за капиталне инвестиције, дакле упркос глобалним изазовима и проблемима, Србија није стала када су инвестиције у питању. Нагласио сам и социјални момент који је веома важан јер се заборавља брига о људима. То је повећање плата, пензија, минималне зараде, то је давање онима којима је наша помоћ најпотребнија", рекао је он.
Истакао је да се у великим причама и изазовима, обично човек заборави и да је добро прихваћено његово скретање пажње на то. Према његовим речима, неизоставно се дошло на тему енергетике, где, како је рекао, мора много да се уради како би се обезбедило сигурно снабдевање електричном енергијом у деценијама које долазе с обзиром на убрзани развој наше економије.
"Све више и више ће нам требати енергија и јефтини извори енергије. Зато и улажемо пуно у обновљиве изворе енергије, али морамо још много тога да урадимо. Када погледате изворе енергије, рецимо у Кини или у Америци су они јефтинији него у Европи. Самим тим, ваши производи нису конкурентни, немате где да их продате. Ако немате где да их продате, фабрике затварају, људи остају без посла", навео је Мали.
Указао је да је то сценарио који је тренутно могућ у Европи, уколико се нешто не промени када је енергетика у питању. Као веома важно је напоменуо и развој вештачке интелигенције и свега онога што би требало да подигне конкурентност европске привреде.
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)