ХРВАТСКИ ПЕНЗИОНЕРИ НАЈСИРОМАШНИЈИ У ЕВРОПИ: У Србији најстарији грађани живе боље него у Словенији, Норвешкој, Луксембургу, Немачкој

ХРВАТСКИ пензионери спадају међу оне у Европи чије пензије најслабије покривају стварне трошкове живота, показују резултати анализе ДатаПулса, глобалне аналитичке платформе за обраду података.

Н. Скендерија

Просечна пензија у Хрватској не успева да покрије око 40 одсто процењених животних трошкова старијих особа, који укључују становање, исхрану, комуналије и остале основне потребе.

Истраживање под називом „Да ли ће пензије покрити мој живот у пензији? Годишњи трошкови насупрот државним пензијама у Европи“ показује да већина држава има проблем недовољних пензија. Како трошкови значајно премашују износ пензија, пензионери су принуђени да траже додатну финансијску подршку кроз уштеђевину, породицу или додатне изворе прихода. Само у четири земље — Румунији, Чешкој, Пољској и Шпанији — пензионери могу бити задовољни јер успевају да покрију већину својих издатака без додатних прихода.

Међутим, ово поређење прилично необичним чини закључак да су румунски пензионери, гледано кроз однос пензија и трошкова живота, релативно најбогатији у Европи. Њихове пензије премашују трошкове за 21 одсто. Иза таквог резултата вероватно стоји чињеница да су трошкови живота у тој земљи знатно нижи него у већини других европских земаља, а државне пензије довољно високе да покрију нужне издатке. Због тога пензионери тамо, иако апсолутно не примају велике износе, према овом показатељу „делују“ релативно богато.

Супротно томе, у земљама попут Хрватске, иако су апсолутне пензије често више него у Румунији, трошкови живота су пропорционално виши, па пензије покривају мањи део стварних издатака. Због тога хрватски пензионери имају један од најизраженијих пензионих „неразмера“ у Европи. У групи „неповољних“ налазе се и словеначки пензионери, којима трошкови премашују пензију за 39 одсто. Ипак, посебно изненађује веома низак ранг богатих земаља: у Луксембургу, најбогатијој земљи ЕУ према БДП-у по становнику, трошкови су већи од просечне пензије за 34 одсто, а у Немачкој за 33 одсто.

Ако је просечна пензија у Хрватској 40 одсто мања од трошкова, намеће се питање одакле се онда финансира просечна потрошња старијих особа. Претпоставља се да део њих ради, да имају друге изворе прихода, попут продаје некретнина или трошења уштеђевине. Међутим, то може да приушти само мањина.

За тумачење ових резултата, оцењују економисти које смо контактирали, кључно је питање како се рачунају просечни трошкови живота. Истраживање наводи да су то „процењени просечни годишњи трошкови особа старијих од 60 година“. Шта показује однос просечне пензије и просечне потрошње особа старијих од 60 година? Пензије не примају сви старији од 60 година, док у потрошњу улазе сви, примећује један економиста, истичући да би било логичније упоредити потрошњу пензионерске генерације са радно активном популацијом или њихове главне изворе прихода, на пример пензије у односу на плате. „Тада бисмо видели колико пензионери заостају у стандарду у односу на радно активно становништво. Овде се упоређује пензија са потрошњом унутар исте генерације. Разлика може бити последица других извора прихода, ренте, трошења уштеђевине, сиве економије…“, наводи он.

Могућа слабост истраживања јесте и то што се упоређује бруто пензија са стварном, нето потрошњом. Економисти сматрају да би било примереније упоређивати нето пензију и потрошњу. У Хрватској се пензије опорезују мање него у већини других земаља, а пензионери не плаћају ни обавезно основно здравствено осигурање. Када би се и то узело у обзир, Хрватска би вероватно и даље стајала прилично лоше, али је могуће да би на лествици прескочила понеку земљу.

Подаци Еуростата

Према подацима Еуростата на које се анализа надовезује, просечна пензија у ЕУ 2023. године износила је око 58 одсто прихода од рада пре одласка у пензију. То значи да особа која је зарађивала 100 евра у касној фази каријере, у пензији прима око 58 евра. Најнижи однос те године забележен је у Хрватској и износи 35 одсто, док је у Грчкој био чак 78 одсто, у Шпанији 77 одсто, у Италији 75 одсто…

Готово сваки шести пензионер у ЕУ налази се у ризику од сиромаштва, а та стопа је порасла са 12 одсто у 2013. на 15,5 одсто у 2023. години, што додатно наглашава изазове обезбеђивања довољних прихода у старијем добу.

Када је реч о издацима за пензије, последњи званични подаци Еуростата односе се на 2022. годину и показују да они у просеку износе 12,2 одсто БДП-а. Хрватска се налази отприлике на средини лествице, са 8,9 одсто. Ипак, у последњим годинама ти издаци су повећани: прошле године износили су око 10 одсто БДП-а, а за ову годину тај удео је повећан на 10,4 одсто.

Највеће уделе у 2024. години имале су Италија са 15,5 одсто БДП-а, Француска 14,7 одсто, Грчка 14,3 одсто и Аустрија 14,2 одсто. С друге стране, најнижи су у Ирској — свега 3,8 одсто — и на Малти, 5,6 одсто.

Подаци из државног буџета Хрватске показују да су пензиони издаци за 2023. годину били приближно исти као и 2022, гледано као удео у БДП-у, али након тога почињу да расту, тако да ће 2025. износити око 10 одсто БДП-а, док су за 2026. Државним буџетом предвиђени издаци од 10,4 одсто БДП-а.

Препоручујемо

Економија

0 0

ПОВЛАЧИ СЕ ПРОЗВОД ЗА МАЛУ ДЕЦУ "RAPEX" упозорава на ризик од дављења (ФОТО)

01. 02. 2026. у 22:08

Економија

0 0

ЕУ ЖЕЛИ ДА ЗАШТИТИ ЕВРОПСКЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ ШЕЋЕРНЕ РЕПЕ: Уводи мере против прекомерног увоза јефтиног сировог шећера

01. 02. 2026. у 21:22

Економија

0 0

КИНА СМАЊУЈЕ ЦАРИНЕ НА МЛЕКО ИЗ ЕУ: Предлаже додатне царине до 11,7 одсто

01. 02. 2026. у 20:14

Економија

0 0

ПОЗИВИ, ПОРУКЕ И ИНТЕРНЕТ ПО ДОМАЋИМ ТАРИФАМА: Ево како ће нас Брисел обрадовати до средине године

01. 02. 2026. у 19:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације