КОЛИКО ЈЕ РЕАЛНА ТЕОРИЈА ДА ЈЕ КОСТА ИНСТРУИСАН ДА ПОЧИНИ МАСОВНИ ЗЛОЧИН? Гост подкаста "Приче из хронике" Владимир Маринков (ВИДЕО)

ИП адресе рачунара са којима је дечак Коста, који је побио вршњаке у основној школи "Владислав Рибникар", можда комуницирао пре тог злочина, СББ није дао Вишем тужилаштву, јер је у питању дете млађе од 14 година, а деца су посебно заштићена када се ради о прибављању било каквих података о личности, чак и када се десио овакав тежак злочин.

Фото: Новости

Ово је гостујући у подкасту "Новости" - "Приче из хронике" објаснио адвокат Владимир Маринков, стручњак за високотехнолошки криминал. Он наводи да је још један разлог за негативан одговор, што би се на тај начин могли прикупљати подаци о личности особа, која са тим злочином немају никакве везе.

- Не постоји ни правни основ за прикупљање таквих података, јер се за та убиства не води кривични поступак. Поступак против његових родитеља се води за друга кривична дела. Такође, ако би захтев био достављен након истека годину дана, провајдер СББ их можда више и нема, јер сви оператори после годину дана их бришу - објашњава Маринков.

Одговарајући на питање да ли је могао да се направи изузетак имајући у виду страхоту злочина, он каже да су изузеци у праву много опасни, осим ако сам изузетак није прописан законом.

- Мало тога би могли да утврдимо на основу ИП адрса, јер оне указују само на неки сервер или компјутер са којим је други компјутер комуницирао, а то не значи да би уопште открили конкретну личност. И када би се преко апликација "вибер", или "вацап" претраживало, опет би се добила ИП адреса неког сервера, а не особа. Кључ би пре лежао у неком уређају, који је тај дечак користио - наводи Маринков. - ИП адреса би могла да указује на сајтове, које је посећивао, на садржаје, које је читао или гледао, сервисе, које је користио на интернету и то би могло да буде основа за неку даљу истрагу, али да укажу на неку особу је јако тешко, јер је директна комуникација између два уређаја на интернету веома ретка.

Маринков каже да би ИП адресе теоријски неко запослен у провајдеру могао да види, али питање је да ли би могао и да их рашчивија, што није једноставно, а да се упути у садржину неке евентуалне комуникације је скоро немогуће.

- У дечаковом телефону и рачунару би се могло нешто наћи, али је требао законит основ да се ради та претрага. Ми немамо кривични поступак за убиство, јер је он дете и не може да буде предмет истраге због својих година. Евентуално је могло да прође кроз поступак, који се води против његових родитеља - указује овај адвокат. - Ако би причали у другом поступку, где је могуће гонити осумњиченог, онда би из телефона и рачунара могло да се дође до много података, са ким се комуницирало и до садржаја. У одређеним случајевима се може доћи и до брисане садржине, ако она није после преписана, односно да није нешто ново написано преко тих места у меморији.

Маринков указује да су различите технике вештачења телефона и рачунара у зависности од онога шта се тражи.

- Оно што је генерално опште је да се телефон или рачунар повезују на посебан форензички уређај, који онемогућава мењање садржине, па се она бајт за бајт преписује на неки хард диск, снима се и онда се на тој копији врши претрага, како на оргиналном уређају не би дошло до брисања или измене података - објашњава адвокат. - Тражи се оно што је налог тужилаштва или суда, фотографије, снимци, поруке, листинг позива, садржина именика, садржина апликација... Уколико се ради о комуникацији преко друштвених мрежа, она није у телефону, него на серверима тих мрежа. Полиција њима може да приступи уз помоћ шифре осумњиченог, када им је да, мада нико нема обавезу да преда такве податке. Друга опција је да се обрати директно друштвеној мрежи и тражи податке, ако их и они имају, јер се неке хвале да немају приступ комуникацији својих корисника. Њима је питање приватности једно од најприоритетнијих, јер ако је не сачувају губе кориснике, а то значи да губе и бизнис.

Маринков сматра да ћемо тешко икада сазнати да ли је Коста био инструисан од некога да почини злочин.

- Ја не верујем да је био инструисан, јер би ниво таквог инструисања могао да постоји само у ситуацији када би неко осетио да је пронашао погодно тло или да шаље свима на које налети на некој платформи, али то би се сазнало. То би морало да буде циљано на то конкретно дете, што је мало вероватно - каже Маринков. - Много се прича о тим игрицама са убјањем и да су оне неки окидач. Можда и јесу код овог детета, али губимо из вида да те игрице играју милиони људи у свету. Они, који учине нешто овако страшно, су хвала богу у малом броју и чак да је њих та нека игрица окинула да учине злочин, то пре указује да би њих исто тако и нешто друго могло да окине, неки филм, музика, текст, књига, а заправо је сам узрок у тим људима. Да није то био окидач, било би нешто друго.

Наш саговорник подсећа да је Коста гледао документарац о масовном убиству у школи у Америци, а тај филм је снимљен да се то више никада не би десило, а не да би некога подучило.

- Он је нажалост због његових личних проблема у томе нашао себи упутство или подстицај. То ми је прихватљива теорија, да ту постоји нека спрега, али је она покренута унутар њега и те подстицаје би он нашао и у нечему другом, ако их није нашао у том филму или некој игрици. Године и године психолошких и психијатријских проучавања би могле да доведу до правог одговора на питање шта лежи у корену тога злочина. То је толико страшно и незамисливо да дете убија децу, да ја немам одговор ни адвокатски, ни људски - закључује Владимир Маринков и разговору.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације