ДА СЕ НИСАМ УСПАНИЧИО, БИЛО БИ МНОГО КРВАВИЈЕ: На суђењу у вези злочина у "Рибникару" цитиране Костине речи

СУЂЕЊЕ и у парничном поступку против Косте, Миљане и Владимира Кецмановића, основне школе "Владислав Рибникар" и државе Србије, а по тужби породице Дукић, чију је ћерку Адриану Коста убио у масовном злочину 3. маја 2023. године у "Рибникару", завршено је данас у Вишем суду у Београду. Странке ће у наредном периоду добити писану пресуду.

S. J. M.

Ово је четврто окончано суђење против Кецмановћа и остало је још да се заврши парница за надокнаду нематеријалне штете по тужби тада рањеног дечака А. Б.

Судија је одбио предлог заступника Кецмановића Марине Ивеље да се уради ново комисијско вештачење Косте на околности способности његовог расуђивања тада, процене личности и мотивације да почини такав злочин. Ставио је ван снаге и решење за непосредно саслушање разредне 7/2 Драгане Томић, на чијем је испитивању од почетка парнице инсистирала заступник Дукића Снежана Дуњић. Разредна ни јуче није дошла да сведочи. Она је како је рекао судија послала обавештење да је спречена и доставила је медицинску документацију са истим наводима као и претходни пут.

У суду су ипак, саслушани вештаци, који су радили Костино психијатријско - психолошко вештачење. Председник Комисије доктор Миодраг Станковић одговарао је на питање да објасни контрадикторност у налазу да је Коста имао сужење свести 80 секунди и да га је то омело да управља својим поступцима, а онда кажу да је током већег дела извршења био свестан и способан за расуђивање.

- Ја не видим ту контрадикторност. Тај кратак период, за који он каже да се не сећа, није омео извршење радње, која је пре тога била добро испланирана и припремљена и већим делом извршена. Он је сам изјавио да га је то омело да до краја све спроведе, да број жртава буде и већи. Испланирао је и да заштити свој живот. Он је тачно знао последице онога шта ради. По његовим речима истраживао је како је то кажњиво, Закон Србије, какве су консеквенце таквих дела у другим државама, не само у САД. Хтео је да дело буде велико и тешко. Знао је да је консеквенца затвор - рекао је вештак Станковић.

Питање Ивеље да ли каже да је Коста желео да буде у затвору суд је одбио. Уследило је питање, шта је довело до тога да Коста свој план прекине?

- По његовим речима када се нашао поред прозора, перципирао је да ранац није код њега и да је себе разоружао, избацио шанжер и искочио кроз прозор. Ми нисмо утврдили да је прекинуо злочин, урадио је шта је хтео. Нисмо препознали ни да је афекат страха код њега утицао да стане - казао је вештак одговарајући на питања.

Ивеља је цитирала да је Коста рекао, "добро да сам се успаничио, јер да нисам, много би крвавије било" и питала да ли је то утицало на прекид. Вештак је казао да је то утицало на прекид свести, а не да прекине да убија.

Судија је забранио неколико питања Ивеље, попут онога шта значи да Коста није разматрао утицај на породице убијене деце и да ли је био у стању да се бави тим ширим концептом, пошто је вештак казао да је Коста знао последице, али се није бавио тиме како ће околина да реагује.

Ивеља је питала да ли су и они утврдили као у извештају клиничког психолога у болници где је Коста смештен, да Коста избегава да се суочава са реалношћу и да има поремећај личности, а вештак Станковић је казао да су у налазу констатовали шта су утврдили.

Психолог Анета Лакић допунила је колегу да се доводи у питање да ли код Косте заиста постоји то несећање догађаја из учионице од 80 секунди, а које су они ипак прихватили.

- Његови одговори кажу другачије. Он је знао тачно где је камера и ми његову панику нисмо видели на снимку. Када смо га питали да ли се узбудио када је гледао крв, он каже нисам гледао крв, само тела, што указује да се он ипак сећа тога из учионице - навела је Лакић.

Адвокат Ивеља је имала примедбу на контрадикторности вештачења, где кажу да је Костин исказ доследан, а онда вештак Лакић да му не верује у погледу несећања. Затим да га је зауставило то што је био без муниције у учионици, а то није тачно, јер је итекако имао муниције и други пиштољ код себе. И на крају да је пожурио да изврши злочин док не напуни 14 година и буде кривично одговоран, а вештак у суду сада каже да је хтео да оде у затвор.

Ивеља се, иначе, у судници обратила породицама жртава у Рибникару, да њена питања нису усмерене на избегавање кривице и доказиваење да Коста није крив, већ да се разјасни његов ментални склоп и зашто је то учинио.

НИКО НЕ РАЗМАТРА РАЗЛОГЕ КОСТИНОГ ЗЛОЧИНА

ЗАСТУПНИК Кецмановића Марина Ивеља казала је после суђења да је утисак да је и у овом, али и у другим суђењима Кецмановићима унапред донета пресуда.

- Про форме се одреди шта треба да се одради и формално испоштује закон, дозволи се постављање основних питања која неће пробити време које је судија одредио тај дан, тежи се томе да се све скрати, да се онемогући постављање важних питања и суштински не разматрају и не утврде ствари које је потребно у овом тешком и великом случају, да би смо генерално знали зашто се све десило, шта је довело до тога, какви су били односи у породици, какав је тај дечак био. Нико не жели да дубље анализира и разматра оно што је од кључног значаја за све у Србији. Неуобичајено је да судија одбацује скоро свако питање и не дозвољава вештацима да се изјасне о ономе што је јако важно - казала је Ивеља наводећи да има много примедби које су више правне природе.

ДУЊИЋ: РАЗРЕДНА ЗНА МНОГО

АДВОКАТ Снежана Дуњић тражила је од суда да наложи принудно довођење разредне Драгане Томић, јер сумњају да она симулира своје лоше психичко стање и суд је то све одбио.

- Ово је било седмо рочиште на које је позвана разредна 7/2 и која се седми пут није појавила. Врло смо изненађени одлуком суда, јер је судија најавио да ће испунити своју обавезу да ће је позвати, новчано казнити и на крају принудно довести у суд. Многи сведоци из школе су указивали да је разредна знала и могла да зна много више чињеница на основу којих би се утврдили разлози настанка ове трагедије, а ту је и разлог непружања помоћи тог дана, а на основу доказа из кривичних списа - казала је Снежана Дуњић после суђења.

Она је додала и да су после скоро две године од подношења захтева добили одговор од Министарства одбране да је Владимир Кецмановић 2002. године ослобођен служења војног рока и то трајно, а пре тога је четири пута по две године одлагао, све из медицинских разлога. Како каже не може да открива, који су то разлози.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације