ОДЕ мој Гиле, мој брат. Никада више ми неће рећи секо моја једина, помиловати ме, похвалити, изгрдити ако треба. Страдао је на правди Бога, али зар тако? Зар непознати момци, тако рећи још деца од 20 и 22 године да га свирепо претуку, а онда, као смеће, баце у жбуње и оставе да умире на хладноћи, као псето. Па, то нису деца, то су монструми!
Po četrdeset godina robije, dovoljno da deca odrastu.
Коментари (7)