ПОГЛЕД ИСКОСА: Век Кашанинове критике
СРПСКИ историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности Милан Кашанин рођен је у тадашњој Аустроугарској, у Белом Манастиру 1895. а преминуо у Београду 1981. године.
Милан Кашани "Уметничке критике", Фото Приватна архива
Његов старији брат Радивој био је чувени математичар, професор и академик. Потиче из сиромашне сељачке породице а родитељи му нису били ни венчани.
Кашанин се из лошег положаја личним способностима узнео до најелитнијег Србина XX века. Сматран је неподељено у десним и демократским круговима за горостаса српске културе, једног од последњих правих господина уз Павла Бељанског и Иву Андрића. Био је узор националног борца са најдубљим познавањем српске традиције и историје али и пример Европејца и светског човека, што су као идеал истицали Деспот Стефан Лазаревић, Владимир Велмар Јанковић и Драгош Калајић. Историју уметности, естетику, руски језик и књижевност студирао је на Сорбони где је и дипломирао а докторирао је у Београду. Био је директор Музеја кнеза Павла који је прерастао у Народни музеј после Другог светског рата.
Покретач је и уредник првог српског часописа те врсте "Уметничког прегледа" који је излазио између 1937. и 1941. године. Сваког првог у месецу био је на столу директора Кашанина нови број тог и сада важног гласила. Одлично уређен и широко заснован часопис Кашанин је водио тако да је окупио елиту познавалаца уметности, између осталих и Тодора Манојловића, једног од најбољих критичара. Кашанин је и сам један од наших најсвестранијих ликовних критичара између два светска рата. Школован у Паризу, на извору модерне уметности, разумљиво је као критичар деловао са изразито модернистичких позиција, насупрот Лагарићу, Одавићу, Витезици и другим десним критичарима, који су српски модернизам сагледавали као издају националних интереса и традиције.
Милан Кашани "Уметничке критике", Фото Приватна архива
Кашанин се посветио класицима наше међуратне уметности, својим савременицима, у то време занемареним али и старијим сликарима. Његово поље интересовања креће се у средњем току наше уметности, проширено схваћеном сезанизму, експресионизму и модерном реализму. Господска нарав и позиција кључног учесника ликовне сцене, утицали су да се никада није бавио крајностима, авангардом у виду дадаизма, зенитизма и надреализма нити социјалном уметношћу Куна, Кујачића и других комуниста. Као истакнуту фигуру, без обзира на његове заслуге (више пута је писао о бедном друштвеном положају уметника и уметности у Југославији Карађорђевића) и као критичара традиционалистичких часописа "Српског књижевног гласника" и "Летописа Матице српске", особито га је мрзео и нападао Марко Ристић, шеф српских надреалиста, као што су му се и комунисти у Титово време светили на разне начине. Ликовне критике објављивао је од 1924. до 1940. године, једну у 1962, а све су сабране за његова живота под насловом "Уметничке критике" (Култура, Београд 1968) са сјајним уводом др Лазара Трифуновића.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
АМЕРИЧКИ ПРОФЕСОР ОСТАВИО ТАКЕРА У ЧУДУ: Ево шта је Казник рекао о НАТО агресији на СРЈ (ВИДЕО)
ПРОФЕСОР Питер Казник је рекао у интервјуу Такеру Карлсону да је у Русији потпуно другачије виђење НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године, него на Западу.
12. 01. 2025. у 08:16
ТЕСТ ЛИЧНОСТИ: Која девојка ће бити најпривлачнија кад се окрене?
САЗНАЈТЕ нешто ново о себи.
12. 01. 2025. у 09:18
НИЈЕ ЗА СТАРО ГВОЖЂЕ: Монфилс освојио турнир у Окланду и постао најстарији шампион АТП тура (ФОТО)
Француски тенисер Гаел Монфис освојио је турнир у Окланду, пошто је у финалу победио Зизуа Бергса резултатом 2:0 по сетовима 6:3, 6:4.
11. 01. 2025. у 13:10
УЗНЕМИРУЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ЂОРЂЕСКУА: Румунија као капија у рат – НАТО база претња миру и суверенитету
НЕЗАВИСНИ кандидат за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да проширење ваздушне базе НАТО-а „Михаил Когалничану“, која се налази на обали Црног мора у близини Констанце, претвара ову базу у стратешку платформу за могући сукоб са Русијом.
12. 01. 2025. у 08:24
ТЕНИСКА РЕВОЛУЦИЈА: Велика промена на Аустралијан опену
Директор Аустралијан опена Крег Тајли најавио је да ће на овогодишњем Гренд слем турниру у Аустралији десити једна новина која никада до сада није виђена у историји тениса.
11. 01. 2025. у 16:36
ВЕЛИКА ЧАСТ: Сергеј Милинковић-Савић добио престижну награду (ФОТО)
Везиста Ал Хилала Сергеј Милинковић-Савић проглашен је за најбољег играча месеца професионалне саудијске лиге у новембру.
11. 01. 2025. у 15:15
ЂОКОВИЋ ОТКРИО: Отровали су ме у Аустралији, имао сам висок ниво тешких метала у крви
НАЈБОЉИ српски тенисер Новак Ђоковић открио је да је пре три године када је депортован из Аустралије отрован храном у имиграционом хотелу, где је био смештен.
09. 01. 2025. у 21:40
АМЕРИКАНЦИ ОБЈАВИЛИ МАПЕ СА РАТИШТА: Русија наставља продор дубље у Украјину, враћа територију у Курској области (ФОТО)
РУСИЈА наставља да продире дубље у Украјину и враћа сопствену територију у Курској области, показују најновије мапе са украјинског ратиша које је објавио Институт за проучавање рата (ISW).
09. 01. 2025. у 20:45
"ЈА САМ ТЕ ПЛАТИО, МОРАШ ДА ПЕВАШ!" Коњевић доживео инцидент на ромском весељу
ПЕВАЧ Шериф Коњевић имао је инцидент о којем се нашироко писало, када је на једној ромској свадби наводно дошло до непријатне ситуације у којој су он и његова колегиница Надица Адемов нападнути.
12. 01. 2025. у 10:49
Најновије из рубрике
СМЕЈ СЕ АКО ИМАШ ЗУБЕ: О роману пољске ауторке Зите Руцке у УК „Пароброд“
РАЗГОВОР о роману ''Смеј се ако имаш зубе'' пољске ауторке Зите Руцке, одржаће се у уторак 14. јануара, у Установи културе „ Пароброд“.
12. 01. 2025. у 06:30
И БОГ СТВОРИ БРИЖИТ БАРДО: Циклус филмова француске диве у Југословенској кинотеци
У ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ кинотеци јануар ће протећи, између осталог, у приказивању филмова неких од најславнијих глумаца 20. века – Брижит Бардо и Пола Њумена.
12. 01. 2025. у 06:30
ПОЧИЊЕ ЛИКОВНИ САЛОН : Под окриљем КЦ "Карловачке уметничке радионице"
У ОРГАНИЗАЦИЈИ КЦ "Карловачке уметничке радионице" у Сремским Карловцима на чијем је челу директор Мирко Димић, писац и књижевни теоретичар, у недељу, 12.јануара у 12.00 сати биће отворен 27. сремскокарловачки ликовни салон који ће трајати до 18. јануара.
11. 01. 2025. у 22:27
ДАМА С КАМЕРОМ ИСПРАЋЕНА У ВЕЧНОСТ: Пријатељи и поштоваци опростили се од Горанке Матић
ГОРАНКА Матић, историчарка уметности и уметница фотографије која је својим снимцима бележила људе и догађаје у последњим мирним данима Југославије и у време њеног трагичног распада, а затим као уредник фотографије креирала визуелни идентитет значајних медија, испраћена је данас у вечност са Новог гробља у Београду.
11. 01. 2025. у 20:24
ЊЕГОВО ЈЕ И "ДИСОВО ПРОЛЕЋЕ": На данашњи дан преминуо Бранко В. Радичевић
НА данашњи дан, пре 23 године, на данашњи дан, напустио нас је песник и новинар Бранко В. Радичевић, који је део новинарске каријере провео у "Вечерњим новостима".
11. 01. 2025. у 07:15
Коментари (0)