ОЧЕКУЈЕ НАС ДОБРА ЖЕТВА: Приноси довољни и за извоз, биће жита и комшијама

ГЛАДИ у Србији бити неће. Бар када је реч о овогодишњем роду житарица и уљарица.

Фото: Д. Дозет

Пшеница је родила и више него што нама треба, па ће зрна бити и за извоз. Овогодишњи род у Србији је око 2,6 милиона тона. Од тога, за наше потребе је довљно 1,5 милиона тона. Уз прелазне залихе, од око 500.000 тона, биће сасвим довољно и за извоз. Аграрни стручњаци очекују да ће род кукуруза и соје бити рекордан, али и да ови врели дани, уколико не потрају, неће утицати на усеве.

Да ће ово бити једна од успешнијих, бар ратарских, година потврдио нам је и Вукосав Саковић из Удружења "Жита Србије". Како каже, на сву срећу ова врелина проћи ће без већих последица, нарочито што се најављује да ће кратко трајати. Ноћи су и даље са пуно росе, што је добро, да одржава влагу у земљишту.

- Кукуруз и соја имају изванредан потенцијал - истиче Саковић. - Род је у доброј кондицији, на нивоу рекорда. Очекујемо да ће бити више од осам тона по хектару. Војвођани су навикли чак и да догурају до 12 тона по хектару. Свакако, треба још сачекати са неким званичним проценама. Нека предвиђања су да бисмо могли да имамо укупан род од око осам милиона тона кукуруза. Зависи све од временских услова који ће бити до краја бербе.

Према речима Саковића, биће свега за извоз. Наше житарице највише купују Македонци, Румуни а извозимо их и у Албанију. Кукуруза ће бити сигурно неких три милиона тона, које ћемо моћи да понудимо међународном тржишту. Наше потребе задовољава количина од око 4,5 милиона тона. Претходне две године су биле добре. Род је био до осам милона тона, а сада се очекује и изнад тога.

- Жетва сунцокрета кренуће за неких 10 до 15 дана - истиче Саковић. - Ту се не очекује неки рекорд, али ће принос бити свакако изнад просека. За разлику од сунцокрета, код соје се такође очекује обарање рекорда. Србија увек производи више него што може да потроши.

Подаци Републичког завода за статистику показују да смо у јесен 2019. године посејали 583.000 хектара пшенице. За разлику од претходне две године, зрно пшенице сада је много квалитетније. Боља је примена агротехничких мера, али велику улогу има и посејано квалитетно семе. Приноси пшенице су неуједначени, али се види да је мање посејано "таванске" пшенице, која касније може да служи само за исхрану стоке. Таква је била, рецимо, прошле године, па је Србија морала да увози хлебно зрно из Мађарске, јер нисмо имали довољно квалитетног рода.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације