СВАКИ ГРАМ ОТПАДА У ЕУ СЕ СТРОГО КОНТРОЛИШЕ: Шта то значи за Србију?

ИАКО је недавно усвојен Закон о управљању отпадом, чији је циљ усклађивање са прописима и стандардима ЕУ, поједина решења још увек изазивају пажњу, па и недоумице, посебно она која се односе на увоз неопасног отпада за енергетске сврхе.

фото: Драган Кујунџић

Разлог за сумњу треба тражити у досадашњој пракси неадекватне контроле оног домаћег због недостатка инспектора, због чега и недостатка селекције завршавао углавном на несанитарним депонијама и загађивао животну средину. Ипак, чини се да разлога за бригу нема за тај увозни отпад, више би требало за онај домаћи, јер ће он долазити из земаља ЕУ, ОЕЦД-а, потписницама Базелске конвенције, која регулише прекогранично кретање отпада, у којима постоје строге процедуре и ригорозна контрола сваког грама који креће не само пут Србије, већ у било коју другу државу.

Другим речима, контрола се обавља у свакој држави кроз коју се транспорт обавља и свака од њих проверава сложеним лабораторијским контролама документацију товара који се креће кроз њихову државу.Управо у овом делу Закона, преузети су примери добре праксе из ЕУ и њених стандарда, који спречавају сваку могућу злоупотребу јер се предвиђа нулта толеранција за непоштовања не само српске већ и европске регулативе. При том како је законодавац објаснио, увоз отпада је привремена мера, док у Србији не заживи раздвајање и коришћење комуналног отпада као енергента. Док не заживи, за сваку увезену количину РДФ -а, горива из неопасног отпада (неопасан отпад од пластике, папира, текстила..), тражи се одобрење Министарства заштите животне средине.

Другим речима, увозник аплицира за сваку тону и на основу лиценце коју добије, проверава се основаност захтева и услова којим се неће угрозити животна средина. Контрола тих токова обављаће се по стандардима ЕУ, што значи да ће она бити у свим државама кроз који се транспортује гориво из неопасног отпада за енергију.

Ова могућност отвара врата енергетски интезивној индустрији да у недостатку локално произведеног РДФ-а га увезе и смањи своје штетне емисије али и ублажи последице енергетске кризе која је евидентна на глобалном нивоу. За оне који не знају енергетски интензивна индустрија обухвата привредне гране и компаније код којих је енергија кључни ресурс, односно чини значајан део укупних трошкова производње, понекад више и од 40 посто. Типични представници су цементна индустрија, челичане и металургија, хемијска и петрохемијска, индустрија папира и целулозе, стакларска индустрија и индустрија керамике и грађевинских материјала.

Праксу коришћења РДФ, горива из неопасног отпада, увелико користе многе државе у Европи, које у недостатку свог, принуђене су да га увозе. Тако је Данска, 2024. године увезла 119.000 тона, Шведска, 2023. 774.000, а Немачка исте године 176.000 тона. Ово су званични подаци које је у скупштинској расправи навела и министарка заштите животне средине, Сара Павков.

- Овим Законом уводимо могућност увоза неопасног отпада за енергетске сврхе, чиме се смањује зависност од фосилних горива, јача конкурентност домаће привреде и испуњава захтев ЦБАМ механизма, што значи мање загађења, стабилније цене енергије и више могућности за домаће компаније. То решење даје допринос циркуларној економији која је важан стуб Зелене агенде. Друго, може да смањи трошкове у индустрији и повећа конкурентност, јер користи постојеће капацитете цементара које већ имају технологију за употребу ових горива. Треће, подржава усклађивање са ЕУ регулативама и обавезама у приступном процесу. Четврто, замена мазута и угља алтернативним горивима доприноси бољем квалитету ваздуха, а има значај и у контексту климатских политика и нових трговинских правила.

Такође, у овом моменту, анализирамо и локације у локалним самоуправама које у овој фази нису обухваћене регионалним центрима за управљање отпадом, са најбољим потенцијалом за постављање мобилних постројења за термичко третирање отпада. Важно је истаћи да сва ова решења нису пречица већ подстицај да убрзамо изградњу домаћег система - објаснила је Павков.

Док се тај домаћи систем не изгради, увозићемо неопасни отпад за енергетске сврхе, из земаља ЕУ које га годинама имају И који је заснован на строгим стандардима И контролама како државних тако И независних институција . Управо због тога сумње да је оваквим решењем Србија отворила врата ЕУ да се отараси свог отпада , нетачне су јер је он дефицитарна роба И у неким њиховим државама , због чега га увозе . Другим речима, увоз је апсолутно безбедан и у Србију, као потписници Базелске конвенције не може стићи без провера свих земаља кроз које се транспортује јер и мали пропуст би довео до енормних казни оператера и губљења лиценци за рада.

Препоручујемо

Економија

0 0

"НИКО ОД ПОТРОШАЧА НИЈЕ ОСЕТИО НЕГАТИВАН УТИЦАЈ" Боцан-Харченко: Гаспромњефт и НИС Србије настављају снабдевање Србије горивом

29. 12. 2025. у 16:52

Економија

0 1

ОД ВИЗУАЛИЗАЦИЈА ДО РЕАЛНОСТИ: Delta District у фази интензивне градње

29. 12. 2025. у 15:48

Економија

0 0

СРБИЈА ЈЕ ИТ СИЛА РЕГИОНА: Десетоструки раст за само деценију

29. 12. 2025. у 15:43

Економија

0 11

"БИЋЕМО ЈЕДНА ОД НАЈБОЉИХ ЗЕМАЉА У ЕВРОПИ " Вучић открио колика ће стопа раста бити следеће године

29. 12. 2025. у 15:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације