ПРВИ ДОЛАРИ СТИЖУ ВЕЋ У НОВЕМБРУ! Председник ПКС Марко Чадеж о пројектима који ће имати америчку подршку
ФАБРИКЕ стаклене амбалаже, литијумских батерија и хране, складиштење енергије добијене из обновљивих, соларних извора и постројење за прераду индустријског и нерециклираног отпада, само су неки од инвестиционих пројеката које је пословна заједница Србије представила и које ће кандидовати за подршку америчке развојне банке и њених партнера.
Како у разговору, за "Новости", открива Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, реч је о иновативним, економски одрживим, профитабилним пројектима, стратешки важним за привреду, раст и повезивање целог региона. На њиховом маркирању и дефинисању, ПКС је радила протеклих осам месеци, у сталној комуникацији са компанијама и са америчком Међународном финансијском развојном корпорацијом (ДФЦ).
* Након споразума из Вашингтона, висока америчка делегација је дошла у нашу земљу. Шта су нам донели? На која конкретна улагања можемо да рачунамо?
- Отварањем регионалне канцеларије ДФЦ и разговорима високе америчке делегације са представницима пословне заједнице и државним институцијама о сасвим конкретним пројектима, практично је почела реализација вашингтонског споразума. То ће привреди врло брзо донети видљиве, конкретне користи. Прва средства из америчких фондова, како је најављено, могла би да буду на располагању већ крајем новембра. И то онима којима су у овом тренутку најпотребнија, малим и средњим предузећима. Осим подршке инвестиционим пројектима приватног сектора - од енергетике, преко прехрамбене индустрије и логистике, до ИТ и високих технологија, о чему су са америчким финансијским институцијама разговарали представници око 30 компанија, ДФЦ ће кроз гарантну шему, делећи са државом ризик који би иначе банке урачунавале у цену новца који позајмљују привредницима, сектору малих и средњих предузећа обезбедити бољи приступ финансирању - јефтиније кредите, повољније и од оних за отклањање последица пандемије. На састанку са представницима Министарства финансија разматрана је и могућност посебне кредитне линије за приватне микро, мале и средње фирме, чак и оне које имају до 500 запослених.
* Највећа улагања најављена су у инфраструктуру?
- За пословну заједницу, због свих користи које носи развој инфраструктуре, као предуслов чвршће економске сарадње, веће конкурентности и ефикаснијег пословања, посебно је важна америчка финансијска подршка великим инфраструктурним пројектима као што су изградња ауто-пута Ниш-Приштина, изградња и модернизација железнице на Северном и Источном краку ка Приштини, као и даље повезивањe ових саобраћајница са луком Драч на јадранској обали. То нису пројекти значајни само за Београд и Приштину и наше међусобно повезивање, већ за цео регион Западног Балкана. Они ће олакшати и реализацију "мини-шенгена", зоне заједничког тржишта и слободног кретања људи, робе, услуга и капитала, у којој се, по споразуму из Вашингтона, Србији, Северној Македонији и Албанији, придружује и Приштина.
* Који бисте тренутак из посете Вашингтону, али и из сусрета у Београду издвојили? Да ли је постојала бојазан да се због неког питања не постигне споразум?
- Најбитније је да је споразум постигнут и то не било какав, већ споразум којим су обе стране и цео регион на добитку, одржив и примењив. И да је његова реализација већ почела. Управо брзина којом је овога пута почело спровођење договореног и потписаног, јесте оно што бих издвојио, што ме посебно радује и охрабрује. На нама је да могућности које су нам отворене овим споразумом што боље искористимо, да што брже припремимо и реализујемо пројекте, да привреда и грађани што пре осете напредак.
* Да ли је ово трајни заокрет у односима Србије и САД и да ли ће они убудуће ићи само узлазном путањом?
- Америчко активно ангажовање и нови, конструктиван, економски приступ решавању сложених и тешких тема које годинама оптерећују не само односе на релацији Београд- Приштина, већ представљају највећу кочницу економске и политичке нормализације у региону, одблокирало је процес сарадње. Истовремено, донело је прекретницу, нову димензију и нове перспективе у билатералним српско-америчким односима. То ће, дубоко сам уверен, допринети да максимално искористимо потенцијале за јачање наших економских веза.
* Како коментаришете гестове попут постављања човека који је пореклом Србин на чело развојне агенције, најаву обнове зграде Генералштаба...
- У примерима које наводите има симболике која може да омекша годинама затегнуте релације, да олакша процесе сарадње, да подстакне поверење. За мене је ипак најбитнија спремност и посвећеност америчке администрације да помогне процесима нормализације односа и ефикасност којом томе приступа, шаљући уједно и сјајну поруку својој бизнис заједници да су Србија и регион место вредно њихових улагања. У избору Џона Јовановића, Американца српског порекла, за директора регионалне канцеларије ДФЦ, има и више од симболике. Због његове импозантне каријере, повезаности са светским бизнисом, са челним људима највећих међународних корпорација и личног уверења да су се створили услови да овај регион од места сукоба постане регион успеха.
* Какве су гаранције да ће Приштина испунити свој део обавеза?
- Вашингтонски споразум јесте оквир који обавезује политичаре да реализују конкретне пројекте. Не видим ниједан разлог да Приштина не испуни своје обавезе или, боље рећи, да не искористи могућности које се отварају за бољи живот људи који живе на Косову и успешније пословање косовских привредника. То ће им олакшати пословање, омогућити да зараде новац, запосле људе, одрже свој бизнис. Утолико пре што је ово један од оних споразума којим нико ништа не губи, а сви заједно добијамо.
КО ЋЕ ВОДИТИ ПРИВРЕДУ
* У ЈАВНОСТИ сте помињани као кандидат за будућег министра привреде...?
- "Поуздани" извори су ме у протеклих неколико година кандидовали више пута и додељивали ми разне ресоре, од пољопривреде, преко привреде, до спољних послова. Хвала им на поверењу. Шалу на страну. Без лажне скромности, мислим да смо од Привредне коморе Србије протеклих година успели да изградимо модерну пословну асоцијацију која је данас истински сервис привреде, али и да имамо још доста посла на заступању интереса и подршци компанијама-чланицама. Верујем да ћемо са будућом владом и министром задуженим за привреду наставити да јачамо отворени дијалог пословне заједнице и државе и да заједно унапређујемо окружење за пословање и инвестирање у Србији.
* После Вашингтона ишли сте у Израел, да ли је утаначено све око отварања представништва ПКС у Јерусалиму?
- Простор у јерусалимском Маргалит старап ситију биће нам на располагању од 1. октобра. Са Владом Србије убрзано радимо на прецизирању свих формално-правних и техничких детаља и спровођењу потребних процедура за отварање заједничке канцеларије која ће се бавити развојем економских веза са Израелом, посебно сарадње у области иновација. Истовремено, после разговора које сам у Тел Авиву и Јерусалиму водио са представницима тамошњих институција, пословних организација и компанија, Привредна комора је у сталном контакту са израелским партнерима како бисмо разменили потребне информације и дефинисали будуће заједничке активности.
* Стижу похвале за мере државне помоћи. Да ли се може рећи да смо сачували економију? Спремају ли се нови пакети?
- Првим пакетом помоћи и додатним јулским мерама успели смо да сачувамо кичму привреде и омогућили привредницима да одрже ликвидност фирми, да редовно измирују друге обавезе, да сачувају људе и ланац добављача, да финансијски релаксиранији дођу до нових послова. Привредна комора је у међувремену предложила, и са надлежним министарствима разматрала, сет мера које би ублажиле проблеме изазване смањеном тражњом на домаћем и страном тржишту, додатно релаксирале привреду и обезбедиле фирмама бољи приступ финансирању. Уверен сам да ће то бити прва тема о којој ћемо разговарити са новом владом и да ће одлуке бити донете веома брзо.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (0)