НИЈЕ САМО ПАПИР, КАРТОН И ПЛАСТИКА: Шта све може да иде у енергану по новим правилима

КАДА се у јавности помене спаљивање отпада, прва асоцијација је обично дим који куља са депонија, непријатан мирис и слика процеса који делује прљаво и хаотично. У стварности, оно што се дешава у модерним енерганама нема везе са тим призором.

фото: Драган Кујунџић

Термални третман отпада је, пре свега, индустријски процес са јасним правилима, технологијом која се мери сензорима и филтрима, и безбедносним стандардима који су у многим европским земљама строжи од оних који важе за класичне индустријске погоне.

Шта заправо предвиђа нови Закон о управљању отпадом

Радна група која је учествовала у изради новог Закона о управљању отпадом у Србији, а који је недавно и усвојен, пошла је од идеје да отпад може да буде ресурс, али само онај део који није опасан и који више нема рециклажну вредност.

Закон зато прецизно дефинише могућност увоза и коришћења горива добијеног прерадом комуналног и индустријског неопасног отпада, односно, материјала попут пластике, папира, текстила који више нема употребну вредност, али и дрвени отпад, гума и кожа, нарочито када су контаминирани импрегнирани или мешани са другим елементима, па рециклажа није опција.

РДФ и СРФ горива: како функционише систем у Европској унији

Посебну категорију чине горива добијена из отпада, пре свега РДФ и СРФ, који настају прерадом нерециклабилних фракција неопасног комуналног и индустријског отпада и користе се широм ЕУ у енергетици, цементној и производној индустрији.

Идеја није да се такви материјали, подложни рециклажи, не гурају у пећи, већ да се у систем укључи оно што не може поново у производни циклус, али може у енергетски. Значајне количине папира, стакла и текстила се не рециклирају и заврше на депонијама, док се део сировина увози на тржиште, што указује на слабу развијеност циркуларне .

Такав концепт у Европској унији постоји деценијама. РДФ (Рефусе Деривед Фуел), гориво добијено из нерециклабилног неопасног отпада, користи се у индустрији и енергетици управо зато што омогућава две велике победе у исто време, смањује количину отпада на депонијама и истовремено производи енергију уз мањи угљенични отисак.

Европска пракса показује да се спаљивањем РДФ-а не „спаљује будућност“, већ се затвара рупа у систему рециклаже и отвара стабилан извор енергије за фабрике, цементаре, топлане и когенерациона постројења.

Подаци Европске комисије били су међу кључним аргументима у расправи: око 500 постројења у ЕУ данас производи енергију кроз термални третман РДФ-а и других облика неопасног И опасног отпада , док је у 2023. години око 58 милиона тона овог отпада искоришћено за добијање енергије.

То нису маргинални пилот-пројекти, већ озбиљна индустрија која ради у оквиру зелених политика Уније. Чланови радне групе, међу којима и представници Привредне коморе Србије и приватних компаммнија, посебно су истицали да овај ресурс у индустријској примени доприноси смањењу емисија ЦО₂, што је у складу са климатским циљевима и националним интересом Србије да диверсификује изворе енергије и смањи зависност од депонија и увоза класичних горива.

За разлику од онога што углавном замишљамо, енерганене гутају све.

Постоје јасне границе: опасне хемикалије, батерије, електронски отпад, азбест, експлозивни и радиоактивни материјали не улазе у стандардне спалионице, већ у потпуно одвојене системе за третман опасног отпада.

Медицински отпад, муљ и специјални случајеви термалног третмана

У те системе за спаљивање иду само материјали који су претходно прошли ригорозну припрему, мерење и одобрење, а сам процес сагоревања одвија се на температурама које уништавају органске загађиваче и патогене, уз филтрацију димних гасова у неколико фаза.

У појединим земљама, али у посебним, специјализованим енерганама, термички се обрађује и медицински отпад, нарочито онај који носи биолошки ризик, инфективни материјал, хируршки остаци, фармацеутски отпад без цитотоксичних својстава, па чак и делови животињског отпада из ветеринарских и кланичних система, уколико су претходно класификовани као неопасни. Канализациони и третирани муљ из постројења за пречишћавање отпадних вода такође се може спаљивати, али само након сушења и стабилизације, јер је његов циљ смањење волумена и уништавање органских остатака уз производњу енергије.

Када се систем постави, добит имају и индустрија и грађани

Таква постројења су кључ за излазак из еколошког лавиринта који опетерећују бројне наше градове. Идеја је једноставна, али амбициозна: уместо да се смеће гомила на депонијама, оно би се спаљивало, чиме би се добијала топлотна и електрична енергија, смањило загађење, а трошкови управљања отпадом би се дугорочно елиминисали.

Зато ЕУ термални третман третира као допунску инфраструктуру тамо где рециклажа није могућа. Србија се данас налази у тачки где мора истовремено да решава питање раста количине нерециклабилног отпада и питање енергетске сигурности. Термални третман неопасног отпада кроз РДФ није замена за рециклажу, већ допуна систему тамо где рециклажа престаје . Или није могућа.

Европска искуства и аргументи домаће стручне јавности показују да, када се процес постави по стандардима, отпад постаје стабилан извор енергије, депоније се смањују, а емисије ЦО₂ падају, што је добитак и за индустрију и за грађане.

На крају, не би требало да нас на то тера закон, већ треба то да урадимо јер је животна средина преоптерећена. 

Препоручујемо

Економија

0 0

ШТА ДОНОСИ ЗАКОН О УПРАВЉАЊУ ОТВАДОМ: Да ли предвиђа ефикасније раздвајање тпада

29. 12. 2025. у 11:06

Политика

0 0

РЕЦИКЛАЖНИ ЦЕНТРИ КАО КЉУЧ Решавање проблема отпада у Србији

25. 12. 2025. у 10:54

Економија

0 1

СВАКИ ГРАМ ОТПАДА У ЕУ СЕ СТРОГО КОНТРОЛИШЕ: Шта то значи за Србију?

29. 12. 2025. у 15:52

Економија

0 0

ДВА ПУТА СТЕ ПЛАТИЛИ ПДВ ЗА ИСТИ ПРОМЕТ: Овако можете да исправите грешку

23. 01. 2026. у 18:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације