КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Свет којег више нема
ЗБИРКА песама Радосава Стојановића "Стазе и пртине" ("Ревнитељ", Ниш 2022) својеврсна је лирска ретроспектива једног света којег више нема.
Није необично да то буде тема једне књиге. Многи песници, кроз историју књижевности, као и наши савременици, сећају се сопственог детињства као повлашћеног времена, ближњих којих више нема, родног краја из којег су одавно и заувек отишли... Свако од њих, наравно, то чини, на себи својствен начин, у складу са сопственим сензибилитетом и поетиком.
Шта је онда специфично у вези са овим ствараоцем? То што је он један од најзначајнијих писаца са југа Србије, што је важан глас у савременој српској књижевности који је, поред бројних песничких збирки, драма, публицистичких књига и аутор збирки прича и романа од којих су неки сигурно остали трајно уписани у меморију пасионираних и захтевних читалаца. Овде ћемо споменути тек неке: "Дивљи калем", "Ангелус", "Месечева лађа", "Три хвата неба", "Земаљски дни Наде Кристине".
Пишући у било којем жанру, на дијалекту или пак на стандардном књижевном језику, овај уметник нас упознаје са светом о којем скоро да не знамо ништа. Реч је о просторима Црне Траве на којима, према последњем попису, живи нешто мање од 1.100 становника, особито о селу Млачишту, које је, према попису из 2011. имало 20 становника. Радосав Стојановић тај свет брижљиво, готово реликвијски, чува, враћајући се на сва његова митска места, на веровања и легенде, обичаје и свакодневни живот - у прошлости - док је ту још увек било људи, у свет који је - књижевно уобличен - увек у аури Сунца и Месеца, мистике коју они носе, а која утиче на лирске јунаке, на оно што они осећају, говоре и чине.
Ту све пулсира од птичјих звукова, боја и мириса разноврсног биља, покошених ливада, различитих укуса, врелина и страсти, често оличених и у фаталним женама. Тако је, дакле, било некада. Сада, лирски субјект "Стаза и пртина", док траје његово "сушто путовање" и даље између моћи Сунца и Месеца, осветљен првим, а пресењен другим, неминовно се удаљава од времена када му је мајка раним јутром пртила завејане путеве - према школи - и потом брижно, са прозора породичне куће, очекивала његов повратак. Удаљава се од места среће, где су кошуте силазиле на појило, и где је, "у Васиљковици и на Големом риду" одбијајући откосе био у "чаробном усхиту" мислећи на Андријану. Удаљава се од времена плоти и плодности у којем је "Стамена / од крви и пламена" ("И би Стамена")...
Тим идиличним и страственим сликама контраст су оне изразито натуралистичке којима је приказано наличје тог живота, мука и духовна снага обичног човека тог поднебља који, кад није у печалби, далеко од благости дома и ближњих, јесте у пољу или брине о "благу" (домаћим животињама) настојећи да стоички издржи увек присутне манифестације зла:
"Никада нисам размишљао о томе / Како је било мом оцу / Када је морао да убије најбољег бика из наше штале / Јер му је неко од комшија колцем поломио кичму / А како је тек било бику - сеоском ћаји! / Никада! // А помагао сам му као дечак држећи поводац / Да га мацолом у челенку / Потом прекоље, одере, среди, распастрми / И гледао како загрцнут / На длану држи / Његово врело големо срце / Још пуно живота" ("Неслућени бол").
Ову песму Радосава Стојановића због трауматичног, веома дубоког дечачког доживљаја, асоцијативно повезујемо с песмом Мирослава Максимовића "Упамтио сам то", с тим што подвлачимо значајну разлику - у потоњој клање животиње наслут је скоро долазећег, другачијег зла, у ком клање није ни нужност, ни милост.
Ипак, и лирски субјект у збирци "Стазе и пртине" размишља о тријумфу смрти, о земљи за коју кажу да више није његова, ни наша, о заумљу у којем ће се једног дана пробудити "са туђим језиком на уснама", али и о "миомирисима вечности [...] са камена и олтара" где је "наше откровење" - о Призрену ("Поћи ћеш са мном").
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски могао би бити место где ће започети Трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)