ЗЛАТО НА РЕКОРДНОМ НИВОУ: Шта то значи за динар, евро и грађане Србије
РЕКОРДНА цена злата, која је премашила 4.000 долара по унци, не одражава се само на берзе и инвестиционе фондове – већ и на свакодневни живот грађана Србије.
Foto: Shutterstock
Иако делује као вест из далеких финансијских центара, последице овог скока итекако се осећају и код нас, кроз промене на тржишту накита, инвестиционог злата и девизног курса.
Више цене накита и откупа злата
Прва и највидљивија последица јесте раст цена златног накита. Златаре у Србији у последњих неколико месеци коригују цене готово недељно, па су бурме, ланчићи и минђуше сада скупљи и до 30 одсто у односу на прошлу годину. Исто важи и за откуп – грам инвестиционог злата тренутно вреди око 120 евра, што је рекорд и за домаће тржиште.
За оне који у фиокама чувају старе златне комаде, ово је повољан тренутак за продају, али истовремено лоша вест за оне који планирају куповину, јер продавци све теже прате глобалне промене цене.
Инвестиционо злато постаје популарније од штедње
Како су камате на динарску и евро штедњу и даље ниске, многи грађани размишљају да претворе уштеђевину у злато. У последњих неколико месеци повећана је продаја инвестиционих полуга и дуката, нарочито мањих од 5 и 10 грама. Банке и овлашћени трговци бележе раст интересовања, јер грађани желе да заштите вредност новца од инфлације и курсних колебања.
За разлику од некада, улагање у злато више није резервисано за богате – чак и скромне суме од неколико стотина евра могу се уложити у мале полуге, које се лако продају или чувају.
Динар, евро и “златни сигнал”
Иако Србија није директно везана за глобалну цену злата, раст његове вредности је сигнал несигурности на светском финансијском тржишту. То значи да се инвеститори повлаче из ризичних валута, што може утицати и на курс динара према евру.
Ако злато настави да расте, евро би могао додатно да ојача, што би поскупело увоз и подигло цене робе из ЕУ – од горива до електронике.
Златно доба не значи златан живот
За просечног грађанина Србије, рекордна цена злата значи скупљи накит, веће откупне цене и можда сигурнију алтернативу штедњи, али не и директну финансијску корист.
Злато је постало барометар глобалне несигурности, а када оно расте, то обично значи да се свет налази у периоду економске неизвесности. Другим речима — што је злато скупље, то је свима мање сигурно.
(Телеграф Бизнис)
БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Страхиња Тривковић дипломата знања и спорта
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOПрепоручујемо
ВУЧИЋ НАЈАВИО ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА: Ови запослени су у псоебном фокусу повишица
18. 07. 2026. у 14:26
МЕЊА СЕ НАЧИН НАПЛАТЕ: "Београдске електране" откриле детаље новог Инфостана
18. 07. 2026. у 13:17
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
СВЕ КЉУЧА ОКО ФОКЛАНДСКИХ ОСТРВА: Аргентински председник послао поруку која ће разбеснети Британце
ПРЕДСЕДНИК Аргентине Хавијер Милеј изјавио је да је његова влада "сваким даном све ближе" повратку суверенитета над Фокландским острвима, продубљујући дипломатски спор изазван политички обојеним слављем репрезентације Аргентине након победе над Енглеском на Светском првенству раније ове седмице, пише бриселски портал Политико.
17. 07. 2026. у 14:37
НОВА ФАЗА СУКОБА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Иран први пут директно напао ову земљу!
ИРАН је саопштио да је у петак извео нове нападе на америчке објекте на Блиском истоку, укључујући и први директан напад у Сирији, након шесте узастопне ноћи америчких удара на иранске војне објекте.
17. 07. 2026. у 12:51
КАТАСТРОФА Колико Украјина сада има становника - а колико их је било пре рата: бројеви застрашујући, нема људи за обнову земље
НА територији под контролом Кијева остало је између 22 и 25 милиона становника, док ратни губици, масовно исељавање, низак наталитет и убрзано старење становништва гурају Украјину ка демографској кризи која би могла из темеља да промени националну, економску и друштвену структуру земље, пише „Азија тајмс”.
16. 07. 2026. у 19:23
Коментари (0)