"ВОДА СЕ САКУПЉА НА КРОВУ": Да ли је ово кључни разлог урушавања надстрешнице?

Дејана Калинић
Дејана Калинић

03. 11. 2024. у 11:16

„ЗБОГ запушених сливника и одводних вертикала долази до сакупљања воде на крову и потом процуривања и преливања, што се и види на венцима и плафонима унутар објекта“. Ово би могла бити кључна реченица из тзв. Главне свеске, која садржи описе пројеката предвиђених за реализацију на послу реконструкције пруге Београд-Суботица. Реченица описује стање крова на Железничкој станици у Новом Саду и потребу да се исти санира, пише Форбс.

ВОДА СЕ САКУПЉА НА КРОВУ: Да ли је ово кључни разлог урушавања надстрешнице?

Фото: Новости

Да ли је вода која се скупља годинама, можда и деценијама, утицала на утеге које су држале надстрешницу? Да ли је допринела њиховој корозији и слабљењу? Или је допринела пропадању бетона на крову за који су утеге биле причвршћене? То су питања на које би истрага требало да одговори и тако разјасни због чега је надстрешница пала.

Да ли су могле да издрже метално-стаклену конструкцију која је додата на надстрешницу да би затворила постојеће отворе? Или је за све крива галерија која је направљена у унутрашњем делу станичне зграде?

Бивши надзорник за део радова на пројекту Зоран Ђајић јуче је у гостовању  указао на проблем крова. Он је објаснио да је при скидању дела плоча са фасаде станичне зграде приметио да је бетон у лошем стању.

- Да су тада скинуте те плоче, вероватно би се приметило да подлога није добра и можда би се и приметило да су те утеге можда и кородирале“, рекао је Ђајић. „Можете замислити каква је подлога, у каквом стању је био тај бетон за који су били притиснути ти утези. Можда су они попустили јер су кородирали у међувремену, а можда су попустили зато што тај бетон више није могао да издржи све то. Наравно, утврдиће се, сад кад се све то погледа, утврдиће се шта је попустило, утези или бетон - казао је саговорник.

Да ли је баш тако?

У Главној свесци даје се оцена да је објекат железничке станице „у конструктивном смислу у добром стању“ и „визуелним посматрањем“ нису уочена оштећења која би утицала на стабилност објекта. Али, овде је реч о генералној оцени стања зграде. Пасус ниже додаје се да је фасада оштећена услед атмосферских и механичких утицаја и да је на појединим местима дошло до отпадања камених плоча и малтера. Да ли је и то утицало на продирање воде и оштећења?

У Главној свесци наводи се и да су због оштећења на фасади, крову и у ентеријеру потребне интервенције. Међу њима је и – санација равних кровова.

Да ли је и, ако није зашто није, при санацији крова утврђено у каквом је стању бетон који држи утеге и саме утеге? Да ли је могуће да је урађена санација крова против продора воде, а да није погледано шта је „испод“ односно у каквом су стању бетон и утеге? То су још нека питања без одговора.

На надстрешници су извођени радови. То несумњиво доказују снимци и слике који су се појавили на друштвеним мрежама и у медијима.

Министарство да објави пројекте

Дилеме може да реши само ресорно Министарство грађевинарства тако што би објавило пројекте у којима су садржани описи радова.

Оно што се може видети у грађевинској дозволи јесте да је предвиђена реконструкција, адаптација и доградња објекта станичне зграде у Новом Саду.

Надстрешница која је пала је саставни део те зграде и налази се на истој парцели. Како на њој нису извођени радови који су задирали у саму конструкцију, већ само уређење изгледа надстрешнице, то би могао бити разлог зашто нема посебног пројекта.

У доступној документацији постоји пројекат под ознаком 1/1.1 и називом „Пројекат архитектуре реконструкције, доградње и адаптације станичне зграде у железничкој станици Нови Сад“. Сви радови на згради, па самим тим и на надстрешници која је пала требало би да буду пописани у овом документу. Међутим, док га Министарство не објави, нећемо знати много више од онога што тврде званичници.

Друга надстрешница

С друге стране, јавност је збунио пројекат под ознаком 1/1.2. Носи назив „Пројекат архитектуре реконструкције, доградње и адаптације потходника и надстрешнице на железничкој станици Нови Сад“. На друштвеним мрежама се ово истиче као доказ да је постојао пројекат за објекат који је пао. По свему судећи то није случај.

Наиме, потходник је практично пролаз којим се излази из зграде на пероне. Надстрешница поменута у овом пројекту је намењена заштити тог потходника, а не улаза у станичну зграду. То потврђује и Главна свеска у којој се, у опису овог пројекта, наводи да је дуж перона „предвиђено рушење постојећих перонских надстрешница и извођење нових“.

И у грађевинској дозволи засебно се наводи доградња и адаптација потходника, као и нова градња перонске надстрешнице. По свему судећи, с обзиром на то да је реч о новој градњи, био је потребан засебан пројекат. А треба имати у виду и да потходник и перонска надстрешница стоје на другој парцели у односу на станичну зграду и надстрешницу која је пала.

Промена парцела

Да је пуна транспарентност Министарства и објављивање пројеката неопходно може се видети и из случаја промене назива парцела на којима су извођени радови.

Наиме, станична зграда железничке станице Нови Сад налази се на три парцеле – 10607, 10608 (на којој је централни део зграде односно улаз, чекаоница и надстрешница која је пала) и 10609.

С друге стране, перони су на суседној парцели која је у грађевинској дозволи наведена под ознаком 10592/3.

Међутим, увидом у катастар, Форбес Србија потврдио је да та парцела – више не постоји. Урађена је препарцелизација у којој су поједине парцеле промениле облик и ознаку. Сада су перони на парцели која носи ознаку 10592/4. Та парцела не постоји у оригиналној грађевинској дозволи. Тек је накнадно урађена исправка грађевинске дозволе којом је уписана та нова ознака.

Препарцелизација је нешто што се редовно догађа у грађевинским пословима. Ипак, она отежава праћење „дешавања“ на локацији што јесте разлог више да Министарство објави пројекте и тако реши све недоумице.

Трећа надстрешница

Још једна надстрешница помиње се у пројекту под ознаком 1/1.5. И овде није реч о проблематичној надстрешници јер је то пројекат архитектуре потходника и надстрешнице у техничко-путничкој станици Нови Сад. У Главној свесци за овај објекат је наведено да је намењен безбедном пролазу пре свега запослених у ТПС-у испод четири колосека. И код овог потходника предвиђено је постављање надстрешнице.

За ову као и за перонску надстрешницу постоје и посебни пројекти израде челичне конструкције под ознакама 2/9.1.3. и 2/9.1.7. Али, судећи према доступним информацијама, они немају везе са конструкцијом постављеном на надстрешницу која се срушила, а коју многи у јавности означавају као узрок пада.

На крају ту су и пројекти уређења перона и перонских надстрешница на железничкој станици Нови Сад (9/5.1.1 и 9/5.1.2). Али, надстрешница која је пала није део перона. Она је део улаза у станичну зграду тако да ни овде, по свему судећи, није реч о истој.

Да ли је зграда званично завршена?

Иако су јуче појединци тврдили да је из централног система за издавање грађевинских дозвола уклоњена грађевинска дозвола за железничку станицу у Новом Саду, показало се да то није тачно.

Реконстукција станице само је један сегмент грађевинске дозволе која се односи на реконструкцију целе пруге од Београда до Суботице и низа станичних зграда и других инфраструктурних објеката на траси. Та дозвола је и даље на сајту твз. ЦЕОП-а (централна евиденција обједињених процедура).

ЦЕОП открива другу занимљивост. У евиденцији нема издате употребне дозволе за станицу у Новом Саду (она ће вероватно бити издата тек кад цео пројекат реконструкције пруге буде завршен). Међутим, нема ни пријаве завршетка објекта у конструктивном смислу.

Колико смо успели да утврдимо провером у ЦЕОП-у, пријављен је завршетак радова на парцели где су перони. Али, не и на парцели 10608 на којој је станична зграда.

Да ли је формално зграда и даље у реконструкцији или за ову врсту радова није било потребно пријављивати завршетак је још једно појашњење које би требало да нам дају надлежни органи због мањка информација у доступним документима. Иначе, ова пријава се подноси када се гради објекат, а како је станична зграда формално само реконструисана јер је под заштитом, то би значило да се званичним завршетком сматрају претходна два отварања станице (2022. и ове године).

Уместо закључка

Оно што се може извући из информација доступних јавности, надстрешница није била предмет реконструкције, али све зависи од тога како се тумачи реч реконструкција. Промењен је њен изглед јер је додата конструкција са стаклима и ревитализована је фасада. С друге стране, није ништа дозидано или санирано у контруктивном смислу. Или јесте, ако се у то рачуна метално-стаклена конструкција?

Међутим, у светлу пада надстрешнице то није ни важно. Јер, надлежни органи морају да одговоре на питања у оба смера. Ако није реконструисана, а требало је – зашто то није урађено. Ако је реконструисана, а пала је – зашто се то догодило.

Чак и да су извођени само радови на освежавању изгледа надстрешнице, а то потврђују доступни снимци и слике, то је требало да буде записано у пројекту реконструкције станичне зграде. Како се у целу причу уклапа додата конструкција са стаклима, важно је да нам открије ресорно министарство објављивањем пројеката.

Код реконструкције објеката који су под заштитом због свог културног и историјског значаја, надлежни заводи најчешће не дозвољавају било какву промену габарита објекта односно дозиђивање, рушење или друго мењање изгледа. Како је онда додавање нове конструкције на надстрешницу било дозвољено? И да ли је било дозвољено?

Завод за заштиту споменика културе Новог Сада у јучерашњем саопштењу у ком је навео да је прецизирао како надстрешницу изнад главног улаза треба санирати, није поменуо ту додатну конструкцију од метала и стакла.

Да ли би кров и утеге, ако је с њима све било у реду, издржале и тај „додатак“ и сачувале 14 живота?

(Форбс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

УСКОРО ПАДА КЉУЧНИ ГРАД, РУСИ НАДИРУ СА СЕВЕРА, ИСТОКА И ЈУГА: Детаљна анализа украјинских стручњака о стању на фронту