БЕЛИВУК СЕКИРОМ СЕКАО ОСТАТКЕ СПАЉЕНОГ ТЕЛА: Спасојевић о убиству Горана Михајловића - Скупили све у џак и бацили са Пупиновог моста
БОЈАН Хрватин, окривљени сарадник у поступку против Вељка Беливука, Марка Миљковића и осталих оптужених којима се на терет ставља припадност криминалној групи, наставио је данас пред Специјалним судом у Београду своје сведочење.
Убиство Горана Михајловића
СПАСОЈЕВИЋ - Вељко и Марко су тражили од мене да их возим до неке куће. Дошао сам на стадион Партизана, покупио сам их и кренули смо на ауто-пут Београд-Загреб, према Загребу. Искључили се на стари новосадски пут, до места за које сам касније чуо да се зове Сурдук. Бојао сам се да ће мене убити, такав сам осећај имао. Они се смејали. Вељко је гледао у свој мобилни са скај апликацијом неку мапу, неко му је послао како да се дође до куће. Рекли су ми да пођем са њима до куће. Ја сам рекао не бих ако не морам. Рекли су ми да не морам ако нећу, да се покренем колима и да их сачекам. Ушли су кроз капију. Ја сам пошао напред, окренуо се и стао. После неких 15 минута они су изашли из куће. Кад сам их опазио, покупио сам их и одвезао до стадиона. То је био мој први контакт са кућом у Сурдуку. Тада не знам зашто су били у њој.
СПАСОЈЕВИЋ - После неког времена Вељко ме је звао да дођем код њега да се нешто договоримо. Дошао сам, ушао код њега у стан. Сели смо за шанк, ту је била и његова жена Бојана, која сматрам да није знала шта њен супруг ради, мислим на убиства. Вељко почиње да ми диктира неки списак који ми није био логичан: два метра кабла, ланца, два већа комбинезона, два пара чизама, молерске капе, најлоне дебље тање, чекић, креч, корита...
СПАСОЈЕВИЋ - Ја га питам шта ће ти ово, он ми намигне. Отишао сам да купим то са списка, дао ми је 30.000-40.000 динара. Све сам купио што ми је издиктирао. Однео сам у стан у Миријеву и тамо све оставио. Кад сам купио све то, Вељко је дошао до стана у Миријеву где је мој брат изводио радове, тражио је да купим неке гуме већих профила, старе, код вулканизера и што више џакова ћумура. Нисам се усудио да га питам ште ће му то. Али било ми је сумњиво. Вељко ми је дао новац. Отишао сам и позајмио од пријатеља камион, код вулканизера купио половне гуме и затим у супермаркету џакове ћумура, око 40 џакова по три килограма. Све сам спаковао у камион и одвезао до Миријева. Нисам то износио из камиона. Све се дешавало двадесетак дана пре отмице Горана Михајловића.
ПРИПРЕМА ЗА УБИСТВО
Спасојевић је испричао да су Беливук и Миљковић дошли до стана у Миријеву, када су сви заједно у камион ставили и ствари које је претходно купио.
СПАСОЈЕВИЋ - Кренули смо према кући у Сурдуку. Кад смо стигли, отворили су капију, ушао сам камионом унутра. Велики је плац у питању. Кућа је била приземна, иза ње има тераса. Дошао сам до шупе. Упаркирао сам се и све ствари из камиона, каблове, креч.... све смо складиштили у ту шупу. Нисмо се претерано задржавали. Није ми ни тада речено да ће ту неко бити убијен, или спаљен. Било ми је све необично, али нисам смео да питам.
СПАСОЈЕВИЋ - Пролази време, нико не спомиње да ће бити нека отмица. Једног дана на стадиону је био састанак навијача, после смо кренули до једног ресторана на Звездари како би ручали. Вељко ми послао поруку да им требам, да преспавам једну ноћ са њима, да им нешто помогнем. Рекао ми да дођем до Живка Давидовића, где он живи, до једног кафића и да ће ме ту дочекати један њихов друг који ће ме довести код њих.
Тајна соба у гаражи куће страве у Ритопеку
СПАСОЈЕВИЋ - Отишао сам, чекао ме је Милош Будимир, тада сам га и упознао, на скају је био Арес. Имао је качкет на глави, био је са "аудијем А3". Представио се да је Вељков друг и да му предам мој телефон. Тада се враћам у страхове за живот, зашто бих оставио телефон, ако идем нешто да им помогнем. Али, шта да радим. Кренули смо од Устаничке, Булеваром, Смедеревским путем, ја сам пратио Будимира. Он у једном тренутку стаје у близини Ритопека и ту видим Вељка. Он је ушао на сувозачево место и рекао ми да взим право. После 200-300 метара ми је рекао да станем, помоћу даљинског је отворио једну капију.
СПАСОЈЕВИЋ - Упаркирао сам аутомобил у гаражу. Вељко ми рекао да кренем за њим. Дошли до терасе куће, сели смо и он ми рекао да им требам да причувам неког момка целу ноћ. На свом скају ми је показао везаног једног момка у некој просторији за коју ћу касније сазнати да је скривена. Шта сам друго могао него да пристанем. Сишли смо до гараже и рекао: "Ево да почнемо". Није ми било јасно шта да почнемо. Нисам могао да претпоставим да постоји нека тајна просторија у дну гараже. Вељко је склонио неку дечију кућицу, скинуо метални оквир, узео један дебљи шраф, ушрафио је у зид и јако повукао удесно и онда сам видео да се отвара зид. Било ми је као нешто из филмова. Пришао сам ближе, било ми је јасно где се тај момак налази. Вељко је први ушао. Морате да се сагнете да бисте се провукли кроз отвор у зиду.
СПАСОЈЕВИЋ - Ту постоји један међу просторија, Вељко је покуцао на нека метална врата и Марко их је отворио. Речено ми је да морамо да чувамо тог момка. Увели су ме у просторију где је момак био. Рекли ми да ћутим. Тај момак је био свезан сивом траком од зглобова до лакта, биле су му чак и шаке обмотане траком. Ноге су биле исто свезане траком. лежао је на плочицама, односно на најлонима који су били распрострени. Била су два најлона, дебљи. Испод главе му је био џак са неком земљом.
Горан рекао да су га другари наместили, да има ћеркицу
СПАСОЈЕВИЋ - Објаснили су ми да је тај момак опасан, да пазим, јер је он убица, да планирају да га убију. Објаснили чему служи све оно што смо однели у Сурдук. Да ће бити убијен и да ће бити спаљен. Питали да ли могу да обезбедим камион како бисмо пребацили тело Горана, тада ми нису рекли да се зове Горан Михајловић, ословљавали су га са НН. Рекао сам како да позовем некога кад немам телефон. Вељко ми рекао да снимим гласовну поруку, како би он отишао по њега. На том скај апарату сам снимио поруку где молим брата да пита пријатеља за камион, јер ми треба да помогнем неким својим пријатељима. Објаснили су ми да ћемо Драганић и ја бити ту целу ноћ. Марко и Вељко су затим отишли. Рекли су да ће доћи ујутро. Рекли да се у камион ставим песак, ако случајно полиција заустави камион, да не виде тело које ће бити прекривено песком.
СПАСОЈЕВИЋ - Драганић ми је дао пиштољ, покушао сам конверзацију са Гораном, питао сам га како се зове, рекао ми је да не сме да ми ништа прича, да ће сутрадан бити пуштен. Тако су му рекли. Ја нисам могао да му кажем да неће бити пуштен. Казао ми је да су га другари наместили, да има ћеркицу. Драганић и ја смо се смењивали у чувању. У једном моменту питао сам га да ли је гладан, жедан, рекао је да неће ни да једе, ни да пије. Спавао је по десетак минута. Сваки пут кад је хтео да се помери ме је питао, јер су му казали да мора да пита. У једном моменту ми је казао да му се иде у тоалет. Ја нисам имао срца да га пустим да мокри у веш. Питао сам Драганића да га одведемо. Заборавио сам да кажем да му је глава била обмотана од носа до чела, како не би могао да нас види. Био је обучен у тренерку, тамно сиве боје. Кад смо га вратили, положили смо га на најлон. У једном моменту ме је Драганић заменио.
СПАСОЈЕВИЋ - Тако смо се до јутра смењивали. У међувремену сам причао са Драганићем, он ми показао неку кесу са сканком, рекао ми да је ту тајну просторију правио за узгајање наркотика. Ујутро су дошли Вељко и Марко. Онда сам ја напустио кућу, рекли су ми да идем по камион и песак и да се нађем са Милошем Будимиром на пумпи на Зрењанинском путу. Сео сам у своје возило, отишао право ка Крњачи да се нађем са Милошем Будимиром како бих узео свој телефон, контактирао пријатеља, узео камион, песак и то одвезао до Ритопека. Кад сам отишао из Ритопека, Горан је био жив.
СПАСОЈЕВИЋ - Од Милоша сам узео свој телефон, укључио га и позвао пријатеља. Отишао сам по камион, који сам и раније понекад возио. Упутио сам се ка једном стоваришту код Панчевачког моста, где сам купио песак. После сам се упутио ка својој кући на Звездари, како бих оставио свој телефон, речено ми је да га не носим у Ритопек због базних станица. Дошао сам у Ритопек, увезао сам камион у двориште, рекли су ми да га паркирам што ближе гаражним вратима. Изашао сам и ушао у гаражу, ту били Вељко, Марко, Драганић. Видео сам да су метална врата отворена, али угашено светло. По уласку у просторију видео сам да је најлон смотан, а рекли ми да будим момка. Ја сам видео да је убијен. Они се смејали. Нисам видео повреде на њему, његово тело је било смотано у најлон. Рекли ми да отворим цираду да га сместимо у товарни простор камиона.
Тело на ломачи у Сурдуку, Беливук узео бензин, све полио и запалио
СПАСОЈЕВИЋ - Пошто је палета са песком била на средини товарног простора, сложио сам картоне прво ако крв буде исцурела, да тај картон упије. Изнели смо момка из просторије и убацили његово тело у камион. Положили смо га попречке и онда сам џакове са песком ставио преко умотаног тела. Драганић остаје у Ритопеку, Марко, Вељко и ја крећемо пут Сурдука. Рекли су ми да тамо возим, а они су ишли "голфом". Да ће ми бити пратња, да ће се они ако ме случајно полиција заустави, закуцати у полицију.
СПАСОЈЕВИЋ - Стигли смо у Сурдук. Ушао сам у двориште и ишао сам скроз до куће и дошао до шупе. Вељко и Марко су ушли у шупу да се пресвуку у комбинезоне, обули су чизме, ставили качкете. Ја се нисам пресвлачио, био сам у старој одећи. Подигао сам цираду, они су избацили гуме и Вељко је направио ломачу од тих гума, како би положили тело, а између је сипао ћумур. Кад је то урадио, ја сам склонио џакове са песком са тела, мисим да је Марко дошао да заједно извучемо тело Горана Михајловића. Извукли смо тело, а они су тражили од мене да навучем неколико гума преко њега. Тада ми постало јасно зашто су тражили неколико гума већег профила. Тело смо ставили на ломачу, Вељко је узео бензин, полио све то и запалио. Надвила се велика ватра. Дувао је и јак ветар. Та ломача се налазила близу шупе, ближе Дунаву.
СПАСОЈЕВИЋ - Толики дим се дигао, невероватно, људи који су пролазили су мислили да гори кућа. Ја сам секао неке гране како би се правила велика ватра да би тело било уништено. Разговарали смо, па сам схватио да је Вељко већ имао искуства са паљењем тела. Вељко је био задужен за ватру, не знам зашто, вазда је волео нешто да пали, не знам зашто. Марко је седео, дописивао се са неким. Ја сам доносио грање, све је требало да изгледа као да чистимо плац, ако некоме нешто буде сумњиво. У једном тренутку сам чуо да Вељко прича са неким. Испоставило се да је то комшиница, трудио сам се да ме она не види. Кратко су разговарали, био коментар између Вељка и Марка, она се забринула због ветра, Вељко је рекао: "Добро је, да је пришла ближе, морали би смо и њу". Ја сам се згрануо.
ВЕЉКО СЕКИРОМ ИСЕКАО ОСТАТКЕ ГОРАНОВОГ ТЕЛА НА СИТНЕ КОМАДЕ
СПАСОЈЕВИЋ - У једном моменту су одлучили да загасе ватру и констатовало се да нису сви делови спаљени. Био је мрак. Коментарисали су да су остала срца и плуће. Остатке тела је ставио корито, како би се охладила, па да се баце са Пупиновог моста. Ништа није смело да остане. Вељко је узео секиру и на бетонској стази исекао остатке на ситне комаде, ја то нисам могао да гледам. Те остатке су ставили у џак за шут.
Вељко и Марко су тражили од мене да их сликам поред ватре
СПАСОЈЕВИЋ - У међувремену док смо били на плацу, Вељко и Марко су тражили од мене да их сликам поред ватре. У пар наврата је и Марко скај-апаратом сликао запаљено тело Горана Михајловића. Вељко је слао слике Хел боју, после сам чуо да је то Јанковић. У једном моменту се појавио Милош Будимир, ја сам се изненадио кад сам га видео. Договор је био да он крене напред, да види има ли полиције на путу према Пупиновом мосту. Вељко и Марко су лопатама на колица товарили оно шпто је остало од ломаче, остатке су просипали преко оближње литице. Џак са остацима тела су ставили у кабину камиона.
СПАСОЈЕВИЋ - Кренули смо пут Пупиновог моста. Дошли смо до њега, био је делимично осветљен. У првом делу моста смо се зауставили, није било саобраћаја. Вељко је изашао из кола, отворио врата од камиона, узео џак и просуо остатке тела Горана Михајловића. Кад је то завршио рекао ми је да уништим џак и да кад то завршим дођем до једне пицерије у Борчи.
Суђење се наставља 24, 25. и 26. априла.
Испитивање Николе Спасојевића - убиство Властимира Милошевића
СПАСОЈЕВИЋ - Ја бих морао да кренем од дела која нису предмет оптужнице, почевши од Властимира Милошевића. Марка Миљковића знам јер смо заједно ишли у средњу школу, радили смо послове обезбеђења у мојој кафани. Беливука сам упознао преко Миљковића. Властимир Милошевић је са нама радио обезбеђење. Марко је 2014. престао да ради обезбеђење, мало касније и Милошевић. Мало сам са њима изгубио контакт.
Спасојевић је казао да је једном приликом оптишао у Панчево код једног пријатеља, где је срео Миљковића. Марко му је тада рекао да жели да убије Милошевића:
- Куме, хоћу да убијем Властимира.
СПАСОЈЕВИЋ - Објаснио да је имао неки конфликт са њим. Спомињао ми је да му је неко на стан у Крњачи бацио коктел. Рекао ми је - или си са мном или ниси. Ја сам имао избор, да бирам два зла, знао сам да ћу бити у проблему ако одбијем. Али и да ћу бити у проблему ако пристанем. Дао ми је задатак да опсервирам Властимира. То је трајало око годину дана, јер Марку нисам баш давао тачне информације око кретања, јер нисам желео да се то деси. Мене је изабрао за то јер се стан моје бивше девојке налази поред стана, зид до зида стана где је живео Властимир, у Улици 27. марта.
СПАСОЈЕВИЋ - Марко је тражио од мене да избројим колико корака има од улазних врата до подрума, да пребројим степенице, како би он то некоме однео да с еуради скица. То сам и урадио. У све је био упућен један од браће Ковач, као и Мирко Којић, кога су Марко и Вељко звали “вепар”. У целу причу се 2016. године укључује Беливук, више није само Марко долазио да се видимо како бих му одавао кретање Властимира, већ је почео да долази и Беливук. У пар наврата су и долазили близу зграде у 27. марта. Већ је кренула зима. Марко је од мене тражио да одем до једне кафане на Дорћолу, где је Властимир држао обезбеђење, да му однесем два грама кокаина, како бих му се приближио и можда ми он рекао куда се креће. Те вечери је било и планирано да се изврши кривично дело. Марко ми је дао картицу за мобилни да му јавим кад ће Властимир да крене кући. Ја сам пустио поруку. Бацио сам тај телефон у контејнер. Властимир је кренуо кући, али то вече се није догодила ликвидација. Ја сам покушао да упозорим Властимира да му Марко ради о глави. Није ми веровао. Пред јутро ме је Властимир звао да ме пита да ли имам још кокаина. Био сам срећан што се тада није десило убиство. Није ми била намера, ни жеља да било ко буде убијен.
СПАСОЈЕВИЋ - Прошло је неко време. После тога су се досетили да се на зид у згради постави камера која ће гледати на Властимиров стан, а да ја својој тадашњој девојци сложим причу да је та камера за безбедност станова, јер је ресивер морао да се стави у њен стан. Марко и Властимир су требали да постану власници тих станова у згради у 27. марта. Они су требали да заврше станове и да узму два стана. Крајем 2016. се поставља та камера. То ради мајстор Коста, који не зна зашто се поставља та камера. Да је то намењено за убиство.
Спасојевић је затим описао како је изгледала камера, која је све опрема ишла уз њу. Преко те камере пратило се кретање Властимира Милошевића, од постављања камере до извршења кривичног дела је прошло око месец дана.
СПАСОЈЕВИЋ - То би било укратко што се тиче убиства Властимира Милошевића. Ја нисам својевољно пристао да учествујем у убиствима, ишао сам линијом мањег отпора. Дан или два после убиства, контактирао ме Беливук, нашли смо се близу једног локала у Нушићевој улици, покупили ме и отишло до парка поред Скупштине. Вељко ми је рекао да морам да скинем камеру и уништим ресивер, да пазим јер полиција опсервира и ако ме полиција ухвати, да кажем да сам је ја монтирао. Да ако ме ухвате да ће ме осудити на највише годину дана.
Спасојевић је навео како је уништио ресивер, скинуо камеру и бацио у један контејнер.
СПАСОЈЕВИЋ - После у Вељко и Марко ухапшени, били једно време у затвору, кад су изашли, мислим 2018. ступио сам у контакт са Марком. Био сам све време у страху да не помисле да сам их ја наместио. Није ми било добро у глави да су они ухапшени, а ја на слободи, па да не помисле нешто. Кад су изашли, видео сам се са Марком на плацу његовог кума. Кренуле су приче око Партизана, утакмица, знам да су почели да праве навијачку групу. Марко ме позвао да кренем са њима на утакмице. Нисам видео ништа лоше у томе. Док су они били у притвору, радио сам на грађевини и код свог брата. Кренуо сам да радим обезбеђење у неким локалима. Марко ми је причао да је он извршио убиство Властимира, да га је коштало 100.000 евра. Не знам конкртетно да ли је те паре давао некима из правосуђа, полиције.
Миљковић и Беливук наместили момке за убиство Бојана Мирковића
АДВОКАТ ЈЕРКОВИЋ - Да ли имате сазнања ко је од ових окривљених имао туче са навијачима?
ХРВАТИН - Не знам. Знам само да је била нека туча са навијачима Звезде, да је било пуцања, али ко је учествовао не знам.
АДВОКАТ ЈЕРКОВИЋ - Колико често сте се виђали са Срђаном Лалићем?
ХРВАТИН - Стално смо се виђали.
АДВОКАТ ЈЕРКОВИЋ - Да ли је помињао шта има од имовине?
ХРВАТИН - Знам за стан. Није говорио одакле му.
АДВОКАТ ЈЕРКОВИЋ - Што се тиче машине, Лалић је рекао да је радила до последњег дана, да ли је то тачно?
ХРВАТИН - Ја сам видео да је радила.
АДВОКАТ ЈЕРКОВИЋ - Рекли сте Драганићу да је он у групи пре вас, а у Тужилаштву сте рекли да је после.
ХРВАТИН - Ја сам био краће у групи, али ја сам био ближи, барем је то било моје мишљење са Лалићем, Беливуком, Миљковићем. Кад сам ухапшен, ја сам у полицији рекао да ћу да причам, одвео их до Дунава, ко је донео одлуку да не идем у притвор, ја не знам. Оперативци који су били са мном неколико дана, су ми рекли да не идем у притвор. Када сам завршио са усменим излагањем, имао сам обавезу да све то напишем. Имао сам рок од месец дана. Ја сам споразум са Тужилаштвом склопио тек кад сам све то завршио.
СПОРАЗУМ НА 15 ГОДИНА ЗАТВОРА
Одговарајући на питања адвоката Владимира Петровића, Миљковићевог браниоца, казао је да је са Тужилаштвом склопио споразум за сва кривична дела у којима је учествовао и да је споразум направљен на 15 година затвора у који је укључено и време проведено у приутвору. Реч је о убиствима Николе Митића, Горана Величковића...
АДВОКАТ ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ – Јесте ли ви у притвору?
ХРВАТИН - Ја се налазим у притвору.
АДВОКАТ ВЛАДИМИР ПЕТРОВИЋ – Зашто сте одлучили да причате?
ХРВАТИН - Показани су ми докази, знао сам да је нађена машина, знао сам како стоје стваари, видео сам како стоје ствари и одлучио се. Ја сам први окривљени сарадник.
УБИСТВО БОЈАНА МИРКОВИЋА
- Ако могу Миљковић и Беливук да наместе момке за убиство Бојана Мирковића у Белвилу, зашто ја сада не бих говорио када су сви попадали - одогворио је Хрватин на Петровићеву констатацију да је раније говорио о лојалности групи.
Бојан Мирковић је убијен 12. новембра 2020. и поступак против оптужених за тај злочин и даље је у току пред Вишим судом у Београду. Њега је маскирани нападач сачекао у згради на Новом Београду и у њега испалио осам хитаца. Миљковић и Беливук ухапшени су неколико месеци касније, 4. фебруара 2021. године.
"Беливук је дупљак, дојавио Супуровићу да му се спрема убиство"
Поред овога, на данашњем суђењу било је речи поново о припреми убиства једног од вођа навијача Рада, Драгана Супровића, који је, како је испричао Хрватин, подметнуо бомбу “неком лику на Бановом брду”:
- Било је спремљено 100.000 евра, али је Миљковић говорио да ће да се да и још 50.000. У томе су требали да учествују и Лука Перенчевић , Влада Ковачевић и Дарко Малетић. Беливук је тражио да се тај злочин одложи и да пробамо да се приближимо Супуровићу тако што би му он дојавио да му се спрема злочин. Сад ми је јасно да је Беливук био дупљак, јер је он дојавио Супуровићу да му се спрема убиство. Његова ликвидација се спремала како би смо преузели Радову трибину и криминалне послове.
Бојан Хрватин је завршио са сведочењем. Почиње испитивање окривљеног сарадника Николе Спасојевића.
Адвокати започели испитивање
Након што је Марко Миљковић поставио још неколико додатних питања, са испитивањем Хрватина започели су адвокати. Хрватин је казао да је био осуђен на 15 година затвора, али да је тамо провео скоро 13 година. Навео је да је тамо упознао доста осуђеника, међу њима и Милоша Будимира, који је пре њега одслужио казну. Одговарајући на питања казао да се тамо једном приликом потукао са Славољубом Трајковићем, али да због тога против њега није био покренут дисциплински поступак.
Окривљени сарадник је казао да се по изласку из затвора распитивао са ким се Трајковић дружи и да зна да се овај дружио са Шарцем и Глигоријивићем, двојицом момака који су везани за овај поступак.
- Ја сам се распитивао и сазнајем да се дружи са њима- казао је Хрватин.
О убиству Милана Љепоје
Хрватин је затим одговарајући на питања везана за отмицу и убиство Милана Љепоје казао да је Јанковић возио аутомобил “астру” до обале Дунава да се тамо проспу Љепојини остаци.
ЈАНКОВИЋ - На питање Беливука ко ти је наместио убиство 2005. одговорио си тадашњи режим. Да ли сада то исто радиш овим људима иза стакла, покушаваш да им наместиш робију да ти не би лежао у затвору.
ХРВАТИН - Није тачно. Ја нисам никога убио.
МИЉКОВИЋ - Јуче си рекао да си се ти купао пре одлажења на Дунав да не би поставио таргове у ауту, а рекао си и да се Лалић и Милош Будимир нису купали тада већ после.
ХРВАТИН - Ја сам се купао јер сам завршио са послом, али и да не бих остваио трагове. Зашто они нису, ја не знам.
МИЉКОВИЋ - Да ли смо носили оружје приликом опсервације везано за Митића?
ХРВАТИН - Ја и Тешић нисмо, за Лалића и Милоша Будимира не знам.
МИЉКОВИЋ - Да ли смо имали информације да ови што нас опсервирају да су наоружани?
ХРВАТИН - Па вероватно.
МИЉКОВИЋ – Да ли сам ја Стивен Сигал, па излазим ненаоружан на оне који су наоружани?
ХРВАТИН - Па Стивен Сигал је увек имао пиштољ и пушку. Ти си храбар момак, Сигал је увек имао пиштољ.
МИЉКОВИЋ - Лалић је рекао да смо хтели Данилу Вучићу да наместимо убиство Лазара Вукићевића, да ли си ти био ту када смо то као договарали?
ХРВАТИН - Нисам.
МИЉКОВИЋ - Где си био 20. априла 2021?
ХРВАТИН - Не сећам се.
МИЉКОВИЋ - Да ли имаш везе са покушајем убиства Марка Николића на гробљу Лешће тога дана?
ХРВАТИН – Немам.
О скај апликацији
ЈАНКОВИЋ - Јесам ли ти некада слао селфи фотографије са Скаја или мобилног?
ХРВАТИН - Ниси.
ЈАНКОВИЋ -Да ли си видео да ја некада пишем са Скаја? Ниси.
ХРВАТИН - У Тужилаштву сам када сам давао изјаву рекао да ти је надимак Хел.
ЈАНКОВИЋ - Да ли он зна са ким је писао? Његово објашњење није одговор. Он никада није видео да ја пишем са неког налога. Шта још пише на том папиру на којем пише да је Хел Небојша Јанковић? Да ли су ти познати надимци Мућаћо и прешево?
ХРВАТИН - Ја сам тебе имао уписано као Хел бој, а сви смо те знали као Хел.
ЈАНКОВИЋ - У оптужници пише Мућаћо и Прешева, интересантно.
ХРВАТИН - Први пут чујем за те надимке.
ЈАНКОВИЋ - Да ли зна да је машина била пескирана?
ХРВАТИН - Знам да је ишла на чишћење, ако је пескирање чишћење онда јесте.
ЈАНКОВИЋ - Да ли си видео некада Миљковићев мобилни који није Скај?
ХРВАТИН - Никада. Са њим сам искључиво контактирао преко Скаја.
ЈАНКОВИЋ - Раније си рекао да си видео неке слике на телефону који није Скај. Значи ниси видео слике на телефону који није Скај.
О Горану Величковићу
ЈАНКОВИЋ - Реци ми о Величковићу, колико ја мрзим Горана Величковића?
ХРВАТИН - Нисам ја причао са тобом колико ти мрзиш њега. То се односило када сам рекао на Миљковића, беливука, браћу Будимир. Нисам мислио на тебе.
ЈАНКОВИЋ -Да ли ја познајем Величковића?
ХРВАТИН - Не знам.
ЈАНКОВИЋ - Одакле Милош Будимир излази при наводној отмици Величковића?
ХРВАТИН -Већ сам причао, нећу се понављати. Рекао сам да долази из кола из правца кукуруза.
ЈАНКОВИЋ - Ко виче полиција?
ХРВАТИН - Ти, то је био знак да ови који су се крили у кукурузу истрче и наставе да вичу “полиција”, јер је план био да Горан мисли да је реч о хапшењу.
Јанковић је у једном моменту рекао да је Срђан Лалић говорио другачије кад је причао о отмици Величковића и казао да један од њих двојице "лаже".
О отмици и убиству Здравка Радојевића
Прва питања везана су за део оптужнице који се односи на отмицу и убиство Здравка Радојевића. Јанковић чита исказ који је Хрватин дао у Тужилаштву пре него што је добио статус окривљеног сарадника. Судија је Винка Бераха је навела да се одбија да се Хрватину предочава овај исказ. Она је навела да веће не дозвољава да се предочавају искази које је дао као осумњичени, јер он сада има други статус.
Хрватин му је казао да се ни са ким није договарао око свог исказа и да нико није утицао на њега.
Према оптужници, Јанковић је имао надимак Хел.
Јанковић почео са испитивањем
На почетку данашњег суђења, оптужени Владе Драганић рекао је да ипак више неће постављати питања, а са испитивањем Хрватина започео оптужени Небојша Јанковић.
Хрватин је са Тужилаштвом за организовани криминал направио споразум, према којем ће, уколико суд буде прихватио његово сведочење, бити осуђен на 15 година затвора. Након што буде готово његово саслушање, отпочеће се са испитивањем окривљеног сарадника Николе Спасојевића.
Према оптужници, припадицима криминалне групе на терет се стављају седам убистава, отмице, недозвољена трговима наркотицима, нелегално поседовање оружја, а појединима и силовање.
УКРАЈИНА У РАТ ПОСЛАЛА РОБОТЕ БЕЗ ИЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Битка добила неочекивани исход (ВИДЕО)
БРИГАДА Украјинске националне гарде известила је о успешном нападу у коме су учествовали само роботи - од копнених робота наоружаних митраљезима до летелица борбених дронова. Ови роботи су напали руске положаје у Харковској области, на северу Украјине, и - победили.
27. 12. 2024. у 09:04
ДРАМА У КОМШИЛУКУ: Откривена непозната летелица, становници упозорени да потраже склоништа
РУМУНСКИ радарски системи открили су синоћ мали летећи објекат, за који се сумња да је дрон, који је ушао у национални ваздушни простор до шест километара у југоисточном округу Тулчеа, саопштило је министарство одбране Румуније.
27. 12. 2024. у 09:23
ЛУКАС ЖЕСТОКО О СЕВЕРИНИ ПОСЛЕ ИЗЈАВЕ О ЈАСЕНОВЦУ: "Она је будала, прича бљувотине о Србији, а син јој Србин"
У НОВОМ издању емисије "Четири и по жене", код водитељки Зине Ал Саттаф, Катарине Одаловић, Јадранке Јевтић и Маје Мојсовски Рашевић, гост је био певач Аца Лукас.
27. 12. 2024. у 09:30
Коментари (2)