СВЕ МИ ЈЕ ДОЈАДИЛО: Књига “Без опозива” о последњим речима филозофа, писаца и државника Винстона Черчила

ШТА су све изговорили пре него што су минули светом велики филозофи, писци, државници, научници, сликари, војсковође, од антике до 20. века - тема је изузетнио читљиве књиге "Без опозива" проф. др Владете Јанковића (1940) и писца Дејана Михаиловића (1951) у издању "Лагуне".

Винстон Черчил, Фото принскрин Википедија

Уз опроштајне речи, аутори су дали и низ веома занимљивих и мање познатих детаља из живота славних личности, осветљавајући друштвени и културни миље њиховог времена.

У писању књиге, наводи Јанковић, привукла их је помисао да крај толико лако оповргнутих изјава, изневерених јавних опредељења, и релеативизације заклињања, које смо чули и које слушамо, постоје и оне речи, од којих одступања нема. То су оне опроштајне, изречене на самрти.

Када је увидео да политичким ангажовањем не може да оствари своје реформатерске замисли, најутицајнији кинески мислилац и филозоф Кунг Ци (Учитељ Ци), чије се латизовано име Конфуције (551-479 пре н. е.) усталило и код нас, поднео је оставке на све државничке дужности. У својој 60. години вратио се у завичај где је завршио "Књигу песама" и "Књигу промена", дела преведена на све светске језике. Остале су забележене његове речи пред крај живота: "Ниједан паметан владар у целом царству више не жели да ме узме за учитеља, мислим да је време да умрем". Онда је легао у кревет, боловао седам дана и преминуо.

Пуних 15 година Николо Макијавели (1469-1527) био је у дипломатској служби и стекао велико искуство у односима са владаоцима и црквеним великодостојницима. Једно време, међутим, био је и у тамници, где је подвргнут мучењима, али је пуштен да се повуче на своје имање, ту се посветио писању и сачинио своје најпознатије дело "Владалац".

Последње речи које су му приписане сигурно спадају у апокрифе, али су у складу са представом коју је за собом оставио овај изузетан човек. "Желим да одем у пакао, а не у рај, јер ћу у паклу бити у друштву принчева, краљева и папа, док су у рају само просјаци, монаси и апостоли."

Због бескомпромисних обрачуна са предрасудама свог времена, фанатизмом и лицемерјем, знаменити француски писац и филозоф Франсоа-Мари Аруе, познатији под псеудинимом Волтер (1694- 1778), често је прогањан и проглашаван за безбожника кога је запосео Сотона. Када је болестан од дијабетеса пао у постељу, ревносни свештеник, у последњим часовима, затражио му је да се одрекне Сотоне. На то му је Волтер узвратио овим речима:

"Сада није тренутак, мој добри оче, да се стварају непријатељи." Иронијом судбине, његова кућа у којој је штамапао своју "богохулну" литературу постала је касније средиште Британског и иностраног библијског друштва.

Александар Пушкин, Јуџин О' Нил, Николо Макијавели, Фото принскрин Википедија

Најславнији двобој у историји књижевности догодио се 10. фебруара 1837. на периферији Санкт Петербурга, између славног песника Александра Пушкина (1799-1837) и Жоржа Дантеса, француског коњичког гардисте на служби у Русији. Повод је било Дантесово удварање прелепој Наталији, Пушкиновој супрузи, преко чега овај није могао да пређе. У двобоју пиштољима Пушкин је смртно рањен, падао је и враћао се из агоније, о чему је сведочанство оставио његов пријатељ Владимир Даљ, лексикограф и фолклориста, иначе војни лекар: "Наталија Николајевна клекла је на колена крај мужевљевог кревета.

Пријатељи окружише песниково узглавље и ја га на његову молбу усправих мало у кревету.

Он као да се одједном пренуо, отворио очи, лице му се озарило, рекао је: 'Крај живота!'.

Упитао сам га: 'Чега крај?', а он понови јасно и самоуверено: 'Крај живота, тешко дишем, гушим се.' Биле су то његове последње речи".

Иако хром Вук Караџић (1787-1864) био је велики путник и само у Црној Гори боравио је седам пута. Последњи боравак је био у Котору, где је назебао и по повратку у Беч боловао у свом стану неколико месци. И последњих дана радио је као и свих претходних, не био ли још од смрти отео, како је имао обичај да каже. После поподневног сна позвао је ћерку Мину, и по њеном сведочењу мирно рекао: "Мино, соколе, да ми је сад да се напијем воде са корита Иван-бегових, чини ми се намах бих оздравио!" Када му је принела чашу воде, "у сласт је испио, клонуо главом на узглавље и издахнуо".

До последњег часа Карл Маркс (1818-1883) остао је, према речима аутора књиге, неприлагођени карактер, спојен са даром и ителигенцијом визионара, необуздана и боемска природа, раздирана измеђи приватног и јавног. Када је пао у постељу, дугогодишња служавка његове породице Хелен Демут, иначе мајка Карловог ванбрачног сина, кога није признао, упитала га је да ли има нешто да каже пре него што умре. Отац марксизма ју је истерао из собе вичући: "Последње речи су за будале које нису довољно рекле!"

Рођен у једном хотелу на Бродвеју, Јуџин О' Нил (1878- 1953), амерички нобеловац, чији су родитељи били ирски емигранти, своје ремек-дело, драму "Дуго путовање у ноћ", није хтео да објави за живота, јер је сматрао да је у њој превише невеселих аутобиографских епизода и препознатљивих карактера. Последњих десет година живота није могао да пише, јер је боловао од Паркинсонове болести. Своје дуго путовање у ноћ завршио је у соби 401 хотела "Шератон" у Бостону, где је на крају прошапутао: "Знао сам. Рођен сам у хотелској соби и, дођавола, у хотелској соби и умирем".

Фото промо

Из породице емиграната, јеврејских, потекао је један од најзначајнијих америчких писаца Вилијам Сарајон (1908-1981), који је у раном детињству неколико година провео у сиротишту. Пред крај живота одао се коцки и алкохолу, уживао у цигаретама, разболео се од рака простате, а о пушењу је имао овакво мишљење: "Не добија се рак због пушења, него због ствари које натерају човека да пуши". У свом духовитом и ведром стилу неколико недеља пред смрт позвао је редакцију "Асошиејтед преса" у Сан Франциску и издиктирао последње речи: "Свако мора да умре, а ја сам одувек веровао да ће у мом случају бити направљен изузетак."

Черчилово здравље почело је озбиљно да попушта после првог можданог удара који је претрпео 1953. Поживео је доста интензивно, поштован, обасут признањима и пажњом, још дванаест година. Последњи мождани удар задесио га је десетак дана пред смрт, а последње речи које је изговорио пре но што ће пасти у кому биле су: "Све ми је ово дојадило."

Комедија је завршена

ЈЕДАН од највећих композитора свих времена Лудвиг ван Бетовен (1770-1827), последњих година живота патио је од реуматизма, гихта и отицања стомака. Али, ипак је успео да заврши славну Девету симфонију. На премијери није могао да чује бурни аплауз којим је испраћено ово дело јер је већ био потпуно оглувео. Преминуо је у Бечу, а постоји неколико верзија његових последњих речи, међу којима је и ова: "Пљескајте пријатељи, комадија је завршена."

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

БЕОГРАД НА ТОЧКОВИМА: Изложба у Ранчићевој кући у Гроцкој у оквиру “Дана европске баштине”

12. 09. 2023. у 08:00

Додатак Култура

0 0

"ЗЛАТНА МАТРЈОШКА" ПРИПАЛА САТИЈЕВУ: Додељене награде јубиларног, 10. фестивала "Кустендорф класик"

06. 09. 2023. у 05:00

Додатак Култура

0 0

РАЗЛИЧИТИ ДАРОВИ И ВЕЛИКА КУЛТУРА: Сећање на Јована Христића, поводом обележавања 90 година од рођења

06. 09. 2023. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ПЈЕР, ХУМОРИСТИЧКИ МАНИФЕСТ КАРИКАТУРЕ: У Сусрет 56. конкурсу карикатуре компаније "Новости", који ће бити расписан 5. септембра

29. 08. 2023. у 13:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације