ИСЕЦКАНА НОГА, РАСПОЛУЋЕНА ГЛАВА... Сведоци испричали страхоте хрватског злочина на Приједорској цести код Сводне

ПРОШЛА су два авиона, гађали су нас и све је летело и прштало около. Повређена ми је десна нога, гелер ме погодио у колено, маму је погодило у раме, а сестру у врат. Видео сам оца, који је лажао без пола главе. Онда је дошао санитет и одвезао нас троје у болнцу у Приједор.

Фото: Принтскрин РТРС/Н. Лајшић

Ово је сведочећи у Суду за ратне злочине у Београду на суђењу четворици хрватских пилота оптужених за ратни злочин нада српским цивилима у избегличким колонама на Петровачкој и Приједорској цести 7. и 8. августа 1995. године, испричао Милош Малобабић, чији је отац Миле Малобабић тада убијен.

У овом предмету суди се у одсуству официрима ХВ Владимиру Микцу, Зденку Радуљу, Жељку Јеленићу и Данијелу Боровићу, који се сумњиче да су у командном ланцу наредили ракетирање на територији БиХ цивилних колона протераних Срба из Северне Далмације, Лике, Кордуна и Баније у војној операцији "Олуја". Тада је на Петровачкој цести убијено десет особа, од тога четворо деце, а на Приједорској код места Сводна троје Марта и њен син Раде Галогажа и Миле Малобабић. Рањено је најмање 24 особе.

На јучерашњем суђењу сведочили су чланови породица убијених у овом злочину код Сводне, који су из села Славско поље код Вргин Моста на Кордуну.

Милош Малобабић казао је да је тада имао 13 година и да је видео авионе како ниско лете.

- Крварила ми је нога и превили су ме у болници. Одатле смо пут ка Србији наставили са комшијом. Сада живимо у Темерину, а у Славско поље одлазимо повремено.Кућу смо продали пре пет година - казао је Малобабић.

Он је навео је да су из свог села морали да беже 6. августа, да су се колоне путничких возила и трактора споро кретале, да су "јурили" гориво и да су 8. августа дошли до Сводне. Казао је да у колони није било војних возила, али је био људи у униформама, који су напустили одбрамбене положаје и са својим породицама бежали ка Србији.

Његова сестра Николина Крајчиновић, која је тада имала 11 година, сећа се углавном истих ствари, да су бомбе падале око њих када су пролазили кроз Глину, да их је гађала хрватска војска, да је колона била цивилна, а да су неки људи и пешке ишли.

- Стали смо код Сводне да одморимо и нешто једемо. Ту нас је нашла мама, која је возила трактор од комшинице. Видела сам два авиона, која су поприлично ниско летели. Бацили су бомбе на нас. Једна је направила кратер. Ми деца смо били поред гепека од аута, а тата је стајао ближе улици, где је пала бомба. Сви смо повређени од те експлозије. Момак из војног санитета, који је дошао, скинуо је своју кошуљу и ставио ми око врата на рану - испричала је врло емотивно Николина и скоро заплакала.

Њена и Милошева мајка Сока Малобабић казала је да су кренули из куће, јер су чули нападе хрватске војске и детонације, па је цело село и цео Кордун крануо да бежи.

- Код Сводне смо стали и са комшијама Галогажама смо попили кафу и таман што смо кренули ка ауту да наставимо пут дошли су нам авиони са леђа. Видела сам када су направили полукруг, вратили се и бацили бомбе на нас. Одједном само видим мрак и чујем јауке. Имам осећај као да се нека жељеза забијају у земљу. Пала сам по мојој деци, а мужу је однешено пола главе и рука. Моји рођаци Раде и Марта Галогажа остали су мртви - испричала је Сока.

Она каже да јој је муж био сахрањен у Приједору, па су га после две године пренели.

На крају је сведочила Зорка Галогажа чији су свекрва и девер убијени на цести код Сводне, а она и два тада мала сина рањени.

- Знали смо да је пао Книн, избегличке колоне су пролазиле поред наше кући и сви су нам говорили, "идите, идите", па смо се спаковали и кренули заједно са Малобабићима. Мислили смо да ћемо остати у Топуском, али нису нам дали, говорили су пролазите, идите даље. У Сводној смо одморили и како се спремало невреме, хтели смо да наилонима прекријемо тракторске приколице. Појавила су се два авиона и мој муж Душан је рекао: "Саће да се врате, сакријте се". Он је склонио децу под точкове трактора, а  ми смо се сагели, ја сам држала наилон у рукама - испричака је Зорка.

Она је казала да је рањена у бутину и леђа, старији син Горан у десну ногу и он и данас има тај гелер у нози, док је млађег Рајка само закачило по ногама, али је крварио.

- Јетрва Вида је рањена у ногу, а свекрва Марта је лежала на земљи и бутина јој је била сва исечена на комаде. Девер Раде је био инвалид, седео је тада и погођен је у слепочницу. Милета Малобабића лице је било отворено као књига - описала је страхоте које је видела након напада хрватских авиона Зорка Галогажа.

Њена породица сада живи у Павловцима код Руме, млађи син је у иностранству и нису се никада вратили у своју кући и на своје имање у Хрватској.

Препоручујемо

Политика

0 36

"СРБИ МОРАЈУ ДА САЧУВАЈУ СРБИЈУ И СРПСКУ" Вучевић: 30 година траје тишина и слепило

07. 08. 2025. у 15:09

Политика

0 36

"КРВАВИ ПЕЧАТ НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ" Вучевић: Бескомпромисно ће се тражити одговорност за злочин

07. 08. 2025. у 14:22

Република Српска

0 0

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД ЗЛОЧИНА НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ Стевандић: Прашта се онима који се покају, не онима који оргијају над жртвама

07. 08. 2025. у 13:43

Репортаже

0 15

УБИЛИ СУ МИ ОЦА И ДЕДУ Саво Стијеља: Мајка је преминула после порођаја од последица рањавања

08. 08. 2025. у 11:10

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације