Где нестаје 38.000 тона отпадног уља и хиљаде олупина аутомобила у Србији?

Блиц

08. 12. 2025. у 10:00

У свету се рециклира око 95 посто старих аутомобила док у Србија процене показују да је то значајно мање. Додуше, прописи су исти као и у Европи, али у пракси се дешавају аномалије, које би морале да се отклоне. Последњих година у Србији се годишње на тржиште пласира у просеку 160.000 170.000 тона возила а процењује се да се годишње генерише око 45.000 тона отпадних возила.

Где нестаје 38.000 тона отпадног уља и хиљаде олупина аутомобила у Србији?

Unsplash

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, пријављена количина генерисаних отпадних возила крећу се око годишње третира са око 22.000 тона, укључујући отпад од демонтаже и одржавања возила, док третиране количине укључују само годишње третира само 2-3.000 тона отпадних возила.

- За сада у Србији не постоје потпуно поуздани подаци о припреми за поновну употребу и третман отпадних возила. Дозволу за управљање отпадним возилима као неопасним отпадом имају 302 предузећа, док дозволу за управљање отпадним возилима као опасним отпадом имају 43 предузећа. Процењује се да ће до 2030. године у Србији настати око 102.000 тона отпадних возила - пише у Програму управљања отпадом у периоду од 2022.до 2031. године.

Слична је ситуација и код отпадних уља, где смо по прописима о управљању већ закорачили у ЕУ, али у пракси она и даље завршавају у оближњим потоцима, за премазивање дрвећа као „заштита“ од штеточина или као огрев за аутомеханичарске радње. Разлог оваквог понашања није само незнање, већ и трошкови које предузетници покушавају да избегну у ситуацији када су све мање зараде из којих могу да исплате правилан третман.

Годишње нестане више од 20.000 тона отпадних аутомобила

Ово тим пре што на тим “гробљима аутомобила” не долази до адекватног третирања. Наиме, прописи налажу да се прво издвоје неоштећени делови који се могу поново употребити: скида се акумулатор, електрични и електронски отпад, катализатори, уљни филтери и оловни делови. Уља, антифриз, гориво и остале течности требало би да се из отпадних возила истачу и смештају у специјалне резервоаре предвиђене за отпадне течности. Скидају се точкови, одваја се гума и сабијају фелне. Велики пластични делови се одвајају са отпадног возила, скидају се стаклене површине. Тако је отпадно возило припремљено за слање на постројење шредер.

Свако кршење оваквог процеса, посебно у делу који се односи на моторна уља, озбиљно може да наруши животну средину. Само један литар коришћеног моторног уља може да загади чак 1.000.000 литара воде за пиће, што га сврстава међу највеће загађиваче животне средине.

Опасна уља завршавају у потоцима, земљи и пећима

Према прописима о управљању отпадним уљима Србија је већ закорачила у ЕУ, али у пракси она и даље често завршавају у оближњим потоцима, за премазивање дрвећа као „заштита“ од штеточина или као огрев за аутомеханичарске радње. Разлог оваквог понашања није само незнање, већ и трошкови, посебно код код малих и средњих предузетника који производе отпадна уља, као што су ауто-отпади или аутомеханичарске радње. Према подацима Агенције за заштиту животне средине у Србији је у 2023. години пласирано 40.314 тона овог уља а третирано је само 440 тона И извезено 1660 тона што значи да Преосталих око 38.000 тона је вероватно завршило у земљишту, канализацији, водотоковима или у пећима домаћинстава.

У Аутомеханичарским радњама смо наишли на зид ћутања односно нико не жели да званично о томе говоре. Ипак, незванично нам кажу да је мали број аутомеханичарских радњи које га правилно третирају иако су упознати да је велики загађивач животне средине.

- Већина нас се сналази односно коришћена отпадна уља углавном одвозимо на неке локације које нису прописане за то. Користе неки и за загревање а разлог за такво незаконито третирање кртије се у чињеници су трошкови за правилно третирање отпада-речено нам је у неколико аутомеханичарских радњи у Београду.

Акумулатори су светла тачка, али нови талас тек стиже

Што се тиче акумулатора они спадају у категорију једне од најчешће рециклираних компоненти аутомобила. То је веома важно јер је реч о опасном отпаду јер акумулаторске батерије су конструисане тако да у себи садрже отровне хемикалије које могу изузетно штетно да утичу на окружење уколико се њима не рукује правилно и ако се не складиште на прописан начин. Постоје процене да је последњих година рециклирано око 220.000 тона акумулатора а процене су Агенције за заштиту животне средине да ће до 2025. године на годишњем нивоу бити између 15.000 и 18.000 тона истрошених акумулатора. Они би требало да се рециклирају у рециклажним центрима.

Врло је важно да се каже да и антифриз спада у опасан аутомобилски отпад, посебно онај коришћен јер се у њему могу налазити и трагови тешких метала. , попут олова, кадијума, бакра, хрома. Ако доспе у канализацију, земљу или воду може бити смртоносан за биљни и животињски свет. Због тога се након испуштања мора складиштити у херметички затвореним посудама , без мешања са другим отпадом. Податке око његовог годишњег генерисања и где завршава немамо јер нисмо на то али и друга питања добили од Агенције за заштиту животне средине .

Трошкови аутосервиса за третман моторних уља за два аутомобиле на замени уља дневно

У првој години шта треба да плати:

План управљања отпадом: 500 еур
запослени да ради на административним пословима 600 еур годишње
Карактеризацију отпада: 600 еур (само за уље антифриз и зауљене крпе и филтере)
одношење отпадног уља 1000 еур (за 2000 кг)
Изгубљена добит продаје уља на црно: 600 еур

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКО ИЗ СРБИЈЕ НЕЋЕ ИЋИ У БРИСЕЛ ПРВИ ПУТ У 14 ГОДИНА Вучић: Штитим интересе наше земље, спрема се велики сукоб

НИКО ИЗ СРБИЈЕ НЕЋЕ ИЋИ У БРИСЕЛ ПРВИ ПУТ У 14 ГОДИНА Вучић: Штитим интересе наше земље, спрема се велики сукоб

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је да сутра неће отићи у Брисел на самит ЕУ-Западни Балкан јер сматра да мора да штити интересе Србије и додао да ће Србија свакако наставити европским путем.

16. 12. 2025. у 19:58

ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.

11. 12. 2025. у 16:22

Коментари (0)

Здравље без граница: Право, а не привилегија