ЕВРОПСКА УНИЈА ШТИТИ СВОЈУ БАЗНУ ИНДУСТРИЈУ: Каква је ситуација у Србији?!

ЕВРОПСКА унија већ деценијама спроводи обимне мере за заштиту енергетски интензивне индустрије и то кроз фондове за декарбонизацију, субвенције и заштитне механизме. То је радила пре 20 година, а и данас, прилагођавајући политику новим условима зелене транзиције. За разлику од ње, Србија није прибегла овим механизмима.

Foto: Shutterstock

Додуше, последњих година ситуација се донекле мења, посебно од 2021. године,међутим, изгубљено време се не може преко ноћи надокнадити укључујући и оно које се односи на помоћ државе да своју базну индустрију осавремени како би смањила емисије штетних гасова. Управо такав однос довео је до драстичног заостајања у поређењу са ЕУ, па су примера ради код индустријских производа ,челика, цемента, алуминијума, емисије веће за 15-20%. Најдрастичнија разлика је у производњи електричне енергије, где су домаће емисије 3-4 пута веће него у ЕУ.

За овакво неадекватно стање постоје економски и друштвено-политички чиниоци који могу да објасне део досадашњих, врло слабих резултата декарбонизације Србије. Најпре, у првих неколико година економске транзиције почетком 2000-их животни стандард мерен БДП-ом по становнику у Србији био је изузетно низак, због чега је у том периоду вероватно оправдан приоритет економске политике био стабилизација и повећање плата и пензија, што није остављало превише простора за раст државних улагања у пројекте декарбонизације И енергетске ефикасности.

На то указује и Фискални савет.

- Снажнији раст продуктивних јавних улагања све до почетка 2010-их успоравали су и политички чиниоци, односно прилично нестабилне владе, што је значајно успоравало доношење одлука о покретању системских и дуготрајних промена каква је по дефиницији реформа енергетског сектора. Лоше стање у јавним финансијама од 2008. до 2014. године довело је до додатног “резања” јавне потрошње, а након тога и због фискалне консолидације од 2015. до 2017. , када су постојала чврста буџетска ограничења, запостављене су активности на декарбонизацији индустрије , које је ЕУ увелико реализовала -аводи Фискални савет.

Због тога су земље ЕУ знатно напредовале и кроз фондове за декарбонизацију, субвенције и заштитне механизме и направиле искорак како би заштитиле своју базну индустрију.То је довело до тога да су, примера ради, у периоду 2010-2023, земље Централне и Источне Европе смањиле емисије ГХГ за око 20%, а Србија за свега 3-4% .

И европске земље које су традиционално велики емитери ГХГ, посебно Чешка, Пољска, Румунија, оствариле су позитивне ефекте од чланства у ЕУ кроз приступ финансијским средствима из европских фондова, и то у обиму на који Србија није могла да рачуна. Међутим, ова средства била су допуњена и националним програмима финансирања пројеката за смањење угљеничног отиска. Поред тога, чланство у ЕУ и ефекти декарбонизације и заштите базне индустрије најбоље резултате је имао кроз укљученост у систем трговине емисијама (ЕУ ЕТС) који је уведен још 2005. године.

Треба да се зна и да годинама уназад ЕУ кроз инвестиционе фондове финансира иновативне пројекте везане за енергетски интензивне индустрије. Реч је о бесповратним средствима а неки од њих су у Белгији, Италији, Финској, Француској, Холандији, Норвешкој, Шпанији ,Шведској реализовани и дали ефекте у смањењу емисије гасова. Поред ових развијених земаља из инвестиционих и Модернизацијског фонда, бесповратна средства су добиле и сиромашније земље ЕУ како би унапредиле своје електроенергетске системе И технологију у интензивним индустријама. Кроз Модернизациони фонд додељено је до средине 2025. скоро 20 милијарди евра, и то Пољској, Румунији, Мађарској, Хрватској, Литванији. Ефекти тога су видљиви јер су знатно смањиле емисије ЦО₂ у производњи како електричне енергије, тако и код својих базних индустрија.

Брисел овакву помоћ наставља како би се додатно заштитила базна индустрија. Тако је ЕК недавно представила план за подршку индустријама с високим емисијама, попут челика и цемента, у преласку на еколошки прихватљивије технологије. Нови Споразум ЕУ о чистој индустрији укључује 40 мера, као што су убрзане дозволе за обновљиве изворе енергије, већа улагања у зелене технологије електричне енергије и “прљавих” индустрија. Да би се овако амбициозни план остварио Комисија је најавила оснивање нове банке за декарбонизацију индустрије са 100 милијарди евра јавних и пренамењених средстава, за које се процењује да би могле да привуку додатних 400 милијарди евра приватних инвестиција. Такође је предложена и већа улога Европске инвестиционе банке. Поред тога, планирано је и смањење пореза и других дажбина за енергетски интензивне индустрије и друге повластице.

За разлику од ЕУ, Србија није добијала бесповратна средства од ЕУ у истој мери као земље чланице нити је обухваћена овим мерама Брисела за заштиту и унапређење своје базне индустрије. Због тога ће морати да нађе начин да је заштити јер у противном прети опасност да она постане не конкурентна на тржишту и ЕУ И да угрози више хиљада радних места у њима. Зато би приходи од пореза на угљеник, који ће законом бити регулисан ускоро, требало да се усмере на пројекте енергетске транзиције и декарбонизације привреде.

На то је недавно за српске медије указала и Сања Кнежевић Митровић, шефица јединице за животну средину у НАЛЕД-у.

- Улагања у декарбонизацију требало би да предвиди обавезу да се пре успостављања потенцијалног националног система за опорезивање емисија и националног ЦБАМ механизма успостави јасан механизам за функционалан и самоодржив Зелени фонд, у који би се директно уплаћивала средства прикупљена од националне таксе на угљеник. Унутар Зеленог фонда, додатно је потребно да се предвиди формирање посебних наменски усмерених фондова за декарбонизацију, који би омогућили прецизније и циљано финансирање пројеката са највећим потенцијалом за смањење емисија - рекла је Кнежевић Митровић.

Питање је само да ли ће тај новац бити довољан јер према ИНЕКП-у, до 2030. биће потребно готово 30 милијарди евра улагања у бројне активности и за њих где би јавни сектор требало да обезбеди највећи део средстава. Реч је о новцу за изградњу нових капацитета из обновљивих извора, системе даљинског грејања, модернизацију енергетске инфраструктуре, заштиту животне средине, фискалне механизме подстицаја привреди за декарбонизацију производње.

Очигледно је да неће, и због тога би требало да се нађу механизми које већ спроводе друге државе, попут Немачке, Шведске, Холандије, Пољске и других које су дефинисале националне програме за подршку предузећима за улагање у нискоугљеничне технологије. Ти програми подразумевају средства кроз повољне кредите, бесповратна средства , који не само што би допринели еколошким циљевима, већ би подстакли домаћу привреду , иновације и отварање нових радних места.

Препоручујемо

Економија

0 0

ВЕЛИКА НАЈАВА ИЗ МАЂАРСКЕ: Повећаћемо два и по пута извоз нафте у Србију

26. 11. 2025. у 14:12

Економија

0 1

ОГРОМНА УЛАГАЊА У ВОЈСКУ: Ево колико новца Србија улаже за повратак војника у касарне

26. 11. 2025. у 14:11

Економија

0 1

ВАЖНО САОПШТЕЊЕ ПИО ФОНДА СВИМ ГРАЂАНИМА: Ево ко има право да оствари пензију, детаљно објашњење

26. 11. 2025. у 11:58

Економија

0 3

СТИЖЕ НОВО ПОВЕЋАЊЕ ПЕНЗИЈА: Све ће бити исплаћене до овог датума

26. 11. 2025. у 10:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације