"БУКТОК", "БУКСТАГРАМ" : "Новости" истражују каква је веза између књижевности и друштвених мрежа, које су предности и мане

ВЕЋИНИ поклоника књижевности промакла је "испод радара" информација да ће друштвена мрежа "Тикток", односно њен власник, кинеска компанија "Бајтденс", основати издавачку кућу. Ово би могло да значи само једно - књиге су поново у моди и почеле су да доносе профит.

Илустрација Тошо Борковић

И заиста, како нам открива популарна "тиктокерка" Милена Мирчић ("Инстаграм" и "Тикток" профил @o_knjigama_i_ljudima), иначе лекарка, хаштег "booktok" броји данас невероватних 170 милијарди прегледа! Она ову друштвену мрежу користи две године, а неки њени снимци премашују пола милијарде виђења!

Ово, с једне стране, рађа наду да се млади људи враћају књизи, али, с друге стране, многе забрињава чињеница да књига постаје пука забава и роба као и свака друга.

Како нам Милена открива, она има нешто више од 26.000 пратилаца, а највише прегледа на њеном профилу имају снимци везани за књиге "Дете у теби мора да пронађе завичај" (популарна психологија), "Једна права љубав" (књига на енглеском) и топ-листа књига које би волела да може опет да прочита први пут: Мураками, Ишигуро, Оушн Вонг и Сали Руни.

- "Тикток" махом подразумева кратке снимке, мада има и дужих, у којима људи износе утиске о прочитаном. Нарочито су популарне топ-листе. Док нисам почела да га користим, мислила сам да је искључиво за тинејџ публику, али сам се преварила. Суштина је да нема елитизма, да људи искрено говоре о ономе што читају. Обично је то у форми краћег видеа или слајд шоуа. Мрежа има специфичан алгоритам, формира за сваког корисника персонализовану странцу и препоручује му садржаје - каже Милена.

Милена Мирчић, Фото Приватна архива/принтскрин

Поред жанрова које пратиоци могу да бирају, овде постоје и специфични поджанрови, такозвани троупови, чији називи ће вас неретко забавити. Рецимо, у оквиру трилера, постоје поджанрови "нејасан крај" или "неочекивано откриће", у оквиру хорора "напуштене зграде" или "било ко може да умре", а код љубавних романа "љубавни троугао", "од непријатеља до љубавника", "права особа у погрешно време" и grumpу sunshine (она је оптимистична и позитивна, он мрзовољан)"

Милена не мисли да ово банализује књижевност, већ да само даје људима боље путоказе.

Додаје и да су на овој платформи популарни и класици. Кафка, Ками, Достојевски и Толстојева "Ана Карењина" апсолутни су хитови, баш као и Оскар Вајлд, сетре Бронте или Џејн Остин.

Ивана Јањић, Фото Приватна архива/принтскрин

Утицајне мреже су и "Инстаграм" и "Јутјуб", односно bookstagram и booktube. Ивана Јањић, менаџерка за друштвене мреже и утицајна "букстаграмерка" (која је познајмила за име свог профила јунакињу Силвије Плат @estergrinvud), објашњава да су прикази књига на "инстаграму" у односу на "Тик-ток", далеко аналитичнији и озбиљнији. Људи сликају или снимају књиге које су читали и о њима пишу понекад праве мале есеје. На "Тик току" су кратки видеи, праћени бираним визуалима и звучним ефектима (нпр. ако је књига тужна, то може бити звук плакања). Постоје чак и "инфлуенсери", особе од утицаја, који искључиво праве визуале да би их други преузимали за своје објаве.

- На "Тиктоку" фокус је на причи, као у било ком филму или серији, нема историјског или другог контекста - објашњава Јањићева. - Није битно шта читаш, битно је читати. Овај "бум", "Тикток" је доживео од пандемије короне, када су људи били затворени. Од 2021. до 2022. скочила је употреба хаштега booktok за 1025 одсто! Људи, махом млади, читају да би се забавили и да би, у отуђеном свету, осетили емоције. Будући да на "Инстаграму" има више реклама и више сарадње читалаца и издавача, ови млади људи "Тикток" доживљавају као нешто непосредно и желе да се поистовете са особом која прича.

Гојко Божовић, Фото Н. Фифић

Код нас је "буктјуб" тек у повоју, док у свету "буктјубери" буквално диктирају читалачке трендове. Познате личности често читају делове књиге за препоруку или "буктјубери" сами, на својим влоговима, снимају себе док читају и коментаришу прочитано. И на овим мрежама такође су популарне топ-листе, типа "књиге које ћете увек волети" или "шта смо ново купили". - Људима је у мору информација и објављених дела потребан филтер. Неко коме ће да верују или ко ће им "сажвакати" штиво. Зато бирају путоказе на мрежама - констатује Јањићева.

Зорана Карапанџин, свршени студент нордијске књижевности, запослена као маркетинг менаџер специјализован за друштвене мреже, једна је од ретких познатих "буктјубера" у Србији. Две године је снимала видее за књижару и издавачку кућу "Макарт", а од 1. септембра креће са сопственим "јутјуб" каналом - "Од А до Ж са Жозефином К". И сама има профл на "Инстаграму" (@zozefina_k).

- Добро је да су мреже заиста вратиле књиге у фокус, приближиле их обичним људима, нема елитистичког приступа књижевности, читаоци разумљивим језиком препоручују другим читаоцима дела - каже Зорана. - Проблем је, међутим, јер сви, пре или касније, упаднемо у конзумеристичку причу и гомиламо књиге, често не стижући да их прочитамо.

Зорана Карапанџин, Фото Приватна архива/принтскрин

Јуримо нова, популарна издања, или она која имају заводљиве корице, или трчимо да завршимо читање како бисмо што пре написали приказ. Заборављамо на библиотеке и стара издања. На неким мрежама има и банализације садржаја, али то није до мреже, већ до оних који пишу и о ономе што нису прочитали или нису разумели.

Додаје и да без друштвених мрежа издавачи, посебно мали, тешко да могу да опстану. На Макартовиом јутјуб-каналу за две године, број претплатника попео се на 8.000 без рекламе.

- За сваку препоруку уложим озбиљно време. Напишем рецензију, коју ћу снимити, потрошим неколико сати за снимање. Награда ми је када ме људи зауставе и кажу "хвала ти, вратио/ла сам се читању". Мислим да нема особе која не воли да чита, само је питање да ли је пронашла књигу за себе - објашњава Зорана.

Према мишљењу Гојка Божовића, писца и првог човека издавачке куће "Архипелаг", књижевност се нашла на маргини јавности и медија. Већина класичних медија, како примећује, има све мање простора за њу:

- Књижевност је изгубила јавни простор када је изгубила социјалну функцију, пре више од 30 година. Ако нема социјалну функцију, књижевности у том случају остају индивидуалне функције: свако од нас чита из другачијх разлога. Али мноштво тих индивидуалних функција никада се неће стопити у било који обавезујући оквир, релевантан за шири круг људи. Књижевности је због тога неопходан јавни простор и видљивост. Мада су дигитални светови међу многобројним изазивачима који се боре за наклоност шире публике, друштвене мреже се јављају и као отворени простор за промоцију књижевности. То је поготову значајно ако имамо у виду њено губљење позиције у класичним медијима - каже Божовић.

Тако су на друштвеним мрежама, пре свега "Инстаграму", оживели профили на којима се континуирано представљају утисци о прочитаном.

- То нису прикази какве пишу професионални књижевни критичари, али често јесу веома занимљиво и подстицајно писани. Читаоцима данас скоро нико не говори о књигама. Појава профила који се баве књигама утолико је значајнија, поготову за нове генерације. Неки од тих профила имају више посетилаца него што неки класични медији имају продати тираж или више него што је просечан тираж књига које се објављују на српском језику. Неки букстаграмери, углавном букстаграмерке, постали су истински инфлуенсери. На другој страни, "Фејсбук" са огромном публиком показује се као погодно место за промоцију жанрова који су на рубу опстанка. Узмимо као пример поезију која доживљава ренесансу на мрежама. "Твитер", опет, са својом ангажованом публиком јесте важан информативни канал и за књиге - каже Божовић, и констатује да издавачи овде још не користе довољно мреже, али то ће неминовно морати да чине због промоције, информативности и продаје.

Распродат "Гроф Монте Кристо"

ЗБОГ планетарне популарности на мрежи, "Гроф Монте Кристо" је у једном тренутку био потпуно распродат у домаћим књижарама. Занимљиво је, иначе, да књижарски ланци имају кутак "Популарно на Тик-току".

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КИШОВ ПОРОДИЧНИ КРУГ: У средишту тога круга налази се она жива рана која непрестано пулсира на други начин

22. 08. 2023. у 15:58

Култура

0 0

РАЗГОВОР СА АНДРЕОМ ЈЕФТАНОВИЋ: Гошћа Коларчеве задужбине чилеанска књижевница српског порекла

17. 07. 2023. у 16:54

Додатак Култура

0 0

МАЈСТОРИ ФРАНЦУСКОГ СТРИПА: Издавачка кућа "Чаробна књига" представља "Изгубљена доба" и "Матеа"

12. 07. 2023. у 14:33

Додатак Култура

0 0

ШТА НАМ СВЕ ОСПОРАВА ХАЗУ? Поводом саопштења хрватских академика и Матице хрватске

12. 07. 2023. у 12:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације