КОВАНИЦЕ ЕВРА ПОНОВО У МАСОВНОЈ ПРОИЗВОДЊИ: Ево због чега је тако

К. Деспотовић

26. 12. 2025. у 10:33

ПРОИЗВОДЊА кованица у еврозони поново расте. Главни разлог је улазак Бугарске у еврозону 1. јануара 2026. године, што повећава потребе за новим кованицама у заједничком монетарном простору.

КОВАНИЦЕ ЕВРА ПОНОВО У МАСОВНОЈ ПРОИЗВОДЊИ: Ево због чега је тако

Foto: Profimedia

Европска централна банка (ЕЦБ) одобрила је 20 држава чланица еврозоне, као и Бугарској, производњу кованица у укупној вредности већој од 2,4 милијарде евра.

У претходним годинама годишњи обим новоиздатих еврокованица углавном се кретао око две милијарде евра. За 2025. годину ЕЦБ је одобрила око 2,17 милијарди евра, док је значајнији скок забележен 2023. године, када је Хрватска приступила еврозони, а укупна производња тада је премашила 2,6 милијарди евра.

Највише кованица за свакодневну употребу

Од планиране производње за 2026. годину, око 1,9 милијарди евра односи се на кованице намењене свакодневном промету, док ће нумизматичке и пригодне кованице чинити додатних 511 милиона евра.

Немачка и даље највећи произвођач еврокованица

Као и претходних година, Немачка ће бити највећи произвођач еврокованица. Укупна вредност кованица које ће тамо бити исковане износи 558 милиона евра, од чега се 203,5 милиона евра односи на колекционарске кованице.

На другом месту је Француска са укупно 342 милиона евра, док је Шпанија трећа са више од 299 милиона евра нових кованица.

Бугарска постаје 21. чланица еврозоне

Бугарска ће 2026. године постати 21. држава која користи евро. Према плановима, Бугарска ће исковати кованице у вредности од нешто више од 164 милиона евра, готово у потпуности намењене свакодневном плаћању.

ЕЦБ сваке године, на основу потреба које пријављују државе чланице, одређује горњу границу укупне количине кованица које смеју да се пусте у оптицај. У оквиру тог лимита државе саме организују производњу.

Хоће ли готовина нестати?

Упркос развоју дигиталних облика плаћања, готовина је и даље веома популарна, нарочито у Немачкој. Анализе Бундесбанке показују да су готовина и плаћање гиро-картицом и даље најповољнији начини плаћања за трговце.

Иако ЕЦБ ради на увођењу дигиталног евра, који би могао бити доступан око 2029. године, из централне банке истичу да дигитални евро неће заменити готовину, већ ће бити њена допуна. Циљ је да се понуди европска алтернатива доминантним америчким платним системима попут ПаyПала, Висе и Мастеркарда.

Судбина кованица од једног и два цента

Упркос високим трошковима производње, кованице од једног и два цента и даље се производе у Немачкој. То је супротно пракси у Сједињеним Америчким Државама, где је у новембру, након више од 230 година, укинута производња кованице од једног цента (пенија), а трговци су прешли на заокруживање цена на пет центи.

У више европских земаља већ постоје слична правила. На пример, у Финској, Холандији, Ирској, Италији, Белгији, Словачкој и Естонији готовинска плаћања заокружују се на најближи износ од пет центи.

Бундесбанка је у марту 2025. године предложила увођење таквог модела и у Немачкој, али за сада одлука није донета. Трговци истичу да су "незаокружене" цене важно конкурентско средство, а укидање најмањих еврокованица могуће је једино одлуком на нивоу Европске уније.

(Мондо)

БОНУС ВИДЕО:

МЕДВЕД НА АУТОПУТУ: Погледајте како десетине возача прати животињу

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду

ОДЛУКА КОЈА МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ СВЕ: Русија разматра Трампову понуду

РУСКО министарство спољних послова, заједно са својим савезницима и партнерима, разматра предлог америчког председника Доналда Трампа за придруживање Одбору за мир, изјавио је данас портпарол Кремља Дмитриј Песков.

09. 02. 2026. у 11:26

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.

09. 02. 2026. у 11:13

Коментари (0)

ОДРЕЂЕН ПРИТВОР ОСУМЊИЧЕНИМА ЗА БОМБАШКИ НАПАД НА КУЋУ ЗДРАВКА ЧОЛИЋА: Ево колико би могли да остану иза решетака