НАСИЛНИЦИ ИДУ У ПРИТВОР, УСВОЈЕНЕ СВЕ ЖАЛБЕ ВЈТ У БЕОГРАДУ: Преиначна решења судија за претходни поступак, и Кристал Мет Дејмону до 30 дана

КАКО незванично сазнајемо, усвојене су све жалбе Вишег јавног тужилаштва у Београду уложене на првостепена решења судија за претходни поступак Вишег суда у Београду којима су били одбијени предлози за одређивање притвора осумњиченима за насиље према припадницима полиције на непријављеним јавним скуповима у претходном периоду!

Фото Д. Миловановић

 Наиме, кривична ванпретресна већа Вишег суда у Београду усвојила су жалбе тужилаштва и преиначила првостепена решења, тако што су двојици осумњичених одредила притвор до 30 дана да не би у кратком временском периоду поновили кривична дела.

У притвор ће, како сазнајемо, ићи Вељко М. који се терети да је шутирао начелника ПС Вождовац и (40) и Марко М. (39) познати твитераш под именом Кристал Мет Дејмон, јер се сумња да је нападао полицајце на непријављеном јавном скупу. 

Обојицу тужилаштво терети за кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу.

Такође, делимичним усвајањем жалби ВЈТ у Београду, кривично ванпретресно веће суда је двојици осумњичених за исто кривично дело, Јовану Ђ. (19) и Николи К. (18), изрекло мере забране посећивања свих јавних скупова (пријављених и непријављених), као и обавезно јављање полицији једном месечно.

Још одлука по жалбама тужиоца, како сазнајемо у Палати правде, очекује се наредне седмице. 

Подсетимо, прошле седмице четворо судија Одељења за претходни поступак Вишег суда у Београду заузело је став да неће да одређује притворе на предлог ВЈТ-а у Београду осумњиченима за нападе на полицију на непријављеним јавним скуповима јер сматрају да тужилаштво није дало правилну квалификацију кривичног дела.    

Судије за претходни поступак су тако све насилнике пустиле на слободу без икаквог одлучивања о разлозима за притвор, дајући себи за право да одлучују о квалификацијама кривичних дела, иако за то нису надлежне, што је срећом, исправљено правоснажним одлукама кривичних ванпретресних већа. 

У образложењу једног од правоснажних решења кривичног ванпретресног већа (које чини троје судија Вишег суда у Београду) у које је наша редакција имала увид, наводи се да су основане жалбе Вишег јавног тужилаштва у Београду и да су судије за претходни поступак погрешиле када су одбиле предлоге за притвор и осумњичене пустиле на слободу.  

Веће је указало да сходно одредбама Законика о кривичном поступку (ЗКП) јавни тужилац руководи истрагом, прикупља доказе и квалификује кривично дело, те да судско преиспитивање основаности наредбе о спровођењу истраге или одређених доказних радњи у овој фази поступка није дозвољено.   

У одлуци већа је наведено да је судија за претходни поступак везан чињеничним стањем у списима предмета и цени да ли из доказа произлази постојање основане сумње да је неко лице извршило кривично дело, те да није везан правном квалификацијом јавног тужилаштва, већ само цени да ли постоји одговарајући степен сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеної дужности.    

Уколико нађе да постоје докази таквог квалитета из којих произлази постојање основане сумње - као предуслова за одређивање притвора, да је неко лице извршило кривично дело, судија даље утврђује постојање разлога за одређивање притвора прописаних ЗКП.

Због тога је, према мишљењу кривичног ванпретресног већа, судија за претходни поступак ПОГРЕШИО када је у конкретном случају закључио да не постоји основана сумња да је окривљени извршно кривично дело насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу, с обзиром да је (судија) нашао да полицијски службеници не могу имати својство оштећених за ово кривично дело јер нису учесници скупа, већ да се у недозвољеним радњама окривљеног евентуално могу стећи елементи бића кривичног дела напад на службено лице у вршену службене дужности.     

Веће је даље указало да околност да ли полицијски службеници у конкретном случају имају или немају статус учесника јавног скупа, у овом тренутку није од пресудног значаја за утврђивање постојања основане сумње, имајући у виду чињенично стање из списа предмета.

Надаље је веће указало да из списа предмета и прикупљених доказа произлази да је окривљени вршио насиље на јавном скупу, а не како је то судија за претходни поступак оценио - да је окривљени напао службено лице у вршењу службене дужности.

Веће истиче да “евентуалне недозвољене радње (окривљеног) представљају вршење насиља на јавном скупу, активним учешћем у физичком сукобу”. 

- Стога, а имајући у виду да кривично дело из чл. 344а спада у групу кривичних дела против јавног реда и мира, чији је заштитни обекат јавни ред и мир, те да из чињничног стања произлази да је окривљени вршио насиље приликом јавног скупа, а не кривично дело против државних органа чији је заштитни објект правилно функционисање државних органа и обављање одређених послова из њиховог делокруга, и то пре свега органа управе, веће налази да постоји основана сумња као предуслов за одређивање притвора - закључено је у правоснажном решењу.

Подсетимо, Више јавно тужилаштво у Београду је прошле седмице реаговало поводом изненадне промене досадашње праксе судија претходни поступак Вишег суда у Београду и у допису им указало да је потпуно нејасно због чега му је достављен записник са седнице Одељења судија за претходни поступак са заузетим ставом, "имајући у виду да тужилаштво у свом раду поступа искључиво на основу Устава и закона Републике Србије, а не на основу становишта судија за претходни поступак која немају никакав обавезујући карактер и које делује као да га одликује променљивост и прилагодљивост тренутним друштвеним околностима".

Тужилаштво је такође оценило да сачињавање поменутог записника има за сврху искључиво његово експлоатисање у медијима критички настројеним према Вишем јавном тужилаштву у Београду, имајући у виду да је став са седнице дан раније објављен на порталу Нова. рс, са анонимним извором.

ВЈТ у Београду је, као и веће које је усвојило његове жалбе, на становишту да судија за претходни поступак приликом одлучивања о притвору није и не може бити везан правном квалификацијом постављеном од стране јавног тужиоца, већ стањем у списима предмета и доказима који се налазе у списима. 

Осврћући се на конкретна кривична дела која су повод овој несагласности - Напад на службено лице у вршењу службене дужности из члана 323. и Насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу из члана 344а Кривичног законика, тужилаштво је напоменуло да су парадоксалне одлуке судија за претходни поступак којима су одбијени предлози за притвор, јер суд заузима став да је извршено далеко теже кривично дело (по запрећености казне) од оног које је квалификовао јавни тужилац, док уопште не одлучује о разлозима за одређивање притвора у смислу одредби ЗКП-а, односно предлога стављеног од стране јавног тужиоца.

- Овакав правни став судија за претходни поступак чини још спорнијим то што су у претходном периоду у апсолутно истим правним ситуацијама доносиле одлуке о одређивању притвора, па чак и потврђивале споразуме о признању кривичних дела, када им очигледно оваква правна квалификација није била спорна - подсетило је ВЈТ у Београду. 

Истакло је да је у сваком од конкретних случајева реч о радњама лица која су предузете током непријављених јавних скупова, са елементима насиља као битног елемента радње извршења кривичног дела из члана 344а Кривичног законика, те да је у овој најранијој фази поступка, у којој се радње осумњиченог лица цене са практично најнижим степеном сумње, погрешно доносити одлуку исправности правне квалификације тужиоца, која је у фази истраге или предузимања доказних радњи подложна измени.       

Као пример апсурдности правног схватања судија за претходни поступак, тужилаштво је подсетило да свакодневно процесуира лица осумњичена због кривичног дела Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 Кривичног закона, те да би, логиком ових судија - они могли да одбијају предлоге за одређивање притвора поднете од стране тужиоца јер сматрају да није извршено то кривично дело које је у надлежности вишег суда, већ на пример, кривично дело из члана 246а став 1 или 2 Кривичног законика, које је у надлежности основног суда, иако постоје сви разлози за одређивање притвора у смислу одредбе члана 211 став 1 тачка 1. до 4.

(Одредба 246. се односи на производњу и препродају дроге, док се 246а односи на далеко лакше кривично дело - неовлашћено држање дроге за личну употребу).

Препоручујемо

Хапшења и истрага

0 5

УХАПШЕН БЛОКАДЕР У НОВОМ САДУ: Ударао полицију песницама испред Филозофског факултета

27. 08. 2025. у 19:16

Хапшења и истрага

18 22

ОВАКО ЈЕ УХАПШЕН БЛОКАДЕР: Срећко И. каменицама гађао припаднике Жандармерије у кордону (ВИДЕО)

29. 08. 2025. у 19:02

Република Српска

0 0

ПРЕТЊЕ СУДИЈИ? Хапшење у Козарској Дубици

24. 08. 2025. у 20:59

Хапшења и истрага

0 1

МУП САОПШТИО: Ухапшен због бацања бомбе на стамбено-пословни комплекс у Крагујевцу

21. 08. 2025. у 19:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације