ГОДИШЊИЦА УЖАСА У ОШ "РИБНИКАР": Родитељи убијене девојчице - "Оставио је ранац пун муниције поред Емине клупе"

НИНА и Драган Кобиљски, родитељи девојчице Еме, која је убијена у масакру у школи "Владислав Рибникар" у документарцу на дан годишњице злочина кроз сузе су описали кобни дан у ком су доживели остварење најгоре ноћне море било ког родитеља.

Фото Н. Скендерија

- Први и други мај смо провели на плацу. И са Драганом сам се чула тада и рекла сам Драгане, толико су добра деца да се мени плаче. Све у што смо их усмеравали, ето ту је, ту је, пред нама је. И ја сам заиста за тај празник доживела њихов процват. И када смо се вратили другог увече, дошла моја пријатељица да нас дотера све. И деца су имала сликање за школски алманах. И Ема се по први пут у животу исфенирала. И онако професионално. И онако пипа своју косу како је глатка и лепа. Ема је пожелела тај дан да крене у школу пре времена. Онако каже, ја идем, не могу више да чекам. Била је узбуђена, била је срећна. Једва је чекала да види другаре. Потпуно је срећна, отишла у школу. И после десет минута звони неко на врата када оно Ема. Ја кажем, Еми шта је било? Каже, заборавила сам картоне за техничко. И Мила јој каже, знам ја секо где су ти. Онако, сва срећна - почела је сећање на 3. мај Емина мајка Нина.

Нико није слутио да ће тога дана уследити оно што је заледило целу Србију. Нина каже да је након што је чула прве информације о пуцњави у школи, одмах позвала Ему и да је, пошто јој се није јављала, отишла до школе, пише Курир.

- Ја тако трчећи наилазим на Емине најбоље другарице које седе у колима хитне помоћи са крвавим кошуљама. И ја ту потпуни шок доживим. Ја кажем, децо, шта се десило? И они не могу да причају. Ја кажем, па где је Ема? Ја сад тражим поглед у Ему и они они кажу, не знамо. И ја сада тако трчим, наилазим на Милу, на моје родитеље, видим да је Мила добро и тражим даље, тражим, тражим Ему. У међувремену неку децу изводе из школе и оно чему се ја надам јесте да ћу ја сачекати Ему и знам колико се уплашила и мој је једини задатак да њу загарлим и да је утешим. Ја њу зовем, али телефон избацује. Питам другарицу, а где си ти? Каже, па ми смо кући, ми смо се сви разишли. Свако је отишао својим кућама - кроз сузе је испричала Нина и наставила:

- Ја одлазим испред полицијске станице и тада заправо први пут пристајем да се померим одатле испред школе и сад испред мене стоји полицијски службеник ја кажем и каже сачекајте да вас прозову и ја сада чекам шта ће да се деси и одједном видим тату ког сам видела испред школе испоставило се да је то Иван, отац од Ане Божовић и он се сада спушта тим степеницама и плаче. Ја не знам човека, али питам га извините, али зашто плачете? Шта су вам рекли? Ја не знам зашто смо ми дошли овде. И он каже онако зачуђен ме гледа као шта ти није јасно, како шта су ми рекли? Да је моја ћерка погинула. И ја тада заправо успевам да освестим тај ужас и зашто сам ја ту. Тако сам сазнала. И сад чекате да вам неко потврди и да каже жао ми је. И када он каже жао ми је, ви онда заправо пуштате тај крик који у вама чучи од 8.45 и више не чујете ништа. Ништа. И ја тада зовем маму у том тешком стању шока, Драгана и изговарам само три речи - Ема је погинула.

Ужасне догађаје од тога дана испричао је и Емин отац, Драган.

- Ја сам назвао мога кума и рекао сам му шта лупетају ови на порталима, да у школи има осморо мртвих, а на то мени мој кум говори то је информација из МУП-а. Где се потпуно стеже обруч око мене и ја сада више ја сада више немам контролу, немам дах, не могу да удахнем, не могу да дођем себи, сам сам у неком месту у Румунији где немаш ни брата, ни пријатеља, немаш никога - рекао је Драган.

Када му је жена јавила да је Ема погинула, каже да се само срушио.

- И ја сам се само срушио доле, легао на земљу и питао сам зашто је. Зашто? Где је грешка? - каже он.

- И онда сазнајем да мама пада испред школе, да њу збрињава екипа хитне помоћи тамо, Драган пада испред апартмана и сви као домине падамо - плачући каже Нина.

Она наводи да је дечак убица оставио ранац пун муниције поред Емине клупе.

- Оно што јесте чињеница јесте да је он оставио ранац пун муниције поред Емине клупе и он није имао ни један реалан разлог да се заустави. Ема му се супротставила и она му се једина супротставила. Ја не бих рекла да га је Ема зауставила, она га је добро зауставила. Она је била једна чиста душа, доброта, она је била Драганово дете. Увек је узмала најслабије куче или маче да га заштити, а у школи волела је дружења на одморима - испричала је Нина у документарном филму који се емитова на РТС.

- Ја се трудим да разумем, али ми негде парче срца то не дозвољава - рекао је Драган Кобиљски.

Курир.рс

Препоручујемо

Друштво

0 0

ОБЕЛЕЖЕНА ПРВА ГОДИШЊИЦА МАСАКРА У РИБНИКАРУ: Мужичко-сценским програмом и песмом Софијиног отца завршено Буђење

03. 05. 2024. у 21:55

Злочин

0 76

"ЗНАМ КОГА САМ ВИДЕЛА НА ЗЕМЉИ, ЗНАМ КАКВЕ СУ РАНЕ БИЛЕ..." Докторка Хитне помоћи о трагедији у ОШ "Владислав Рибникар"

03. 05. 2024. у 19:52 >> 12:21

Друштво

0 2

ПОТРЕСНЕ СЦЕНЕ ИСПРЕД "РИБНИКАРА" Родитељи убијене деце стигли на место страдања (ФОТО)

03. 05. 2024. у 09:14

Друштво

0 9

ПРЕМИЈЕР И МИНИСТРИ ПОЛОЖИЛИ ЦВЕЋЕ: Грађани у редовима и тишини чекају да одају почаст жртвама масакра у "Рибникару" (ВИДЕО)

03. 05. 2024. у 08:39 >> 13:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације