ПОГЛЕД ИСКОСА: Од маске до личности

НЕДАВНО су завршене две изложбе сликара и професора београдског Факултета ликовних уметности у пензији Гордана Николића (Дежева код Новог Пазара, 1951). Прво је отворена већа у Галерији СКЦ а затим мања у Галерији Дар Мар.

Насловна страна монографије Фоти Приватна архива

Повод за овај текст може да буде и објављена обимна монографија на 380 страна, издавачи су и организатори изложби, београдске приватне Галерије АРТЕ и Дар Мар. Галеристи су ангажовали одличне текстописце, историчаре уметности - Бојану Бурић, проф. Јешу Денегрија, проф. Љубомира Глигоријевића, Љиљану Слијепчевић, Оливеру Јанковић и Ивану Беновић, сарадницу Галерије АРТЕ, једну од најбољих млађих историчарки уметности. Обично се овакве монографије ма колико биле квалитетне упропасте са низом приватних фотографија у биографском делу. Николић је и ту имао меру и цео пројекат представљања његовог опуса има висок ниво, нимало локалан. Као професор овај сликар је био међу најбољима, то сведоче студенти, није настојао да следе његов ликовни свет већ их је подржавао у сопственим настојањима.

Писац овог текста познаје Гордана Николића још из времена око 1979. године, када је био студент београдске Ликовне академије. Нико од текстописаца монографије не зна да је овај модерни мајстор, сада изразити сликар апстракције, започео као сјајни цртач фантастике.

То знање о фигуралици, стечени уметнички капитал, постало је основа његових будућих истраживања. Окренувши се савременијем изразу, овај сликар је близак у извесном смислу и новом експресионизму у неким радовима, али на вишем нивоу ликовне културе од "нових дивљих". Представљао је рок певаче али га није занимао нимало портретски већ енергетски ниво - ако по било чему рок музика одскаче од класичне и џеза, то је у буђењу осећања код публике, најчешће еуфорије и транса. Зато су ликови поп и рок звезда развучени дијагонално по композицији, као видови једног стања духа а не реалних приказа.

Николић ствара у циклусима, у серијама, у којима до крајности испитује могућности тематике. Он слика бебе, жене, девојчице које једу бисквите и маске као најобимнији део свог стваралаштва. У својој савремености не губи везу са традицијом, плава боја са његових слика је она са Распећа у Студеници, плава сакралног камена лапис лазулија, а насликао је и Ђурђеве ступове. Када истражује древну естетику маске полази и од јапанске скулптуре, у позадини његове беспредметности увек је људски лик, не зна се где престаје маска а почиње личносно. Као и Пикасо у најсмелијим својим истраживањима, наш сликар никада не одбацује везу са реалношћу. Лик је сведено протумачен у основним визуелним елементима два ока (као две мрље или линије), уснама као другом хоризонталом, или назнакама лица у виду форме слова Т коју творе обрве, очи и нос. Даље је све само вид слободе и најчистије ликовности; позадине на сликама из циклуса "Маске" најпоетичније су могуће лирске апстракције.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Охрабрење за даровите почетнике

31. 07. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Патријарх српских сликара

08. 05. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сандина метаестетика

19. 03. 2024. у 08:28

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Магија цртежа

05. 03. 2024. у 09:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације