ТРЕБА ВАМ КРЕДИТ ЗА СТАН? Ево шта банке гледају пре него што кажу „да“
КУПОВИНА стана за већину људи представља највећу финансијску одлуку у животу.
Фото: Unsplash
Пре него што се уопште крене у потрагу за некретнином, кључно питање је исто за све: да ли је ваша плата довољна за стамбени кредит и колику рату банка уопште сматра прихватљивом.
Основно правило које важи у готово свим банкама у Србији јесте однос месечних примања и обавеза. У пракси, то значи да укупна кредитна задужења не смеју да прелазе 50 до 60 одсто ваше плате. Поједине банке иду и корак даље – од зараде најпре одузимају вредност просечне потрошачке корпе, па тек онда рачунају максималну дозвољену рату.
У наставку је конкретна рачуница за две честе зараде: 90.000 и 100.000 динара месечно.
Плата од 90.000 динара: Доња граница за просечан стан
Висина плате која је довољна за кредит у највећој мери зависи од цене стана. Као пример, узмимо некретнину вредну 100.000 евра, са стандардним учешћем од 20 одсто и роком отплате од 30 година.
У том случају, кредит износи око 80.000 евра, а месечна рата се, у зависности од камате и банке, креће између 45.000 и 55.000 динара.
Да би таква рата прошла банкарску процену и уклопила се у лимит од 50–60 одсто примања, минимална плата мора бити око 90.000 динара. И то под једним важним условом – да немате никаква друга кредитна задужења, пише Блиц Бизнис.
Плата од 100.000 динара: Више простора за кредит
Ако зарађујете 100.000 динара месечно (око 855 евра), банка ће вам дозволити максимално месечно задужење од приближно 50.000 до 60.000 динара.
Према актуелним банкарским калкулацијама:
- са платом од 855 евра и роком отплате од 20 година, максималан кредит је око 65.000 евра, уз рату од око 428 евра
- ако се одлучите за рок отплате од 30 година и кредит од 80.000 евра, уз камату од око 4,35%, рата износи приближно 398 евра, односно око 46.500 динара
Са платом од 100.000 динара, оваква рата се комфорно уклапа у банкарска правила, јер не прелази половину месечних примања.
Дозвољени минус и картице „једу“ кредитни потенцијал
Рачуница се озбиљно мења уколико већ имате обавезе према банци. У оних дозвољених 50–60 одсто улазе сва задужења – постојећи кредити, кредитне картице и дозвољени минус.
Чак и ако минус или картицу не користите, банка их рачуна као обавезу. Најчешће се узима 5 одсто од одобреног лимита као месечна обавеза.
На пример:
- дозвољени минус од 80.000 динара → 4.000 динара месечно
- кредитна картица са лимитом од 80.000 динара → још 4.000 динара
То значи да сте већ „задужени“ 8.000 динара месечно, које банка аутоматски одбија од максималне рате за стамбени кредит.
Учешће: Стандардних 20% или само 1% за младе
Учешће се често доживљава као трошак, али је заправо део купопродајне цене који плаћате из сопствених средстава. У већини банака стандардно учешће износи 20 одсто вредности некретнине.
Међутим, за младе који купују прву некретнину, постоји државни програм који омогућава кредитирање до 99% вредности стана, што значи да учешће може бити свега 1 одсто.
За остале купце првог стана, поједине банке дозвољавају и снижено учешће од 10 одсто, у зависности од процене кредитне способности.
(Блиц Бизнис)
БОНУС ВИДЕО:
Да ли се исплати улагати у некретнине?
Препоручујемо
КУПОВИНА СТАНА - БАЦАЊЕ НОВЦА ИЛИ НЕ? Финансијски стручњаци срушили мит
23. 02. 2026. у 14:18
НОВЧАНИЦЕ ВИШЕ НИСУ АНОНИМНЕ: Сваки евро који потрошите оставља траг
22. 02. 2026. у 14:51
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника
Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.
28. 04. 2026. у 20:51
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
Русија спрема напад на ТРИ европске земље - жели да тестира НАТО: Алармантне тврдње стручњака
ПРЕМА новој анализи, Русија се активно припрема за напад на балтичке државе, што би представљало велики војни изазов за Запад. Таквим потезом, Владимир Путин би тестирао спремност НАТО-а да брани три мале чланице - Естонију, Летонију и Литванију - у случају могућег почетка Трећег светског рата.
02. 05. 2026. у 21:42
Коментари (0)