ЦЕХ ЗЕЛЕНЕ ТРАНЗИЦИЈЕ 27 МИЛИЈАРДИ ЕВРА: Нова ЕУ такса већ погађа српске извознике, а казне ће се тек мерити у стотинама милиона

Енергетска транзиција је кључна за будућност Србије јер се суочавамо се застарелим енергетским системима и мањком средстава за њихову модернизацију. Изазови су велики јер за декарбонизацију, у оквиру Зелене агенде и обезбеђивања енергетске сигурности, у наредних десетак година потребно је око 27 милијарди евра инвестиција, што отвара питање како и одакле обезбедити тај новац.

Фото Pixabay free images

Тако бар стоји у званичној процени која је наведена у Предлогу Стратегије заштите животне средине до 2033. године, али је питање колики ће цех на крају ове транзиције ка зеленој енергији платити грађани Србије, јер се процењује да би до 2050. године могао бити значајно већи.

Ситуацију додатно компликује ЦБАМ, нови ЕУ механизам за наплату емисија угљен-диоксида, који је за поједине српске компаније ступио на снагу 1. јанура 2026. године. Ова такса захтева да увозници у ЕУ плаћају угљеник који је садржан у производима као што су челик, гвожђе, цемент, алуминијум, ђубрива и електрична енергија, што директно погађа извознике из Србије. За оне који не знају ЦБАМ је настао као допуна политике Брисела у борби против климатских промена,система трговине емисијама ЕУ (ЕУ ЕТС), који функционише тако што се сваке године одређује максимална количина емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) за одређене привредне секторе.

Све кошта

Све то је део климатских промена, које индустрију Србије “терају” на брзу декарбонизацију, прелазак са угља на зелене изворе енергије и прилагођавање екстремним временским условима (суше, поплаве) како би се избегли губици који би могли смањити БДП за преко 15 одсто до до 2050. У том контексту очекује се затварање термоелектрана, модернизација топлотних система и увођење строгих еколошких стандарда, посебно због усклађивања са ЕУ регулативом.

Све то кошта јер усклађивање са ЕУ регулативом у декарбонизацији тражи смањење емисије гасова стаклене баште. Тако је по Национално утврђеном доприносу - НДЦ 3.0., који је усвојен 2025. године, предвиђено смањење ове емисије до 2035., у односу на 1990. годину, за 40,1 одсто, чиме је Србија поново повећала климатску амбицију. Да ли ће та амбиција бити остварена, неизвесно је али оно што је извесно то је да оне претходне, нису охрабрујући.

- Србија декарбонизацији није давала довољно значај па смо од 2010 до 2023. године смањили емисије за 3-4 посто, што указује да преузете обавезе не можемо да испунимо до 2030. године, за коју је предвиђено 33 посто- наводи се у анализи Фискалног савета из октобра 2025. године.

У тој истој анализи се каже и колико ће декарбонизација коштати компаније, да ли је држава спремна регулаторно и институционално да им помогне, какву улогу имају алтернативна горива и енергетска ефикасност.

- У 2026. укупан трошак за ЦБАМ таксе интензивне индустрије биће око 45 милиона евра, али ако се не смањи емисија гасова инвестицијама, тај трошак би до 2030. године могао да порасте на 150 до 200 милиона евра. При том процењен трошак ЦБАМ-а за извоз струје биће 200 до 300 милиона евра годишње до 2030. године- наводи Фискални савет.

Због оваквих процена неминовно је да држава поред регулативе ,нађе начин да се избегне штета али и убрза економски потенцијал као и еколошка корист. Јер, климатске промене доносе дубоку трансформацију српске индустрије кроз три кључна канала, директне економске губитке услед екстрема, регулаторни притисак ЕУ, ЦБАМ и неопходну енергетску транзицију. У том процесу сектори под највећим ударом су пољопривреда, енергетика и енергетски интензивна индустрија.

Пољопривреда најрањивија

Када је реч о пољопривреди, која је најрањивији део климатских промена, процењује се да су екстремне временске прилике од 2000. године нанеле штету већу од 12 милијарди евра. У овој групи је и енергетика где је главни проблем производње струје из лигнита због чега скоро 80 посто националних емисија ГХГ потиче из овог сектора. Таква ситуација не оптерећује само ЕПС већ и предузећа која користе ту струју. Тај проблему,после увођења ЦБАМ-а,посебно је изражен у енергетски интензивној индустрија попут производње цемента, гвожђа, челика, алуминијума, ђубрива.

Зато компаније из ових области траже начин да своју технологију прилагоде европским стандардима укључујући и ону везану за произвдњу сопствене енергије, која је услов за декарбонизацију. Један од начина је и корошћење алтернативних горива, као и земље ЕУ,која директно смањују емисију угљен-диоксида и других штетних гасова од сагоревања фосилних горива.

Прелазак на то гориво је еколошки и економски прихватљивије, посебно ако се за енергију користи РДФ(гориво добијено прерадом отпада) чије коришћење годишње расте и до 50 посто у неким земљама ЕУ.

Овакав пут декарбонизације није јефтин и ако држава не само регулаторно већ и материјално,не помогне ове компаније у промени технологије, то ће, поред ЦБАМ-а, бити значајни финансијски издаци.

Зато је Србија увела два закона, о порезу на емисију гасова са ефектом стаклене баште и о порезу на увоз угљенично интензивних производа, као пандан ЦБАМ-у. То практично значи да енергетски интензивна индустрија има обавезу да плаћа порез у износу од четири евра по тони емитованог загађења и те паре остаће у државној каси, а ЦБАМ, који иде у европску, за тај износ ће бити умањен.

Синиша Мали, министар финансија, навео је да ће тај новац бити опредељен за пројекте везане за заштиту животне средине и смањење емисије. Ипак, компаније енергетске интензивне индустрије сматрају да би тај новац требало да буде издвојен и предлажу формирање Националног Фонда из кога би се финансирали пројекти који би допринели декарбонизацији. Без таквог приступа, тешко да се могу остварити циљеви декарбонизације и конкурентност на европском тржишту. Ово тим пре што ЕУ овим компанијама значајним средствима је помогла и помаже кроз различите пројекте, укључујући и посебне банке за њихово повољно кредитирање.

Док се то не реализује у Србији, компаније које су “жртве” ЦБАМ-а саме су почеле да траже моделе декарбонизације, па неке од њих већ имају пројекте за енергане на алтернативна горива, пре свега РДФ-а, како би смањиле трошкове своје производње и биле конкурентне на европском тржишту.

Препоручујемо

Економија

0 0

ДИВЉАЈУ ЦЕНЕ НАФТЕ: Очи света упрте у Ормуски мореуз

02. 03. 2026. у 18:15

Економија

0 1

У ОВИМ ЗЕМЉАМА ПЕНЗИОНЕРИ УЖИВАЈУ: Ево ко је на првом месту

02. 03. 2026. у 17:43

Економија

0 0

И ПРИЛИКЕ И НЕИЗВЕСНОСТИ: Где се највише исплати да уложите новац у 2026. години?

02. 03. 2026. у 17:41

Економија

0 0

ИНДЕКС СТРАХА И ПОХЛЕПЕ: Биткоин пао за 2,16 одсто на 55.970 евра, итиријум за 4,1 одсто на 1.650 евра

02. 03. 2026. у 17:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације