НИСАМ НИ ВИДЕЛА КО ЈЕ, А ВЕЋ САМ ПОГОЂЕНА ПАЛА ИСПОД КАТЕДРЕ: Сведочење у суду наставнице историје у Рибникару

ПРЕД крај часа чули су се звуци у ходнику, пуцњи, али сам ја мислила да су то петарде и несташни осмаци, јер се ближио крај школске године. У глави ми је било, "тамо је Драган, он ће то да реши". Ти пуцњи су се наставили и у једном тренутку се ништа није чуло. Био је неки мук, чудна атмосфера, као да смо сви били укочени, хипнотисани. У ходнику се чуо врисак и тада сам помислила да можда нису петарде. У том истом тренутку нагло су се отварила врата учионице, нисам стигла да окренем главу и погледам ко је, а већ сам била погођена. Пала сам испод катедре.

ФОТО: Новости

Ово је на данашењм суђењу у Вишем суду у Београду у парничном поступку против Мирјане и Владимира Кецмановића, родитеља Косте, који је извршио стравичан злочин у својој школи "Владислав Рибникар" у Београду 3. маја 2023. године, испричала наставница историје Татјана Стевановић. Она их је тужила за надокнаду нематеријалне штете за претрпљени бол и страх, умањење животне активности и наруженост.

На почетку свог сведочења казала је да је тај дан почео као и сваку други, да је имала први час на којем је предавала "Балканске ратове" и да су нека деца, која дуго нису долазила у школу, тог дана дошла због сликања за школски алманах. Онда су се зачули пуцњи, који су стигли и у њихову учионицу.

- Била сам на поду, нисам ни знала шта ми се догодило. Чула сам пуцње, али нисам могла да реагујем. Губила сам свест, иако сам мислила да нисам. Када сам се у једном тренутку освестила, видела сам да су ми руке крваве. Нисам знала одакле ми то. Видела сам мало Владу како лежи испред мене блед као крпа, непокретан. Једно дете је дошло до мене да се сакрије. Пригрлила сам га, а после сам сазнала које је то дете - испричала је потресно дешавања којих се сећа наставница историје.

Она каже да је био мук у учионици и онда је ушао наставник географије.

- Питао је шта се десило и једно дете је одговорило да је Коста пуцао. Ја нисам веровала да је то могуће. Онда опет имам прекид. Деловало ми је да је све то баш дуго трајало, као вечност, а ваљда је било два, три минута. Онда су ушли полицајци и пришли да виде да ли сам жива. Пипали су ми пулс и тада сам схватила да ситуација није добра - казала је Татјана Стевановић.

Ова наставница каже да су је на колицима б рзо изнели из школе и да је тада у холу виделка девојчице, које су дежурале. Одвезли су је у болницу, где су јој се лекари борили за живот.

- Први метак ме је погодио са леве стране бочно у стомак, милиметар од стомачне аорте и зауставио се у куку. На том улазу ми је оштетио неки нерв и дуго сам због тога била непокретна. Имала сам среће да се тај нерв после опоравио. Лекари су ми извадили метак и рекли су да ће тај кук брже да пропада. На обе руке сам имала прострелне ране. У једној се кажу, кост скашила и ту су ми ставили плочицу. У другој руци ни данас немам осећај у длану и тешко је користим - испричала је Татјана Стевановић.

Она је навела да је шест месеци била непокретна у болници, да на десну ногу није смела да стане док кук не зарасте, а да је лева била у проблему због тог нерва.

- Још два месеца сам била у колицима, нисам дуго могла да стојим и нормално се крећем. После операције ми је у стомаку остала течност и онда су ме опет оперисали да је изваде и после тога је кренуло на боље. Имала сам болове, али сам пила лекове против болова. Данас мање осећам бол, понекад у десној страни. Више ми смета што од колена на доле немам никакав осећај и та анестетирана рука - навела је наставница.

Она каже да је несигурна приликом хода и да у неким ситуацијама када иде рецимо низбрдо, не може да се креће без ослањања. Казала је и да има ожиљке на рукама, на стомаку, од плућа до стомака, на месту где је метак ушао и где су га извадили.

- У почетку се нисам уплашила, јер нисам знала шта се дешава. Када ме погодило, изгубила сам ваздух, борила сам се за дах. Страх ми се појавио касније. Страх некако тада нисам осећала, али га осећам данас. Узнемирава ме поглед на оружје у неком филму, ватромет, изненадни звуци и ситуације. Нешто што ме никада није узнемиравало, сада ме узнемирава испричала је наставница Татјана.

Она је казала да јој у болници нису одмах рекли шта се десило, већ су јој касније прво рекли за Драгана, а после имена једног по једног детета. Испричала је да је Кости предавала у шестом разреду и до тог дана у седмом.

- Родитеље му нисам знала. Он је био премеран, узоран, добар ђак, са њим није било проблема и није било потребе да зовемо родитеље - завршила је свој исказ наставница историје.

На почетку овог суђења заступник Кецмановића адвокат Марина Ивеља тражила је да се парница прекине због нове околности, јер је прошле недеље у кривичном поступку подигнута оптужница против родитеља за злостављање и занемаривање Косте, па да се сачека окончање тог поступка. Како је објаснила кривични поступак се води због истих навода као у овој тужби.

Судија је казала да је суд о таквим захтевима одлучио на припремном рочишту и наставила рочиште на којем је саслушана наставница Татјана Стевановић.

Следеће рочиште се наставља у јануару и за њега су позвани Владимир и Миљана Кецмановић да се изјасне о тужби. Миљана је била позвана и за данашње рочиште, које је почело у 9 часова, али није дошла. Појавила се у Палати правде у кривичном поступку, који је био у 10 часова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације