САВЕТ ЗА ШТАМПУ: На порталу "Новости" није прекршен Кодекс новинара Србије текстом о лажном силовању у Нишу

Текстом “ШТА ЋЕ БИТИ СА ЛЕСКОВЧАНКОМ КОЈА ЈЕ ПРИЈАВИЛА ЛАЖНО СИЛОВАЊЕ: Хаос почела са слањем порука бившем”, објављеним 6. јануара 2023. године, портал “Новости.рс” није прекршио Кодекс новинара Србије.

Фото

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Драган Ђорђевић, Владо Мареш, Тамара Скрозза, Вида Петровић Шкеро, Јелена Петковић, Надежда Будимовић, Златко Чобовић, Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић, на седници одржаној 26.1.2023. године, већином гласова, доноси  

ОДЛУКУ

Текстом “ШТА ЋЕ БИТИ СА ЛЕСКОВЧАНКОМ КОЈА ЈЕ ПРИЈАВИЛА ЛАЖНО СИЛОВАЊЕ: Хаос почела са слањем порука бившем”, објављеним 6. јануара 2023. године, портал “Новости.рс” није прекршио Кодекс новинара Србије.

Одлука Комисије биће објављена на сајту Савета за штампу (www.саветзастампу.рс) и доступна јавности.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Аутономни женски центар је у жалби Савету за штампу навео да је у тексту објављена информација да је жена из Лесковца, која је надлежним институцијама пријавила случај групног силовања, то урадила из „освете бившем момку“, да је „склона алкохолу“, а да је мушкарац кога је оптужила „био веома сарадљив и убедљив“, што све саопштава неименовани извор. Тиме су, по њиховом мишљењу, прекршене тачке 2,4 и 5 поглавља Истинитост извештавања, које се односе на неразликовање чињеница од претпоставки и нагађања, неосноване оптужбе, клевете и гласине, као и на чињеницу да није консултовано више извора. Ненавођењем извора остављен је простор за сумњу у истинитост, што је поседно важно јер је реч о случају који је веома узнемирио јавност, а о којем су медији износили разне верзије догађаја. У жалби се указује и на то да је могуће и да су анонимни извори измишљени. Осим тога, по оцени Аутономног женског центра, овакво медијско извештавање, које улази у непоткрепљење и непотребне детаље, без обзира на саопштење МУП-а да је реч о лажној пријави, може имати дугорочни утицај на ову и друге жене које су преживеле сексуално насиље, због тога што може да доведе до смањења емпатије јавности према жртвама.

У одговору на жалбу, уредница Андријана Нешић тврдила је да су „Новости“ пренеле текст са портала „Телеграф.рс“ и да су уредно навели извор, тако да је нетачно да је извор неименован. Истакла је и да новинари имају право и да заштите свој извор. Чињенице у тексту, навела је између осталог, поткрепљује и то да је полиција званично саопштила да је реч о лажном силовању. Одређени медији су покренули хајку на наводне силоватеље, а жалба Аутономног женског центра је својеврсна хајка на медије чије извештавање није у складу са њиховим уверењима. АЖЦ је у овом случају, како је нагласила, видео могућност за политичко деловање и напад на полицију Србије, јер су затражили од Заштитника грађана да преиспита рад полиције. 

Чланови Комисије за жалбе закључили су да текстом није повређена приватност особе која је пријавила силовање, јер није саопштен ниједан податак који би упућивао на њен идентитет, или на идентитет младића које је оптужила за силовање. 

Комисија је узела у обзир и то да је текст објављен након полицијског саопштења да је реч о лажној пријави, али и након низа претходних дана објављених текстова у којима су саопштене сасвим супротне информације. Ови текстови такође су се позивали искључиво на неименоване изворе и садржали су бројне детаље наводног групног силовања. 

Спорни текст треба зато, по мишљењу Комисије, посматрати као својеврсну реакцију на прве објављене информације, односно потребу да се јавности саопшти да се догађај није одиграо онако како је првобитно саопштено. Комисија збот тога веруије да је постојао јавни интерес да се зна да су неки младићи неосновано оптужени, али и да жене нису у опасности од силоватеља, како је у првом тренутку изгледало.  

Већина чланова Комисија је сматрала да је због важности и осетљивости теме, али и због претходних, непрофесионалних и сензационалистичких објава, тешко одлучити о прекршају неке конкретне тачке Кодекса, мада је у тексту било изношења непотребних детаља и проблематичних квалификација. 

Да ли би овакво извештавање могло да утиче на пријављивање неког будућег силовања и емпатије јавности према жртвама, на шта указује подносилац жалбе, у домену је претпоставки на које Комисија не може да одговори, нити то питање улази у домен етичког кодекса. 

Три члана Комисије сматрала су да је прекршаја Кодекса ипак било и то у делу који се односи на дужну новинарску пажњу. Медиј је одлучио да изнесе непотребе детаље, чије саопштавање није у јавном интересу, као и да цитира изворе који тврде, не само да се жена која је пријавила силовање “одала акохолу” , већ рецимо и да је „лабилна” и да јој је ”потребна помоћ”, чиме се неименовани извор не користи за добијање информација, него за изношење мишљења о нечијем менталном стању, без икакве потврде да је реч о стручној особи.  

Одлука да Кодекс није прекршен донета је, зато, са седам гласова за, три против и једним уздржаним, али су чланови Комисије били сагласни са тим да би медији морали да размисле и о томе какав утицај на публику може имати начин на који извештавају, с обзиром на посебну осетљивост ове теме. Сагласни су били и у оцени да би о овом проблему требало много више говорити и у професионалним круговима и у јавности уопште, због чега је добро да је АЖЦ жалбом покренуо расправу. 

Комисија препоручује медијима да буду посебно обазриви када пишу о оваквим случајевима, будући да је реч о догађајима који веома узнемиравају јавност, али могу имати и веома тешке последице по даљи живот људи који су укључени у те догађаје. У овом случају, медији су пожурили да објаве и вест о силовању и вест о томе да је пријава лажна, без довољно поузданих информација и пре него што су надлежни органи закључили цео случај. 

Такође, чланови Комисије указују и на то да забрињава све присутнија тенденција цурења информација из надлежних институција у вези са овако осетљивим догађајима и темама. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације