САНТАНА ОДБИЛА ДА ПУСТИ ГОРАНА ЈЕЛИСИЋА НА УСЛОВНУ СЛОБОДУ: Укопала га слика са Слободаном Милошевићем

ПРЕДСЕДНИК Механизма за кривичне судове у Хагу Грасијела Гати Сантана одбила је захтев српског осуђеника Горана Јелисића, осуђеног на 40 година затвора, за превремено пуштање на слободу после две трећине издржане казне.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Она је навела да је мишљења да захтев треба одбити, иако Јелисић испуњава услове за разматрање, због велике тежине његових злочина, недовољне доказаности рехабилитације и непостојања убедљивих хуманитарних (здравствених) разлога који би оправдали његово пуштање на превремену слободу.

Јелисић је ухапшен 22. јануара 1998. године и одмах пребачен у Схевенинген. Признао је кривицу и Хашки трибунал га је 2001. године осудио на 40 година затвора за кршење закона или обичаја ратовања, које обухватају убиство, окрутно поступање и пљачку и злочине против човечности. Након тога је пребачен у затвор у Италији, која га је пре неколико година, вратила у Схевенинген, јер према њиховим законима треба да буде пуштен на слободу, па је сада у затвору у Белгији. У извештају затвореске управе наводи се да ту обавља разне послове, редовно га посећује православни свештеник и марљиво похађа курс холандског језика.

Након што је у септембру 2024. године испунио праг од две трећине издржане казне Јелисић је поднео захтев за условни отпуст.

Међутим, судија Сантана наводи да су претходне одлуке код других хашких осуђеника утврдиле да је опште правило да казну треба издржати у целости. Она наводи, да тежина кривичних дела није једини фактор у процени захтева за превремено пуштање на слободу, али је ипак фактор од фундаменталног значаја, а Јелисић је осуђен да је лично убио 12 људи у полицијској станици Брчко и логору Лука у мају 1992. године и да је лично нанео  телесне повреда четири особе.

Сантана цитира закључке судског већа које је осудило Јелисића пре више од 20 година наводећи да се истакао окрутношћу и да његова хладнокрвна убистава и злостављање људи сведоче о дубоком презиру према човечанству и праву на живот, одлучујући ко ће живети, а ко умрети. Председница Механизма наводи да сматра да је ово фактор који снажно говори против његовог превременог пуштања на слободу.

Према психосоцијалном извештају достављеном суду у Хагу Јелисић је љубазна и пријатељска особа током целог свог боравка у затвору, делује поуздано и емпатично, није показао никакву агресију и није имао пријављених сукоба са другим затвореницима. У више наврата изразио је кајање због својих поступака и жртава, описујући разлику између себе у прошлости и садашњости као "ноћ и дан". Више пута је наглашавао да би се, ако би се вратио у БиХ, осећао као да ће жртве и њихове ожалошћене породице умрети по други пут. Психосоцијална служба затвора је у тим тренуцима приметила истинске емоције и огорчење, а затворски психијатар потврђује да Јелисић има јак осећај кривице и да често размишља о својим поступцима, питајући се да ли је могао другачије да поступи с обзиром на околности у то време, јер верује да, да је следио други ток акције, можда данас не би био жив. Затворске власти преносе Јелисићеву намеру да се извини жртвама и њиховим породицама због својих поступака и да се распита код Механизма о томе како би се то могло учинити на одговарајући начин, а да се жртвама не нанесе никаква патња.

Све ово председницу Сантану, како каже у образложењу своје одлуке, наводи на сумњу да је Јелисић заиста и у потпуности прихватио своју личну одговорност. Она се позива на раније његове неформалне разговоре са затворским чуварима, којима је једном показао фотографију Слободана Милошевића на начин који је њима изгледа указивао на Јелисићево дивљење према Милошевићу.

- Чињеница је и да се жртвама до данас није извинио. Искрено извињење жртвама или њиховим породицама, које би признало његово тачно понашање и улогу у њиховој патњи, или акције за подстицање помирења или тражење опроштаја биле би јачи показатељи да је Јелисић на добром путу ка постизању рехабилитације - казала је Гати Сантана, наводећи да је обавештена да је Јелисић аутор две књиге везане за сукоб у БиХ, које су изгледа објављене 2013. и 2016. године, а у једној од њих је приказан са Слободаном Милошевићем на корицама. - Иако постоје неки позитивни показатељи његовог процеса рехабилитације, одређене примедбе изнете током неформалних разговора и одсуство признања његове тачне улоге у злочинима, не убеђују ме да је Јелисић довољно показао прихватање своје одговорности, критичко размишљање или истинско кајање.

Она наводи и да су Јелисићеви планови након пуштања на слободу, а живео би у Србији, нејасни и као такви постављају питања у вези са изгледима за његову успешну реинтеграцију у друштво.

- Јелисић је показао добро понашање у затвору и показао је неке позитивне ствари у свом процесу рехабилитације, међутим, сматрам да он још није достигао ниво рехабилитације довољан да заслужи превремено пуштање на слободу. Подстичем га да настави да предузима кораке у процесу рехабилитације, да размотри конкретне акције које би могао да предузме, како би изразио своје извињење жртвама својих злочина и да пажљивије планира своју реинтеграцију у друштво - закључила је и препоручила Габријела Гати Сантана у овој својој одбијајућој одлуци.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације