КОНАЧНО ПОЧЕЛО СУЂЕЊЕ ЗА УБИСТВО ВОЂЕ НАВИЈАЧА ПАРТИЗАНА У ОБРЕНОВЦУ: Окривљени причао како су пратили и чекали Бранислава Пенчића

ПУНЕ три године од убиства вође Партизанове навијачке групе "Хед хантерс" Бранислава Пенчића (41) у Обреновцу 19. марта 2022. године коначно је данас почело суђење у Вишем суду у Београду окривљенима за његово убиство - Дамиру Порчићу (29) из Хрватске, Шаину Умерију (55) из Северне Македоније и Игору Бајрамију (47) из Макиша у Београду.

Бранислав Пенчић / Фото Ш. М. - приватна архива

Првоокривљени Порчић рекао је да ће у овој фази поступка да се брани ћутањем, јер има сазнања да се на друге окривљене врши притисак да кажу да је он извршио то тешко убиство.

Он је рекао да ће одговарати на поједина питања, па је тако испричао да Умерија познаје из затвора у Аустрији, где су током 2018. године обојица издржавала казне. Он је каже тамо био због оружане пљачке банке.

- Бајрамија не познајем и никада га пре нисам видео - рекао је Порчић.

Одговарајући на питања судије Живка Јевђенијевића казао је да је у Србију ушао из Хрватске 13. марта 2022. године и да се тада на аутобуској станици у Београду видео са Умеријем.

- Нисам са њим ишао ван Београда, нити до Суботице. Нисам упознао Жељка Грбића и Умери није у мом присуству тражио да од некога набави оружје. Не бих даље одговарао на ваша питања, а касније у току процеса ћу детаљно изнети одбрану - казао је окривљени Порчић.

На питање пуномоћника породице Пенчић Душана Братића зашто је тада долазио у Србију, Порчић је рекао да се не сећа и да не жели да одговара на његова питања.

Одбрану је данас изнео другоокривљени Шаин Умери, који је рекао да није крив за убиство, да није у њему учествовао, нити знао за то убиство. Како је рекао, сазнао је шта се десило, када су га ухапсили у Богатићу.

Он је испричао да су га из Аустрије 21. маја 2021. године пребацили у затвор у Северној Македонији на издржавање 21 месеца казне на коју је био осуђен. Тамо је каже трпео малтретирање затвореника Албанаца, који су га пекли пеглом и секли ножем, јер је прешао у православље, носио крст и на леђима истетовирао крст. Како то више није могао да издржи одлучио је да побегне када је 1. новембра 2021. године добио три дана слободно за викенд, па се није вратио у затвор.

Навео је да је док је био у Скопљу направио лажне хрватске документе, пасош, личну карту и возачку дозволу, које му је човек донео на гранични прелаз "Ђенерал Јанковић". После тога је са неким мигрантима 27. децембра 2021. године прешао у Србију и отишао у Суботицу у намери да илегално пређе границу са Мађарском и оде у Аустрију, где му је живела породица. Ту се, како каже, јавио Жељку Грбићу, чији га је брат Милан пребацио преко границе. Док је чекао такси за Будимпешту, ухапсила га је полиција, а судија у Сегедину га је осудио на 23 дана затвора. Када му је то истекло 1. фебруара 2022. године су га вратили у Србију, где су му Грбићи дали неку неусловну кућу без воде и струје да живи док се поново не пребаци преко границе.

- Позвао ме Порчић 24. фебруара да сутрадан дођем у Београд да му помогнем, јер треба да иде код пословног партнера у Обреновац, а не зна добро српски језик и Србију. Нашли смо се на аутобуској станици у Београду и кренули за Обреновац. Нисам га питао какав посао има и ко му је пословни партнер - испричао је Умери. - У Обреновцу ми је рекао да треба да изнајми ауто да њиме иде код тог пословног партнера, који живи у центру, па сам ја изнајмио "пунта" са фалсификованом личном картом на име Виктор Ковачић. Порчић ми је дао 300 евра за то. Ауто сам вратио 1. марта, а све те дане сам га возио по Баричу, Умци, Раковици, да се он нађе са тим пословним партнером. Ја сам остајао у колима, а он би изашао и враћао се после 20 минута, или сат времена, некада два сата. Рекао би ми да се није нашао са тим човеком.

Умери је казао да је поново од 2. до 4. марта изнајмио ауто којим су из Раковице где су били у хотелу ишли у Обреновац да се Порчић нађе са пословним партнером, али није успевао. Он му се није јављао ни на телефон.

- Порчић је 4. марта имао наркоманску кризу, био је завистан од таблета и све га је болело, па сам му рекао да знам Жељка Грбића у Суботици, који користи и хероин и метадон и бенседин, па смо отишли тамо. Од Грбића смо тражили бенседин, ривотрил или нешто слично, али нам је рекао да нам треба рецепт од психијатра, па смо се вратили у Обреновац. То што је Жељко причао у тужилаштву није тачно, нисмо га питали за набавку пиштоља - казао је Умери.

Он је рекао да је Порчић после тога отишао у Хрватску, да му је оставио 300 евра да има за храну, па се он вратио у Суботицу где је два дана био у хотелу, а онда по шуми надајући се да ће успети да пређе границу. Изнајмљени ауто су оставили на паркингу код аутобуске станице.

- Порчић ме звао 12. марта и рекао да ће сутрадан бити на аутобуској станици у Београду и да ли могу да дођем, па сам дошао. Одатле смо отишли у Обреновац и изнајмили сиви "пунто" да се он нађе са пословним партнером. У тржном центру ми је купио телефон, частио ме. Одатле смо кренули код мог кума у Макиш, али када смо дошли Порчић ми је рекао немој сада да свраћаш, може ме звати пословни партнер, па смо се окренули код СБПОК-а и вратили у Обреновац. Иначе, спавали смо прво два дана у једном, а онда два дана у другом јефтинијем хотелу у Раковици - причао је Умери.

Овај окривљени је казао и да му је Порчић 18. марта рекао да ће сутра да се нађе са пословним партнером, па су у Обреновац дошли око 8 ујутру.

- Он га је звао, али му се пословни партнер није јављао. Порчић је изашао из аута код тржног центра и када се вратио након десет минута рекао је да морамо да чекамо још. Насули смо гориво, попили кафу и возали се по граду и он ми је рекао да паркирам у центру. Чекали смо дуго да му се јави пословни партнер, сигурно два сата. Био сам гладан, а нисмо имали ни воде и цигара, па ми је Порчић дао 100 евра, које сам разменио и купио две воде, две пакле цигара и бурек, ђеврек и јогурт. Појели смо до пола и стали смо, јер је ауто био прљав, па сам ја влажном марамицом обрисао волан, таблу испред возача и сувозача, радио и мењач и те марамице и остатак хране бацио у контејнер - испричао је окривљени Умери.

Он је рекао и да су наставили да чекају, па је ишао да им купи кафу, коју је попио до пола и у њу бацао пепео и опушке од цигарета и ту чашу после бацио у ђубре.

- Онда је након дугог чекања Порчић изашао, а ја сам још мало чистио ауто. Након пет, шест минута он се враћа и каже: "Вози за Београд". Није трчао, дошао је нормалним ходом. Код кружног тока за аутопут у Баричу Порчић ми је ракао да зовем кума Игора Бајрамија да га одвезе до аутобуске станице, јер сам ја хтео "пунтом" да одем до Суботице. Бајрами је гледао фудбал у ресторану на Макишу и замолио сам га да одвезе Порчића, којег сам ја довезао до тог ресторана и он га је одвезао. Ја сам кренуо ка Суботици, али ауто није добро вукао, није било ни довољно горива, па сам отишао до аутобуске станице у Београду и оставио га прекопута на паркингу на горњем нивоу. Кључеве сам оставио на задњем левом точку, отишао на станицу, купио карту за Суботицу и отишао. Стигао сам код Милана Грбића око 22 часа, узео његов телефон, позвао власника рентакара и рекао му где је ауто. То је све, даље не бих причао - завршио је изношење своје одбране Умери.

Он ће на следећем претресу средином маја одговарати само на питања свог адвоката.

Порчић, Умери и Бајрами су оптужени за тешко убиство Бранислава Пенчића у саизвршилаштву, Порчић још и за недозвољено ношење оружја, а Умери и за фалсификовања личних исправа.

Пенчић је убијен испред своје зграде у Обреновцу, када је паркирао ауто на паркинг месту где је то увек чинио, изашао напоље и кренуо ка згради. Тада је био са супругом, а у њега је пуцано у три сата поподне са леђа и из пиштоља са пригушивачем. Погодило га је више пројектила у тело. Са тим тешким повредама и крварењем, превежен је у Ургентни центра у Београду, где је преминуо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације