САЉИХУ МУСТАФИ У ХАГУ СМАЊЕНА КАЗНА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ: У затвору ће провести четири године мање

КОМАНДАНТУ герилске јединице БИА терористичке ОВК Саљиху Мустафи Жалбено веће Специјалног суда Косова потврдило је осуђујућу првостепену пресуду за ратне злочине у априлу 1999. године у селу Злаш на КиМ, али му је смањило изречену казну. Мустафа је био осуђен на 26 година затвора, а Жалбено веће му је данас смањило казну за четири године и осудило га на 22 године затвора.

Мустафи продужен притвор за још два месеца / Фото принтскрин

Ово веће је одбило све жалбе Мустафе на првостепену пресуду, али је на крају делимично прихватило његову жалбу на висину казне. Како је навела председавајућа судија Мишел Пикар, оправдано је умањити му појединачне казне, па тако и коначну јединствену.

Тако му је Жалбено веће данас умањило првостепену казну од 10 година затвора за ратне злочине противправно лишавање слободе на 8 година, 22 године за мучења затвореника на 20 година и 25 година за убиство једног Албанца цивила на 22 године. Како је рекла Пикар, јединствена казна не може бити мања од највеће појединачне и изрекла му јединствену казну од 22 године затвора. 

Мустафа је мирно и озбиљно слушао образлагање одбијања његових жалби, а када је саопштено колико ће му бити смањена казна, иронично се насмејао. Он ће остати у притвору у Схевенингену док се не заврше припреме за његово пребацивање у државу у чијем ће затвору издржавати казну. 

Он је осуђен за ратни злочин над најмање шест албанских цивила заточених у априлу 1999. године у логору на изолованом имању у селу Злаш на КиМ. Припадници јединице којом је командовао, али и он лично мучили су те људе свакодневно, пребијали их сатима, палили им кожу, ломили кости... Он је одговоран и као командант логора, али и као непосредни учесник у злостављањима, јер је утврђено да је лично пребијао двојицу затвореника. Тада је један Албанац, за којег су сматрали да не подржава ОВК, жестоко мучен данима и на крају убијен и закопан у плитак гроб.

Жалбено веће је одбило Мустафину тврдњу да је на Космету био међународни сукоб. Он је оспоравао и списак затвореника у Злашу и начин како га је једна жртва препознала у судници, али је утврђено да је документ аутентичан, а сведока није оспорио током суђења када је могао. 

Образложено је и да је неспорно утврђено да су Мустафа и његова јединица у априлу били на имању у Злашу и контролисали га и одбијена је његова тврдња да тада није био тамо. 

Мустафа је у жалби тврдио да су у албанског цивила пуцале српске снаге, када су ушле у Злаш, а Жалбено веће је навело да је првостепено веће правилно утврдило да је смрт тог човека наступила као последица тешког злостављања и тешких телесних повреда, које су му несумњиво нанели Мустафа и његови потчињени. 

- Исправна је теза да окривљеном највише погодује да су тог цивила упуцале српске снаге, али чак и да је тако, то не негира везу смрти услед злостављања и тешких повреда, које су му припадници ОВК нанели - казала је судија Пикар. - Жртва није била у стању да стоји на ногама када су га други затвореници последњи пут видели. Није му пружена медицинска помоћ. Одлука да жртву не пусте на слободу или не евакуиши и укажу му лекарску помоћ, када су наишле српске снаге равна је убиству. 

Иначе, раније је Специјални суд Косова наложио Мустафи да за осам жртава свог ратног злочина исплати 210.000 евра одштете. Он се на ову одлуку није жалио. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације