КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Песма о стварању
НОВА збирка Драгана Лакићевића "Плачем у тами" ("Партенон") својеврсна је песма о песми и стварању, о изнова читаним књигама, о драгим сликама.
Истовремено то је и књига успомена и посвета, књига о љубави, смрти и болу, што можемо наслутити већ на основу самог наслова.
Самозатајно, док се креће по соби, по градовима или пак по сећањима на места на којима је био, која је волео, а с којих, извесно, никада неће моћи да оде, лирски субјект налази поводе за песму.
Најбројнији поводи за њу јесу суочавања с папиром, било да је реч о запису који је мало сведочанство свакодневице и, наравно, ефемерности, папиру из чије просењености се назире читав један живот, било да је реч о оном сложенијем, сусрету са белином и "тишином хартије" коју је потребно смислено испунити. Сусрет ствараоца с таквом белином и тишином, очигледно му подстиче целокупну меморију која је у спрези с његовим емотивним светом и која буди сва чула. Само ухо и око осетљивог читаоца и/или неког другог уметника осетиће и разумети симфонију стварања и експлозију боја које су произашле из пажљиво бираних речи, из њихових нијанси, из најпрецизнијег мерења значења и звучања.
Па ипак, насупрот рађању текве песме, постоје и оне које у самом ствараоцу већ дуго живе и које га, када се укажу, једноставно изненаде, али и на нешто важно подсете. "Рад" такве песме директно нас враћа искони и опомиње на то да она увек, у свакој прилици, у било којим околностима самостално живи и твори. Њена моћ је магијска. Она је чуварка - попут Велике Мајке. Она је истовремено своја. То видимо у њеном непрекидном, даноноћном оригиналном ткању нити језика. Но, песме јесу и свуда око нас. О томе сведочи девојка песма "у летњој хаљини мишје боје". Стваралац је ухватио њен тренутак бесмртности док налакћена "лежи као да уснива", као да "позира песнику". Њеној младости и лиричности не може ништа ниједна пандемија. Још једна песма чија вечност је неупитна јесте сама Вислава Шимборска - чије су "очи као речи".
Ипак, лирски субјект из збирке "Плачем у тами" бележи и неке другачије сусрете с песмама. На пример, са онима мртвог песника, пријатеља. Док их прекуцава и изнова бива у њима, уочава као се, пресењене ауром смрти, мењају, како и сама смрт, ипак, садржи у себи нешто лирско, нешто уметничко. Тај лиризам посебну ауру даје и сликама заувек отишлих сликара пријатеља и подразумева исто тако лиричну посвету - нимало лаку, али потребну.
Тражећи одмак од туге, ако постоји, или тек лутајући у времену у којем није лако, можда ни могуће, оздравити, уметник бива загледан у борове и брест... Његова туга се продубљује са очигледношћу нестанка руже, магнолије или пак "гостопримне госпође врбе / старе Београђанке". Затекли смо га у времену у којем све нестаје - осим песама: куће, баште, бунари, руже, култура сећања, идентитет..., у времену у којем "вене и нестаје народ" и у којем "се мења и смањује свет".
Ипак - остаће нешто након свега да "лелуја изнад сибирских шума", да лети високо изнад планина - за песмом и за мајком.
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети Трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)