У ТИРШОВОЈ су нам рекли да су шансе скоро никакве, да је мозак разорен, да је метак у њему. Понудили су ми лек за смирење, нисам га хтео. Видео сам Ангелину отечену, са завојем на глави. Пао сам на колена. Викао: "Зашто"! Љубио сам је пазећи да не нарушим прикључене инструменте. Онда је стигла и супруга Наталија и започели смо период од 12 дана ужаса. Били смо захвални што смо добили прилику да проведемо са њом те дане, знајући да ипак шансе не постоје.

Коментари (0)