НАУЧНА РАСПРАВА У СЕНЦИ ПРОТЕСТА: Дводневни скуп "Пројекат Јадар - шта је познато?"
ЗАШТИТА животне средине је одлучујуће питање за све одлуке које ће се доносити у рударским пројектима.

Фото ATA Images
Веома је важно да се у вези са истраживањем и експлоатацијом литијума поштују чињенице и разоткривају заблуде и спречи да оне стану на пут напретку Србије. Ово је јуче истакла министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић на отварању дводневног скупа "Пројекат Јадар - шта је познато?" у Српској академији наука и уметности (САНУ) у Београду.
Истовремено, испред зграде САНУ протестовала је група активиста удружења грађана и странака које се противе истраживањима и експлоатацији литијума.
Академик Владимир Стевановић је на отварању нагласио да је циљ да се на основу научних аргумената процени оправданост пројекта "Јадар", као и да се одговори на питање шта добијају, а шта губе држава и грађани, а шта компанија "Рио Тинто". То би обезбедила, сматра он, темељна студија утицаја и изводљивости коју би урадило независно експертско тело.

ЖАЛБЕ Протестанти испред САНУ, Фото ATA Images
Министарка Михајловић је истакла да према Елаборату о ресурсима и резервама, оверене билансне резерве литујума и бора код Лознице износе 158 милиона тона руде, прорачунате вредности од 56 милијарди долара, са потенцијалним улагањем од 1,5 милијарди долара.
- Потенцијални утицај овог пројекта на БДП креће се од осам до 15 одсто, имајући у виду да не говоримо само о експлоатацији руде, већ и о њеној преради, могућности за отварање фабрике литијумских батерија, и на крају електричних аутомобила који их користе - истакла је министарка.
- Србија може заузети важно стратешко место у свету, јер може да покрије 12 одсто светске потребе за литијумом, поштујући при томе све еколошке аспекте и законе природе. Процењује се да ће до 2025. глобално тржиште литијумских батерија бити вредно око 80 милијарди долара.
НА ДРИНИ У СКЛАДУ СА ПРОПИСИМА
КАМЕН темељац за хидроелектрану Бук-Бијела на Дрини, која је заједнички пројекат Србије и Републике Српске, биће положен 17. маја, а радиће се у складу са свим еколошким прописима и јавност ће бити упозната са сваким кораком изградње. Ово је изјавила министарка Зорана Михајловић одговарајући на питање новинара да ли постоји могућност да се одустане од тог пројекта с обзиром на то да се најављују протести и да постоје тврдње да студија о животној средини није валидна. Она је истакла да је реч о великом пројекту који подразумева изградњу три хидроелектране, чија је укупна вредност 520 милиона евра.
Академик Стевановић је оценио да је Србија у погледу односа према животној средини, веома дуго запуштена држава, као и да се проблеми само нагомилавају, док је решавање све теже и скупље. Такво стање, како додаје, генерише и интересовање домаћих и страних инвеститора који врше притисак на природне ресурсе које експлоатишу.
Душко Кузовић из покрета "Ослобођење", који је организатор протеста групе активиста, предао је на писарници САНУ обавештење насловљено на председника Владимира Костића. У њему се наводи да грађани више општина у Србији не желе рудник, нити геолошка истраживања у свом окружењу. Документ је потписало 36 представника различитих удружења грађана и локалних одбора Српског покрета Двери, Странке слободе и правде и Народне странке.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)