КРАЉИЦА ВИКТОРИЈА ПОЗИВАЛА НА ЕКСПО: Занимљивости које нисте знали - међу учесницима ове манифестације били и Дарвин, Дикенс, Бронте...

ПРЕТЕЧА онога што је данас познато као "Експо" Светска изложба била је "Велика изложба производа индустрија свих нација" одржана у Лондону далеке 1851. године. Позив нацијама на учешће упутила је лично британска краљица Викторија, а смотри су присуствовале славне личности тог времена, као што су Чарлс Дарвин, Шарлот Бронте, Луис Керол, Чарлс Дикенс... На овој манифестацији учествовало је 28 држава, а чак шест милиона људи је посетило изложбу. У данашње време Светске изложбе представљају глобалне догађаје које се организују у циљу унапређења живота људи кроз проналажење решења са којима се човечанство суочава.

FOTO: Promo

Занимљиво, краљица Викторија је боравила и на наредној изложби у Паризу 1855. године и то је била прва посета једног британског монарха француској престоници после чак 400 година. На овој манифестацији посетиоци су први пут имали прилику да виде косилицу за траву и машину за шивење. На наредним изложбама представљени су бројни изуми као што су телеграф, писаћа машина Ремингтон, први телефон изумитеља Александра Бела, дизел мотор, звучни филм, покретне степенице, рендген, бежични телефон, факс машина и многи други.

Краљевина Србија са чак 302 излагача први пут је учествовала на изложби у Антверпену 1885. године као једна од 25 земаља учесница.

"Експо" Светске изложбе највише су познате и памте се по научним иновацијама и уметничким достигнућима. Представљамо вам неколико мање познатих чињеница о овим изложбама.

Амерички произвођач Хеинз на изложби у Филаделфији 1876. године први пут је представио данас многима омиљени производ, кечап.

На првој светској изложби одржаној на јужној хемисфери, 1880. у Мелбурну, укупан број посетилаца био је 1,5 пута већи од броја становника Мелбурна у том тренутку.

Да ли сте знали да је светски познат научник Никола Тесла посетио изложбу у Паризу 1889. године за чије потребе је изграђен, и то привремено, Ајфелов торањ? Занимљиво, на истој изложби био је и велики Теслин ривал, амерички научник Томас Едисон. Међутим, остало је непознато да ли су се они овом приликом срели на Ајфеловом торњу или негде другде.

Француски композитор Клод Дебиси на овој изложби, захваљујући први пут представљеном уређају за репродукцију звука, фонографу, чуо је музику са острва Јаве што је пресудно утицало на његово касније стваралаштво.

Већ на следећој изложби, у Чикагу, 1893. године амерички председник Гровер Кливленд упалио је 160 хиљада електричних сијалица које су обасјале ноћ "ветровитог града". Овај догађај означио је велику победу наизменичне струје над једносмерном (познат у науци као "Рат струја"), и става Николе Тесле над мишљењем Томаса Едисона. Тако је ова Светска изложба у Чикагу, после оне у Паризу, још једном укрстила судбине ова два генија.

Мало је познато да су у оквиру изложбе одржане на прелазу векова, 1900. године у Паризу одржане чак и тадашње друге по реду Олимпијске игре.

На изложби у Бриселу 1935. године публика је први пут гледала цртане филмове Волта Дизнија о Микију Маусу у боји.

На следећој изложби која је поново одржана у Бриселу две деценије касније, 1958. године, југословенски павиљон који је пројектовао архитекта Вјенчеслав Рихтер био је један од најмањих, али и најупечатљивијих. Од гвожђа и стакла, са шест челичних лукова који су симболизовали шест југословенских република, због своје уметничке вредности добио је златну медаљу белгијске круне. Две године после завршетка изложбе пренет је у општину Вевелгем у Западној Фландрији, где је реконструисан и данас је један од ретких сачуваних павиљона из те епохе - за разлику од државе коју је представљао, а која је нестала.

Изложба у Шангају, 2010. године имала је рекордних више од милион посетилаца дневно што је бројка којом могу да се похвале само малобројне манифестације. Ову изложбу укупно је видело чак 73 милиона људи.

Београд ће 2027. године бити домаћин Специјализоване "Експо" изложбе. Иако су по обиму и трајању, специјализоване изложбе мање од светских, једнако су важне по представљању иновативности и креативности. Око 3 милиона посетилаца који се очекују на изложби у Београду имаће прилику да се упозна за решењима и одговорима на специфичне изазове са којима се човечанство суочава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације