ЗАШТО СРБИЈА МОРА ДА УВОЗИ "СМЕЋЕ" ИЗ ЕВРОПЕ? Наша индустрија стрепи од несташице сировине која мења скупа горива

У УСЛОВИМА енергетске кризе, која дешавањима на Блиском истоку добија драматичне размере, коришћење отпада као енергента, добија све више на значају, тим пре што је ова сировина важан део стратегије ЕУ у декарбонизацији.

Фото: Принтскрин

Управо због тога потражња за њим је све већа на тржишту у оваквим геополитичким условима, јер би се његовом прерадом у алтернативна горива, јефтиније стигло до топлотне и електричне енергије али и заменила фосилна горива.

Новонастала ситуација на Блиском истоку условила је да земље ЕУ већ праве планове како да се бар донекле санира ова криза, па неке од њих, попут Италије, размишљају и о привременом покретању термоелектрана за производњу електричне и топлотне енергије или пак повећању прераду неопасног отпада, како би се из њега дошло до њих.

Ригорозне контроле на сваком кораку: Сваки грам товара под лупом ЕУ стандарда

Ова друга опција, по мишљењу стручњака, је прихватљивија јер не би угрозила зелену агенду и декарбонизацију, али је питање да ли, ако се геополитичка ситуација не стабилизује, резерве овог отпада могу да подмире потребе појединих европских држава. То би могло да доведе да неке од њих, које су извозници, зауставе тај процес.

У том случају, иако је недавним изменама Закона о управљању отпадом, одобрен привремен увоз неопасног отпада за енергетске сврхе и у Србији, у складу са прописима и стандардима ЕУ, реализација оваквог решења не би могла да се оствари у оваквим геополитичким околностима.

Та решења су изазвала тада недоумице у једном делу јавности,додуше, тада није било дешавања на Блиском истоку, које су наговештавале, да овим документом власт жели да од Србије направи складиште за непожељан отпад из Европе. Такви тонови се чују и ових дана након што је Влада усвојила Уредбу којом се регулише прекогранично кретање отпада. Разлоге за то треба тражити у досадашњој пракси недостатка селекције и неадекватне контроле оног домаћег, који је зато завршавао на несанитарним депонијама и загађивао животну средину.

Због тога се чини да разлога за бригу више би требало да буде за онај српски, него европски. Ово тим пре, што ако се оваква енергетска криза настави, питање је да ли ће и бити увоза неопасног отпада.

Увозимо из ЕУ јер немамо сопствену селекцију

О тим проблемима али и ЦБАМ-у говорило се и на овогодишњем Копаоник бизнис форуму где је акценат стављен и на изналажењу решења за енергетски интензивну индустрију, која је угрожена како овом европском таксом, тако и могућим недостатком неопсаног отпада за енергетске сврхе, како би им се смањили трошкови производње. По мишљењу стручњака јавност би више требало да брине што постоји могућност да овог отпада на тржишту не буде у довољним количинама него за његов квалитет јер ће долазити из земаља ЕУ,у којима постоје строге процедуре и ригорозна контроле сваког грама који креће не само пут Србије, већ у било коју другу државу.

Другим речима, контрола се обавља у свакој држави кроз коју се транспорт обавља и свака од њих проверава сложеним лабораторијским контролама документацију товара који се креће кроз њихову државу.

Управо усвојеним Законом о управљању отпадом преузети су примери добре бриселске праксе и стандарда, који спречавају сваку могућу злоупотребу јер се предвиђа нулта толеранција за непоштовања не само, српске већ и европске регулативе. При том, ова мера је привремена док се не створе услови за коришћење сопствених ресурса неопасног отпада као горива за стварање енергије.

Док се не створе, за сваку увезену количину реч је пре свега о РДФ-у (неопасан отпад од пластике, папира, текстила, гума), тражи се одобрење Министарства заштите животне средине. Другим речима , увозник аплицира за сваку тону и на основу лиценце коју добије, проверава се основаност захтева и услова којим се неће угрозити животна средина. Контрола тих токова обављаће се по стандардима ЕУ, што значи да ће она бити у свим државама кроз који се транспортује гориво из неопасног отпада за енергију.

Ова могућност отвара врата енергетски интензивној индустрији да у недостатку локално произведеног РДФ-а га увезе и смањи своје штетне емисије али и ублажи последице енергетске кризе која је евидентна на глобалном нивоу.

Таква праксу увелико користе многе државе у Европи, које у недостатку свог, принуђене су да га увозе. Тако је Данска, 2024. године увезла 119.000 она, Шведска, 2023. 774.000, а Немачка исте године 176.000 тона. У групи земаља које немају свој неопасни отпад је и Србија, која још није увела систем селекције, и док се не изгради, увозићемо га привремено из земаља ЕУ које га годинама имају.

Услов је само да га има у оваквој енергетској кризи има јер он постаје дефицитарна роба И у неким државама ЕУ па је питање да ли жели да га се отараси, како се може чути у делу српске јавности, или га чува за себе.

(Блиц)

БОНУС ВИДЕО:

Елитни пилоти Војске Србије на обуци изнад Батајнице!

Препоручујемо

Економија

0 0

АКО НЕЋЕ ЕВРОПА, ИМА КО ХОЋЕ: Руски гас ускоро креће на тржишта пријатељских држава

06. 03. 2026. у 22:08

Економија

0 0

ЦЕНЕ ЗЛАТА ПОРАСЛЕ ЗА БЛИЗУ ДВА ОДСТО: Племети метал изнад 5.120 долара по унци

06. 03. 2026. у 21:45

Економија

0 0

ЖЕНА ОСТАЛА БЕЗ СКОРО ПОЛА МИЛИОНА ДИНАРА: Ако вам стигне оваква СМС порука, никако је не отварајте

06. 03. 2026. у 17:36

Економија

0 1

ГОРИВО У АУСТРИЈИ ПРЕКО 2,30 ЕВРА: Србија држи стабилне цене

06. 03. 2026. у 17:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације