КАКО ДА СЕ "ПАМЕТНИЈЕ" ГРЕЈЕМО? Постројења за прераду отпада постају кључни играчи за одрживију будућност

СТВАРАЊЕ отпада је неминовна појава у свакодневном животу и индустријским процесима. Конзумеризам је допринео рекордном повећању смећа, које је један од највећих загађивача на планети. Због тога се депоније виде као претња, али наука је доказала да то не мора да буде истина. Ако се паметно приступи отпаду, на пример, кроз енергане и постројења за рекуперацију топлоте, користи су вишеструке. Грађани се могу економичније грејати и путовати, као и узгајати храну, јер се позитивни ефекти ових одрживијих пракси одражавају чак и на пољопривреду.

Фото: Н. Скендерија, Профимедиа

Према неким проценама, количина отпада ће порасти за 70 одсто или 3,4 милијарде тона до 2050. Многи размишљају о смећу само када треба да га изнесу из куће и одложе га у најближи контејнер. Ту брига престаје. Не тиче их се шта се дешава даље са њим, а не слуте бенефите које се ту крију, односно да је ту полазна тачка за настанак бројних нових обновљивих извора енергије. Депоније зато могу имати кључну улогу у остваривању такозване зелене будућности. Технике „отпад до енергије“ решавају два проблема: у исто време управљање отпадом и производњу енергије.

Постоје различите врсте депонија у зависности од отпада које се складишти. Између осталог, постоје комуналне депоније, у којима се одлаже чврсти комунални отпад из домаћинстава, затим индустријске (на пример, грађевински или отпад из фабрика), те депоније биореактора (органски отпад) и депоније за опасни отпад, токсине и слично. Већина може бити драгоцена са енергетског аспекта. Биогас који настаје на депонијском простору може умногоме побољшати планету. Управо коришћење те енергије из отпада је практично локално решење, јер свака заједница може покренути или подржати пројекат у свом окружењу који ће унапредити енергетску ефикасност.

Хијерархија управљања отпадом

Многи енергетски стручњаци истичу хијерархију управљања отпадом, наводи се на порталу Клима101. То се може представити пирамидом на чијем врху је - превентива. Промена навика становништва је кључна. Одговорна употреба пластике, паметна и планска куповина квалитетне одеће уместо такозване брзе моде, поновна употреба предмета, флаша или пластичних кутија су неки од корака. Након тога следи рециклирање.

Поред квантитативног управљања отпадом и смањење употребе фосилних горива, производња енергије је други проблем који се решава одговорним техникама прераде смећа. Спаљивање отпада у енерганама, што је увелико пракса у Европи и свету, на другом је месту у пирамиди. Тако се на еколошки одржив начин производе електрична и топлотна енергија. У идеалној ситуацији, пише поменути сајт, само нерециклабилан отпад се спаљује чиме се његова запремина редукује у просеку за око 90 одсто. Занимљиво је податак да отпад који произведе седамдесет становника може да омогући грејање једном становнику, наводе.

Србија је у новембру 2024. година отворила прву енергану у Винчи, а у плану су постројења у Крагујевцу и Нишу. То је предвиђено Програмом управљања отпадом за период од 2021. до 2030. Важно је напоменути да у суседним земљама Босни и Херцеговини и Црној Гори нема енергана. Наиме, винчанско постројење би требало да искористи 340.000 тона отпада који настане у Београду и обезбеди топлотну енергију за 10 одсто престоничких домаћинстава и 5 одсто електричне енергије.

На дну по хијерархији је депоновање. Депоније су у нашем региону, уз све изазове, и даље најзаступљенија опција „секундарних сировина“.

фото А. Поповић

Депонијски гас

У процесу разградње смећа на депонијама највише се ослобађа метан. Отпад је трећи највећи извор овог опасног гаса. Он доприноси ефекту стаклене баште и негативним климатским променама, па је центар многих зелених агенди. Ипак, правилним приступом може се сакупљати у цеви, складиштити се, спаљивати и користити као значајан извор чисте енергије.

Био или депонијски гас настаје када се органски отпад, као што су остаци хране и други биоразградиви материјал, закопа у депонијама и „пропадне“ у одсуству кисеоника (анаеробна дигестија). Микроорганизми разбијају органске материје на једноставније молекуле као што су угљен-диоксид, метан и други гасови. Они се крећу кроз отпадне слојеве депоа. Оператери који желе да их ухвате инсталирају системе за прикупљање који се састоје од мреже цеви. Прикупљени биогас се затим издвоји и третира како би се уклониле непожељне компоненте. Биогас који је само сагорео на лицу места ради топлоте може се користити након једноставног третмана уклањања влаге.

Биогас такође може проћи опсежне третмане за добијање скоро чистог метана. Резултат - обновљиви природни гас или РНГ, који се може убризгати у локалне гасоводе. Може се користити за покретање аутомобила и других моторних возила, јер је чистији и тишу од обичног дизела. (Izvor: Cummis Inc.).

Грејање домова и компанија

Традиционални приступ отпаду се, поред сагоревања смећа у енерганама, састоји и од производње топлотне паре и производње електричне енергије паром. Енергија из отпада се може користити за напајање локалних топловодних мрежа.

Како објашњава један независни британски стручњак Andy Yuill, отпад који се не може рециклирати, попут индустријског отпада, загађене пластике, медицинског отпада и другог отпада који није било могуће смањити, поново употребити или рециклирати, може се претворити у електричну енергију у постројењима за енергију из отпада (ЕфW).

Коришћење вишка топлоте из отпада у топловодним мрежама је недовољно искоришћена предност. Домови и предузећа могу добити грејање и топлу воду не из појединачних гасних котлова, већ из заједничког, локалног система – топловодне мреже. Ово је одличан начин да се нискоугљенична топлота испоручи директно до прага.

Када се електрична енергија производи у било којој електрани, укључујући и ЕфW постројења, пара мора да се хлади, а притом се ствара велика количина топлоте као нуспроизвод. У многим традиционалним електранама та топлота једноставно одлази у атмосферу и губи се – као када прокувате воду у чајнику, али пустите да сва пара изађе без икакве користи, објашњава он. Међутим, како наводе, та топлота може да ухвати и искористи, и управо ту ЕфW постројења доносе додатну вредност. С обзиром на то да непрекидно производе топлоту, она постају идеалан извор за снабдевање локалних топловодних мрежа.

Ухваћена топлота се у облику топле воде транспортује кроз мрежу изолованих подземних цеви директно до оближњих домова, предузећа, болница или других зграда које су прикључене на мрежу, чак и пластеника. Зграде повезане на ову мрежу могу користити ову топлоту за радијаторе, подно грејање и топлу воду, чиме се елиминише потреба за појединачним котловима на фосилна горива.

Како објашњава стручњак, коришћење вишка топлоте из ЕфW постројења у топловодним мрежама доноси вишеструке користи:

• Мање емисије угљеника: Заменом хиљада појединачних гасних котлова који сагоревају фосилна горива, топловодне мреже напајане из ЕфW постројења значајно смањују емисије угљеника из грејања. Спречавањем настанка метана на депонијама, ЕфW има мањи угљенични отисак од одлагања отпада.
• Санитарно збрињавање преосталог отпада: Отпад се мора збринути. ЕфW то чини на санитаран начин уз најмањи могући утицај на животну средину.
• Енергетска сигурност и стабилност: ЕфW постројења могу радити 24 сата дневно, 7 дана у недељи, обезбеђујући константан и поуздан извор топлоте који не зависи од увоза гаса или промена на глобалном тржишту. Тиме се локално снабдевање енергијом чини сигурнијим и предвидљивијим.

Коришћење овако настале топлотне енергије подстиче циркуларну економију и доприноси заштити животне средине кроз смањеје угљеничног отиска и прелазак на чистије и одрживије праксе грејања.

Други примери укључују рекуперацију топлоте из процеса претварања отпада у водоник и отпада у гориво и из примена за хватање угљеника путем измењивача топлоте, наводи  heat.vattenfall.co.uk. Штавише, топлотне пумпе могу помоћи у подизању температуре воде за даљинско грејање на потребне температуре користећи сопствену производњу електричне енергије. Стратешким повезивањем различитих процеса и технологија, прецизирају, постројења за прераду отпада постају кључни играчи у стварању интегрисаног енергетског пејзажа.

Фото: С. Бабовић

Економска исплативост и регионални развој

Заједница може осетити економске погодности кроз ниже рачуне за грејање и струју, затим сигурно снабдевање јер је производња енергије локална и не зависи од увоза, а такође се доприноси и регионалном развоју подстицањем стварања радних места и јачањем локалне инфраструктуре.

У суштини, истраживање примене топлоте и рекуперације топлоте у постројењима за претварање отпада у енергију превазилази конвенционално схватање одлагања отпада. Иако не би требало занемарити изазове који прате све облике прераде отпада, то, како закључују, представља стратешки потез ка одрживијој, циркуларној и економски динамичнијој будућности, савршено усклађен са прогресивним циљевима које је поставила Европска унија у својој тежњи ка зеленијем и отпорнијем енергетском пејзажу.

БОНУС ВИДЕО: 

Препоручујемо

Регион

0 1

ПОЛОВИНА ЗАГРЕБА ОСТАЛА БЕЗ ГРЕЈАЊА: Тежак ударац за грађане усред зиме

08. 02. 2026. у 11:27

Економија

0 0

СПРЕЧИТЕ ПУЦАЊЕ ЦЕВИ ТОКОМ МИНУСА: Пар лаких трикова да избегнете непотребне трошкове

02. 02. 2026. у 16:24

Економија

0 0

ОВО СУ НАЈВЕЋИ ПОТРОШАЧИ СТРУЈЕ ТОКОМ ЗИМЕ: Стручњак открио алтернативе за ефикасну штедњу

02. 02. 2026. у 17:41

Београд

0 0

ОБРЕНОВАЦ ОПЕТ БЕЗ ГРЕЈАЊА: Електро квар на на постројењу пумпи за воду

02. 02. 2026. у 09:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације